Чехословачки нови талас (1962—1968)
| Део серије о |
| Кинематографији |
|---|
 |
Чехословачки нови талас је термин који се користи за чехословачке филмске ствараоце који су почели да снимају филмове 1960-их. Уобичајени редитељи су Милош Форман, Вера Хитилова, Иван Пасер, Павел Јурачек, Јиржи Менцл, Јан Немец, Јаромил Јиреш, Војтех Јасни, Евалд Шорм... Покрет је понекад називан „чехословачким филмским чудом”.
Преглед[уреди | уреди извор]
Филмови су се дотицали тема које су ранијим филмским ствараоцима у комунистичким земљама ретко успевали да избегну примедбе цензора, као што су заведена омладина чехословачког друштва приказана у Црном Петру Милоша Формана (1963) и Љубави једне плавуше (1965), или оне ухваћене у надреалистички вртлог у Тратинчицама Вере Хитилове (1966) и Јаромила Јиреша Валери и њена недеља чуда (1970). Филмови су често изражавали мрачни и апсурдни хумор у супротности са соцреалистичким филмовима из 1950-их.
Чехословачки нови талас се разликовао од француског новог таласа по томе што је обично имао јаче наративе, а пошто су ови редитељи били деца национализоване филмске индустрије, имали су већи приступ студијима и државном финансирању. Направили су и више адаптација, укључујући и адаптацију романа Шала (1969) Милана Кундере Јаромила Јиреша. На Четвртом конгресу Савеза чехословачких писаца 1967. године, Милан Кундера је описао овај талас националне кинематографије као важан део историје чехословачке књижевности.[1] Форманов Ватрогасни бал (1967), још један велики филм тог доба, остаје култни филм више од четири деценије након објављивања.
Чешки филм[уреди | уреди извор]
Већина филмова снимљених током Новог таласа била је на чешком језику за разлику од словачког. Многи редитељи су долазили из престижног ФАМУ, који се налази у Прагу, док су државни Barrandov Studios били смештени на периферији Прага. Неки од истакнутих чешких редитеља били су Милош Форман, који је у то време режирао Ватрогасни бал, Црни Петар и Љубав једне плавуше, Вера Хитилова која је најпознатија по свом филму Тратинчице,[2] и Јиржи Менцл, чији филм Помно посматрани возови (1966) освојио је Оскара за најбољи филм на страном језику.[3]
Словачки филм[уреди | уреди извор]
Продавница у главној улици (1965) је освојила Оскара за најбољи филм на страном језику 1966.[4] Иако се не сматра делом Новог таласа, јер су га режирали Јан Кадар и Елмар Клос, који су били генерацију старији, а филм је прилично традиционалан. Јурај Јакубиско, Штефан Ухер и Душан Ханак били су словачки филмски ствараоци који су били део Новог таласа.
Утицајни филмови[уреди | уреди извор]
- The Sun in a Net (1962)
- Something Different (1963)
- Black Peter (1963)
- The Cassandra Cat (1963)
- The Cry (1964)
- Diamonds of the Night (1964)
- Loves of a Blonde (1965)
- Intimate Lighting (1965)
- Pearls of the Deep (1966)
- Closely Watched Trains (1966)
- Daisies (1966)
- A Report on the Party and the Guests (1966)
- The Firemen's Ball (1967)
- The Return of the Prodigal Son (1967)
- The Deserters and the Nomads (1968)
- The Joke (1968)
- Capricious Summer (1968)
- All My Compatriots (1968)
- The Cremator (1969)
- Larks on a String (1969)
- Birds, Orphans and Fools (1969)
- Case for a Rookie Hangman (1970)
- Valerie and Her Week of Wonders (1970)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Sharrett, Christopher (1998). „Review: A History of Narrative Film by David Cook”. Film Quarterly. 51 (4): 45—46. ISSN 0015-1386. doi:10.2307/1213250.
- ^ Nast, Condé (2013-12-02). „DVD of the Week: “Daisies””. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25.
- ^ „The 40th Academy Awards | 1968”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25.
- ^ "The Shop on Main Street" Wins Foreign Language Film: 1966 Oscars (на језику: српски), Приступљено 2021-12-25
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
