Унутрашње језгро Земље

Из Википедије, слободне енциклопедије

Унутрашње језгро (barisfera) се простире на дубини између 5.100-6.371 км, и налази се у специфичном чврстом стању имајући у виду чињеницу да тела у течном стању изложена високим температурама и питисцима - прелазе у чврсту материју.[1]

Пресек Земље и атмосфере.

Земљино језгро је средишњи део Земљине унутрашњости које је изграђено од течног спољног дела и чврстог унутрашњег дела. На основу астрономских података (метеора) закључило се да је језгро метално и то највећим делом гвожђевито док су никл и неметали кисеоник, силицијум и сумпор незнатно присутни.

Кроз језгро пролазе само примарни сеизмички таласи. Секундарни сеизмички таласи (који се од примарних разликују и по томе што не пролазе кроз течну материју) не пролазе кроз језгро што се види по зони сенке која је знатно већа од зоне сенке примарних таласа.

Гвоздено језгро Земље у ствари има форму кристала, а окружује га врела течност, тврде научници. Ново мерење извршено је помоћу X-зрака, којима су бомбардовани узорци гвожђа подвргнути огромним притисцима, како би се испитао начин формирања и топљења кристала гвожђа.

Референце[уреди]

  1. ^ Brady, B.H.G., Brown, E.T. (1999), Rock Mechanics For Underground Mining, Kluwer Academic Publishers.