Хоти (племе)
Хоти су племе у северној Албанији, чији припадници живе у северној Албанији, на југу Црне Горе и на Косову и Метохији. Постоје извори који наводе да су Хоти српског порекла.[1]
Према изворима и предањима које је прикупила Идит Дарам (1908) племе Хоти вуку порекло из Босне, одакле се њихов предак и родоначелник "Лазар" населио у долини Цијевне.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Најстарији познати помен Хота забележен је 1474. године када је област где живе Хоти споменут на латинском језику као montanea ottanorum (планина Хоти).[3]
Маријан Болица (Mariano Bolizza) (1570—1624) 1614. године у свом извештају о Скадарском санџаку бележи племе Хоти са 212 домаћинстава и 600 чланова на чијем је челу био Мараш Папа (Maras Pappa).[4]
Године 1658. седам племена Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Пипери, Клименти, Хоти и Груда су се придружили Млетачкој републици, успостављајући савез "Седам барјака", у борби против Османлија.[5]
Лазар Томановић је записао да су многи од арбанашких племена, дошавши у Подгорицу, задржали ако не већина православље, сви бар српски језик. Хоти су по његовим наводима донедвано српски зборили (писано крајем 19. века).[6] Павле Ровински пише да су се Хоти дуго држали своје народности и вере, али су касније попустили као и да их тада још има 20 породица које су православне вере и говоре српским језиком.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hyacinth Hecquard, Histoire et deskription de la Haute Albanie on Jegarie, Paris (1859). стр. 171–5
- ^ Elsie 2015.
- ^ Elsie 2015, стр. 47.
- ^ Elsie 2015, стр. 47–48.
- ^ Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2004. стр. 24,41—45.
- ^ Томановић 2007, стр. 339.
- ^ Ровински 1998, стр. 97.
Литература[уреди | уреди извор]
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
- Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2004. стр. 24,41—45.
- Elsie, Robert (2015). The Tribes of Albania: History, Society and Culture. I.B.Tauris. стр. 49. ISBN 978-1-78453-401-1.
- Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе, том I. ЦИД - Подгорица.