Владимир Беара

Освојене медаље
Фудбал

Владимир Беара
Владимир Беара
Лични подаци
Пуно име	Владимир Беара
Датум рођења	2. новембар 1928.
Место рођења	Зелово, Далмација, К СХС
Позиција	голман
Сениорски клубови *
Год.	Клуб	Ута. (Гол.)
1947-55 1955-60 1960-63 1963-64	НК Хајдук ФК Црвена звезда ФК Алеманија ФК Келн Укупно	308 (0) 174 (0) 25 (0) 23 (0) 265 (0)
Репрезентација **
Год.	Репрезентација	Ута. (Гол.)
1950-1959	Југославија Укупно	59 (0) 59 (0)
* Датум актуелизовања: ** Датум актуелизовања:

Владимир Беара (Зелово, Далмација, Краљевина СХС, 2. новембар 1928) је бивши југословенски фудбалер (голман) српске националности.^[1]

Биографија [уреди]

Пре него што је почео озбиљно да се бави фудбалом, Беара је био електричар по занимању, који је у слободном времену статирао у Сплитском казалишту и помало играо балет. На игралишту сплитског фудбалског тима „Хајдук“ случајно се затекао да би вежбао еластичност, одраз и високи скок у балету, а остао да би постао (заједно са Џајићем) југословенски фудбалер са највише освојених домаћих трофеја — седам титула првака и два пехара Купа Маршала Тита.

За НК Хајдук је одиграо 308 утакмица и примио 139 голова. Са Хајдуком је освојио Првенства Југославије 1950, 1952. и 1955. У Црвену звезду је прешао 1955. и са њом освојио првенства 1956, 1957, 1959. и 1960. и два Купа Југославије 1958. и 1959. Одиграо је 174 утакмице, 83 првенствене и примио 81 гол. Играо је за Црвену звезду против Манчестер Јунајтеда, након које су фудбалери Манчестера доживели тешку несрећу код Минхена. Беара је своју каријеру завршио у немачким клубовима Алеманија Ахен (1960-1962) и Викторија Келн (1963-1965).

За репрезентацију Југославије је одиграо 59 утакмица између 1950. и 1959. Дебитовао је 8. октобра 1950. против репрезентације Аустрије (последњих десет минута игре 2:7), а опростио се од репрезентације 1959. у Београду против Мађарске (2:4).

Беара је учествовао на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију и освојио је сребрну медаљу. У финалној утакмици против Мађарске 0:2 одбранио је славном Пушкашу ударац са 11 метара. Упамћен је по ванредној одбрани у Лондону (1950) против Енглеске (2:2), када су га енглески новинари назвали Велики Владимир.

Играо је на три Светска првенства: 1950, 1954. и 1958.

Наступио је у репрезентацији ФИФА под називом репрезентације остатак света против репрезентације Енглеске 1953. у Лондону (4:4).

Беара је 1967. завршио Вишу тренерску школу у Келну. Радио је као тренер у Немачкој, Холандији, у и Југославији