Лебењ
| Лебењ мађ. Lébény | |
|---|---|
 Име места написано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Западна прекодунавска регија |
| Жупанија | Ђер-Мошон-Шопрон |
| Срез | Мошонмађаровар |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 3.232[1] |
| — густина | 39,67 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 44′ 10″ С; 17° 23′ 25″ И / 47.73600° С; 17.39036° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 81,36 km2 |
  Лебењ Лебењ на карти Мађарске | |
| Поштански број | 9155 |
| Позивни број | (+36) 96 |
| Веб-сајт | |
| https://lebeny.hu/ | |
Лебењ (мађ. Lébény, лат. Quadrata и Stailuco) је град у северној Мађарској, у жупанији Ђер-Мошон-Шопрон (Győr-Moson-Sopron megye). Налази се на пола пута између Мошонмађаровара и Ђера, Мађарска. Има романичку монашку цркву која је почела са радом 1208. године. Сличне средњовековне мађарске монашке цркве које финансирају породице или кланови могу се наћи у Јаку, Очи, Њирбатору, Харини и Маланкраву.
Историја[уреди | уреди извор]
Подручје Лебења је насељено још од неолита. Знаци људске окупације пронађени су од неолита, преко бронзаног и гвозденог доба, укључујући ископане остатке келтског битисања. Када је Тиберије, касније римски цар, прешаоо Трансданубију 9. године нове ере, основао је војни логор и цивилно насеље у области данашњег Лебења.
У каснијим вековима регион су насељавали Хуни, затим Лангобарди, а затим Авари, који су прешли у хришћанство. Ископавања су потврдила да је у Лебењу већ постојала значајна заједница у време мађарског освајања Карпатског басена у 9. и 10. веку, укључујући словенске групе.
Први писани помен места је под именом Либин 1208. године.[2][3]
Становништво[уреди | уреди извор]
Током пописа из 2011. године, 85,6% становника се изјаснило као Мађари, а 4,3% као Немци (14% се није изјаснило, због двојног држављанства, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 54,7%, реформисани 1%, лутерани 15%, гркокатолици 0,1%, неденоминациони 3,9% (25,1% се није изјаснило).[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- Gerevich Tibor: Magyarország román kori emlékei. (Die romanischen Denkmäler Ungarns.) – Bp. (1938): Egyetemi nyomda
- Rados Jenő: Magyar építészettörténet (p. 86.) – Bp. 1961. Műszaki K – ETO 72(439)091
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
- ^ Одељак резимира чланак на мађарској Википедији о Лебенију. Retrieved 2 December 2017.
- ^ „A köztársasági elnök 325/2013. (VII. 10.) KE határozata városi cím adományozásáról” (pdf). Magyar Közlöny 2013. évi 118. szám, 64033. oldal. 2013-07-05. Приступљено 2013-07-13.
- ^ Lébény Helységnévtár
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Gömbpanorámák Lébényről a Kárpátmedence360.hu-n
- A Lébeny mezővárosában fennállott céhek helyébe alakult ipartársulat alapszabályai; Lébenyi ipartársulat, Lébeny, 1875
- Barcza Leánder: A lébényi középkori bencés templom és apátság; Egyházmegyei Ny., Győr, 1929
- Gimes Endre: Lébény. Útikalauz; 2. jav. kiad.; Panoráma, Bp., 1972
- Dercsényi Dezső: Lébény, Szent Jakab-templom; 4. átdolg. kiad.; TKM Egyesület, Bp., 1998 (Tájak, korok, múzeumok kiskönyvtára)
- A Szent Jakab zarándokút. Budapesttől Lébényen át Wolfsthalig. Zarándok útikönyv; szerk. Dukát Csilla, Sárosi Ervin; 3. jav., bőv. kiad.; Szent Jakab Baráti Kör Közhasznú Egyesület, Lébény, 2019
