Ђула Грошич
| Освојене медаље | |||
|---|---|---|---|
| Такмичар |
|||
| Мушки Фудбал | |||
Ђула Грошич (мађ. Grosics Gyula, изговор:/ˈɟulɒ ˈɡroʃiʧ/), рођен 4. фебруара 1926. године у Дорогу у Мађарској.
Грошич је био голман чувене мађарске златне фудбалске генерације из педесетих година двадесетог века. Бранио је 86 пута за фудбалску репрезентацију Мађарске. Имао је надимак Црни Пантер (a fekete párduc).
[уреди] Каријера
Грошич је био члан непобедиве Мађарске фудбалске репрезентације између 1948. и 1954. године. Био је члан будимпештанског ФК Хонведа а на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године је са репрезентацијом Мађарске освојио златну медаљу. На светском првенству 1954. године у Швајцарској, свако је већ унапред видео мађарску репрезентацију на победничком постољу. За изненађење су се побринули репрезентативци фудбалске репрезентације СР Немачке, који су у финалу победили мађаре са резултатом 3:2.
После револуције у Мађарској 1956. године, златна генерација се распала, Грошич је одлучио да остане у земљи. Остао је први голман репрезентације, али је добио казну неиграња на годину дана из политичких разлога. Још је учествовао на светском првенству 1958. године и првенству 1962. године, и на крају се 1963. године повукао од активног играња.
За Грошича се тврди да је увео појам голмана - "трећег бека" ("sweeper-keeper"), који је у ствари био једанаести играч и помагао својој одбрани истрчавањем када је то требало.
[уреди] Клубови
- 1945-1947: Бањас, Догог
- 1947-1950: Матеос, Будимпешта
- 1950-1956: ФК Хонвед
- 1956-1962: Татабања
|
||||||||||||||