Фидија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Атена Партхенос.

Фидија (грч. Φειδίας; око 490-430. п. н. е.) је био један од најзначајнијих скулптора старе грчке класичног периода. Мало се зна о његовом животу. Постоје различити наводи о његовом школовању и начину смрти. Фидијин стил доминирао је до краја петог века пре нове ере.

Плутарх у свом делу “Живот Перикла” пише о бројним уметничким активностима које су се одвијале у том периоду. Ту се спомиње Фидија као Периклов лични саветник. Фидија је ставио свој портрет поред перикловог на штит његове скулптуре Атене Патренос (девице).

Фидијне скулптуре краси ведра снага, самопоуздана сила и крепкост. Он сјајно ваја мушку фигуру али његов највећи допринос су женске фигуре. Приказивао их је у танким хаљинама које прекривају тело али тако да га пластично ојачавају, и више откривају него скривају. Ефекат је постигнут приказивањем тканине као да је мокра. Фидијне жене су смирене, достојанствене, без сензуалности, здраве, величанствене и једноставне. Правио је нацрте за партеноски фриз и скулптуре Партенона урасле у подлогу. Иако се Фидија често наводи као аутор скулптура на Партенону, не постоје докази за то. Антички писци га славе због његових радова у бронзи и хризелфантској техници. Плутарх наводи да је надгледао велике Периклове радове на Акропољу, али мермерне статуе су вероватно настале тек после његове смрти. Највероватније је скулптурална декорација Партенона дело Фидијних ученика, Алкаменеса и Агорацритуса и других.

Најраније од великих Фидијних дела је посвећено Маратону. У Делфима је подигнута велика група од бронзе у којој су се налазиле фигуре Аполона и Атине и више атичких хероја. На акропољу изнад Атине израдио је велику скулптуру Атене Промахос, као и статуу Афродите од слоноваче и злата.

Стари Грци су издвајали Фидијна дела изнад осталих: колосалне скулптуре од слоноваче и злата Зевса из Олимпије и Атине, оба из средине петог века. Нажалост, изгубљени су сви трагови од Зевса, осим малих приказа на новчићима из Елиса, који нам дају само општу информацију о пози. Бог је седео на богато декорисаном трону. Тело му је било од слоноваче, а одора од злата. Атена Партенос је сачувана у две мале мермерне копије, пронађене у Атини, невеште израде али дефинитивно по узору на оригинал.

Конкретна знања о Фидији су веома ограничена. У музејима постоји мноштво скулптура које очигледно припадају истој школи, али су то све копије из римског периода и нису поуздане што се тиче стила. Поузданији пример је торзо Атине у École des Beaux Arts у Паризу, чија пажљива израда омогућава да замислимо Фидијин оригинал.

Антички критичари су веома ценили Фидијин стил. Наглашавали су етос или моралну узвишеност његових радова, који се често пореде са каснијом школом патоса. Деметријус назива његове радове узвишеним, али прецизним.

1958. године археолози су пронашли радионицу у Олимпији где је настао Фидијин Зевс. Пронађени су остаци слоноваче, калупи и алат, као и део врча за пијење на коме је писало „Ја припадам Фидији“.

Дела:[уреди]

  • Дискобол
  • Ниобида на умору, 450-440. п. н. е. - први пут се појављује патос и представља најстарији женски акт код Грка
  • Партеноски фриз, 160m, ритмична љупкост композиције, најзначајнија група класичне скулптуре.
  • Хегесина стела, стапање рељефа са позадином

Спољашње везе[уреди]