Фертесентмиклош

Координате: 47° 27′ 58″ С; 17° 05′ 49″ И / 47.46609° С; 17.09685° И / 47.46609; 17.09685
С Википедије, слободне енциклопедије
Фертесентмиклош
мађ. Fertőszentmiklós
Име места написано ровашким писмом
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЗападна прекодунавска регија
ЖупанијаЂер-Мошон-Шопрон
СрезШопрон
Становништво
Становништво
 — 3.854[1]
 — густина99,43 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 27′ 58″ С; 17° 05′ 49″ И / 47.46609° С; 17.09685° И / 47.46609; 17.09685
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина39,39 km2
Фертесентмиклош на карти Мађарске
Фертесентмиклош
Фертесентмиклош
Фертесентмиклош на карти Мађарске
Поштански број9444
Позивни број(+36) 99
Веб-сајт
https://www.fertoszentmiklos.hu/

Фертесентмиклош (мађ. Fertőszentmiklós) је град у северној Мађарској, у жупанији Ђер-Мошон-Шопрон (Győr-Moson-Sopron megye).

Географија[уреди | уреди извор]

Фертесентмиклош се налази на Малој равници и део је Трансдунавског региона. Има популацију од 3.854 становника (2015). Фертесентмиклош је веома добро лоциран јер је близу мађарско-аустријске границе.

Поток Иква, који протиче кроз град, дели некада одвојена насеља на два дела. То се огледа и у двојности назива насеља, који је постојао до 1905. године, када су насеља спојена. Звали су се Сентмиклош и Сердахељ.

Историја[уреди | уреди извор]

Први пут се помиње 1228. године као Тера Невег. У време Татарских освајања становништво је скоро нестало, пошто су у селу су били насељени рибари, њихов заштитник је био Свети Никола. Место се поново помиње у повељи из 1274. године са писаним обликом „esslesia S. Nicolai”. Подручје западно од Икве помиње се 1261. године, а име му је написано као Вила Шередахел (Villa Sceredahel).

Године 1898. добио је име Фертосентмиклош-Сердахељ, а затим 1905. године Фертесентмиклош.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

Током пописа 2011. године, 89,8% становника се изјаснило као Мађари, 0,2% као Роми, а 3,4% као Немци (10% се није изјаснило, због двојног држављанства, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 75,5%, реформисани 1,1%, лутерани 1,3%, гркокатолици 0,1%, неденоминациони 3,4% (18,3% се није изјаснило).[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Централни завод за статистику (KSH)
  2. ^ „Fertő-táj”. Архивирано из оригинала 2012-01-30. г. Приступљено 2010-12-29. 
  3. ^ Fertőszentmiklós Helységnévtár

Спољашње везе[уреди | уреди извор]