Црква Светог Илије у Меховинама
| Црква Светог Илије у Меховинама | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Меховине |
| Општина | Владимирци |
| Ентитет |  Србија |
| Држава | Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | 1873. године |
| Тип културног добра | Непокретно културно добро |
Црква Светог Илије у Меховинама је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Ваљево.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Црква Светог Илије у Меховинама је подигнута 1873. године у класицистичком духу као једнобродна, триконхална грађевина са олтарском апсидом на истоку, бочним певничким просторима, наосом и припратом са звоником на западној страни.[1] Фасаде су рашчлањене плитким пиластрима који повезује фриз слепих аркада испод кровног венца. Западни улаз у храм, као и они на северној и јужној страни, наглашавају ступци који носе забатни кров. Градња цркве је била поверена „предузимачу Таси из Турске”, а на дан њеног освештавања је опасана платном.[1] На иконостасној конструкцији из 1934. године се налазе царске двери из прве половине 19. века, крст Распећа и иконе Богородице и Јована Богослова који је насликао Михаило Константиновић 1827. као и престоне иконе из 1873. које су рад Симеона Тада Ђорђевића.[1] Испред иконостаса су надгробне плоче јереја Марка Протића и Григорија Марковића из 1853. године.[1] У североисточном делу порте је сачувана Часна трпеза из 1818. године која је припадала претходној цркви – брвнари.[1] У северозападном делу порте су поређани споменици погинулих у Балканским ратовима и Првом светском рату и међу њима споменик из 1757. године.[1] Црква има богату ризницу у којој чува плаштаницу из 1827. коју је осликао Јања Молер, сребрни кивот са честицама моштију светитеља из 1831, престоне иконе Христа Пантократора и Богородице са Христом настале почетком 19. века и старе црквене књиге.[1]
