Хелмут Ран
| Хелмут Ран | |||
|---|---|---|---|
 Хелмут Ран 1962. | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 16. август 1929. | ||
| Место рођења | Есен, Вајмарска република | ||
| Датум смрти | 14. август 2003. (73 год.) | ||
| Место смрти | Есен, Немачка | ||
| Висина | 1,78 m | ||
| Позиција | центарфор | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1938—1946 | Есен | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1946—1950 1950—1951 1951—1959 1959—1960 1960—1963 1963—1965 |
Елде Спортфреунде Катернберг Рот вајс Eсен Келн Енсхеде Дуизбург |
30 201 29 69 19 |
(7) (88) (11) (39) (7) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1951—1960 | Западна Немачка | 40 | (21) |
Хелмут Ран (енгл. Helmut Rahn; 16. август 1929 — 14. август 2003) бивши је немачки фудбалер. Познат је по одлучујућем голу у финалу светског првенства 1954. (Западна Немачка — Мађарска: 3—2).
Kаријера[уреди | уреди извор]
_in_duel_met_Okhuisen_(DOS),_Bestanddeelnr_911-5201.jpg)
Каријеру је започео 1912. године у Алтенесену, где је играо од 1938. до 1946. Тада је прешао у Елде, са којим је дао укупно 52 гола. У сезони 1950—51. играо је за Спортфреунде Катернберг.
Према статистици, најуспешнији је био када је играо за Рот вајс Eсен од 1951—1959. Године 1953. освојио је куп Немачке, а 1955. УЕФА Лигу шампиона. Од 1959. до 1960. играо је у Келну, а 1960. прешао је у Енсхеде.
У Бундеслиги 1963. године почео је да игра за Дуизбург.[1] Каријеру је завршио 1965. због проблема са коленима, а заједно са Хансом Шефером био је један од последњих чланова светског првенства 1954. који се повукао у пензију. Његова позиција била је центарфор.
Његов најзначајнији гол био је у финалу светског првенства 1954. године. Немачка, чији су се чланови сами изненадили у финалу, играла је против Мађарске која четири године узастопно није изгубила ниједан меч до финала светског првенства. Немачка је губила са 0—2 после само осам минута од почетка, али је потом убацила два гола, а Ран је асистирао за први немачки гол и убацио други. Током преосталих шест минута, Ран је примио лопту испред казненог простора пре него што је прошао поред мађарског играча и успео да шутира у доњи леви угао. Лопта је ударила у мрежу и Немачка је победила са 3—2 „непобедив" мађарски тим. Овај меч је познат у Немачкој као Чудо из Берна (нем. Das Wunder von Bern).
Ран је, такође, био део немачког тима који је стигао до полуфинала светског првенства 1958. Дао је укупно десет голова (више од њега дали су Жист Фонтен и Шандор Кочиш), а уједно и први играч који је постигао најмање четири гола у два различита светска првенства.
Играо је у укупно четрдесет међународних утакмица и дао је укупно двадесет и један гол.[2]
Каснији живот[уреди | уреди извор]
Након што се повукао из фудбала, Ран је отворио овлашћени дилер за продају возила у Есену. Био је познат по свом хумору и по способности да увесели друге. Умро је два дана након свог седамдесет и четвртог рођендана, у Есену. Филм Чудо из Берна снимљен је у његову част.
Породица[уреди | уреди извор]
Године 1953. оженио се са Герти Селер, са којом је имао два сина.[3] Наводно је рођак Кевина-Принса Боатенга.[4]
Споменик[уреди | уреди извор]
Подигнут му је споменик 11. јула 2004. године, педесет година након меча у Берну, у близини стадиона у Есену, на тргу који је по њему добио име.
Статистика каријере[уреди | уреди извор]
Клуб[уреди | уреди извор]
| Клуб | Сезона | Лига | Немачка Лига шампиона |
Укупно | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Наступи | Голови | Наступи | Голови | Наступи | Голови | |||
| Спортфреунде Катернберг | 1950–51 | 30 | 7 | — | 30 | 7 | ||
| Рот вајс Eсен | 1951–52 | 29 | 20 | 6 | 5 | 35 | 25 | |
| 1952—53 | 28 | 9 | — | 28 | 9 | |||
| 1953—54 | 30 | 18 | — | 30 | 18 | |||
| 1954—55 | 19 | 5 | 4 | 1 | 23 | 6 | ||
| 1955—56 | 24 | 9 | — | 24 | 9 | |||
| 1956—57 | 21 | 10 | — | 21 | 10 | |||
| 1957—58 | 27 | 8 | — | 27 | 8 | |||
| 1958—59 | 23 | 9 | — | 23 | 9 | |||
| Укупно | 201 | 88 | 10 | 6 | 211 | 94 | ||
| Келн | 1959—60 | 29 | 11 | 7 | 4 | 36 | 15 | |
| Енсхеде | 1960—61 | 27 | 14 | — | 27 | 14 | ||
| 1961—62 | 21 | 12 | — | 21 | 12 | |||
| 1962—63 | 21 | 13 | — | 21 | 13 | |||
| Укупно | 69 | 39 | — | 69 | 39 | |||
| Дуизбург | 1963—64 | 18 | 8 | — | 18 | 8 | ||
| 1964—65 | 1 | 0 | — | 1 | 0 | |||
| Укупно | 19 | 8 | — | 19 | 8 | |||
| Укупно | 348 | 153 | 17 | 10 | 365 | 163 | ||
Репрезентација[уреди | уреди извор]
| Немачка | ||
|---|---|---|
| Година | Наступи | Голови |
| 1951 | 2 | 1 |
| 1952 | 3 | 1 |
| 1953 | 4 | 1 |
| 1954 | 6 | 4 |
| 1955 | 3 | 0 |
| 1956 | 1 | 0 |
| 1957 | 3 | 2 |
| 1958 | 11 | 10 |
| 1959 | 5 | 1 |
| 1960 | 2 | 1 |
| Укупно | 40 | 21 |
Награде и титуле[уреди | уреди извор]
Клубови[уреди | уреди извор]
Рот вајс Eсен[уреди | уреди извор]
- Куп Немачке: 1952—53.
- Првенство Немачке у фудбалу: 1955.
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Западна Немачка[уреди | уреди извор]
Индивидуалне[уреди | уреди извор]
- Ол-стар састав: 1954.
- Сребрна лопта: 1958.
- Златна лопта: 1958.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Arnhold, Matthias (12. 11. 2015). „Helmut Rahn - Matches and Goals in Bundesliga”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 19. 11. 2015.
- ^ Mühlen, Michael (12. 11. 2015). „Helmut Rahn - Goals in International Matches”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 19. 11. 2015.
- ^ „Die Helden von Bern” (на језику: German). dieheldenvonbern.de. Приступљено 8. 11. 2013.
- ^ Breidert, Luiz (25. 8. 2013). „Die Boatengs - Riesentalente mit Rüpel-Image” (на језику: German). t-online.de. Архивирано из оригинала 02. 11. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Helmut Rahn: Mein Hobby: Tore schießen. . 1959. ISBN 3-421-05836-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Хелмут Ран на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
- Хелмут Ран на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Хелмут Ран – Телеграф
- Хелмут Ран
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
