Строго контролисани возови

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Строго контролисани возови (књига).
Строго контролисани возови
Изворни насловOstře sledované vlaky
РежијаЈиржи Менцл
СценариоБохумил Храбал, Јиржи Менцл
ПродуцентЗденек Овес
Главне улогеВацлав Нецкар
Јитка Бендова
Властимил Бродски
СтудиоБарандов студио
Година1966.
Трајање92 минута
Земља Чехословачка
Језикчешки, немачки
IMDb веза

Строго контрролисани возови (чеш. Ostře sledované vlaky) је чехословачки филм из 1966. у режији Јиржија Менцла и један је од најпознатијих производа Чехословачког новог таласа. То је прича о одрастању младића који ради на железничкој станици у Чехословачкој под немачком окупацијом током Другог светског рата. Филм је заснован на роману Бохумила Храбала из 1965. године. Продуцирао га је Барандов Студио и сниман је на локацији у Централној Чешкој. Приказан ван Чехословачке током 1967. године, освојио је Оскара за најбољи међународни филм на 40. додели Оскара 1968. године. [1]

Радња[уреди | уреди извор]

Млади Милош Хрма ангажован је као тек школовани отправник возова на малој железничкој станици пред крај Другог светског рата и немачке окупације Чехословачке. Он се диви себи у новој униформи и радује се, као и његов прерано пензионисани отац машиновођа, избегавању правог посла. Управник станице је одгајивач голубова, има љубазну жену, али завиди на успеху са женама отправнику возова Хубички. Идилу железничке станице повремено нарушава долазак одборника Зедничека, нацистичког сарадника који врши пропаганду особљу, иако њоме не утиче ни на кога.

Милош је у вези са лепом младом диригенткињом Машом. Искусни Хубичка испитује детаље и схвата да је Милош још увек невин. На њену иницијативу, Маша проводи ноћ са Милошем, али он, у својој младалачкој узбуђености прерано ејакулира. Следећег дана, очајан, покушава да се убије, али је спашен. Млади лекар у болници објашњава Милошу да је прерана ејакулација нормална у његовим годинама, препоручујући Милошу да „мисли на нешто друго”, на пример на фудбал, и да потражи искусну жену да му помогне да преброди прво сексуално искуство.

Током ноћне смене, Хубичка флертује са младом телеграфисткињом Зденичком и утискује јој на бутине и задњицу канцеларијске печате. Њена мајка види печате и жали се Хубичкиним претпостављенима.

Немци и њихови сарадници су бесни, јер њихове возове и железничке пруге нападају партизани. Гламурозна агентица отпора, кодног имена Викторија Фреје, испоручује темпирану бомбу Хубички да би дигли у ваздух велики воз муниције. На Хубичкин захтев, „искусна” Викторија помаже Милошу да реши свој сексуални проблем.

Следећег дана, у кључном тренутку када се воз са муницијом приближава станици, Хубичка је на саслушању, које надгледа Зедничек, због печатирања Зденичке. На Хубичкином месту, Милош, ослобођен некадашње пасивности искуством са Викторијом, узима темпирану бомбу и баца је у воз са железничког сигнала, који се протеже попречно изнад шина. Митраљезац у возу, угледавши Милоша, погађа га мецима, а његово тело пада на воз.

Зедничек завршава дисциплинско саслушање именовањем чешког народа као „ништа осим хијена које се смеју“ (фраза коју је заправо користио високи нацистички званичник Рајнхард Хајдрих [2]). Начелник станице је очајан јер је скандал са Хубичком и Зденичком, изгледа, осујетио његову амбицију да буде унапређен у инспектора. Тада се огромна серија експлозија дешава одмах иза кривине на прузи а воз уништава бомба. [3] Хубичка, несвестан шта се десило са Милошем, кроз смејање изражава радост због овог ударца нацистичким окупаторима. Маша, која је чекала да разговара са Милошем, подиже његову капу униформе, која јој је пала код ногу, а коју је одувао велики ветар од ударца.

Подела улога[уреди | уреди извор]

Зграда станице у Лодјењицама у којој је сниман филм
  • Вацлав Нецкар као Милош Хрма
  • Јосеф Сомр као отправник возова Хубичка
  • Властимил Бродски као одборник Зедничек
  • Владимир Валента као управник станице Ланска
  • Јитка Бендова као диригент Маша
  • Јитка Зеленохорска као телеграфисткиња Зденичка
  • Нада Урбанкова као Викторија Фреје
  • Либуше Хавелкова као жена Ланског
  • Милада Јежкова као мајка Зденичке
  • Јиржи Менцл као доктор Брабец

Производња[уреди | уреди извор]

Филм је заснован на истоименом роману из 1965. познатог чешког аутора Бохумила Храбала, чије је дело Јиржи Менцл претходно адаптирао да направи Смрт господина Балтазара, његов сегмент антологијског филма Храбалових прича Бисери дубине (1965). [2] Барандов Студио је прво понудио овај пројекат искуснијим редитељима Евалду Шорму и Вери Хитиловој (Строго контролисани возови је био први дугометражни филм који је режирао Менцл), али ниједно од њих није видело начин да адаптира књигу за филм. [4] Менцл и Храбал су блиско сарађивали на сценарију, правећи бројне модификације романа. [4]

Менцлов први избор за главну улогу Милоша био је Владимир Пухолт, али је био заузет снимањем Svatba jako řemen Јиржија Крејчика. Менцл је размишљао да и сам игра ту улогу, али је закључио да је са скоро 28 година престар. Затим је тестирано 15 непрофесионалних глумаца пре него што је супруга Ладислава Фикара (песника и издавача) предложила поп певача Вацлава Нецкара. [4] Менцл је испричао да је он сам преузео улогу доктора тек у последњем тренутку, након што се глумац који је првобитно изабран није појавио на снимању.

Снимање је почело крајем фебруара и трајало је до краја априла 1966. године. Коришћене су локације у и око станичне зграде у Лодјењицама. [5]

Пријем[уреди | уреди извор]

Филм је премијерно приказан у Чехословачкој 18. новембра 1966. [6] Приказивање ван Чехословачке одржано је следеће године.

Босли Краутер из The New York Times-а назвао је Строго контролисане возове „експертним као што је то био филм Радња у главној улици Јана Кадара и Елмара Клоса или Љубав једне плавуше Милоша Формана“, два савремена филма из Чехословачке.

У својој студији о Чехословачком новом таласу, Петер Хејмс филм ставља у шири контекст, повезујући га, између осталог, са најпознатијим антијунаком чешке књижевности, Добрим војником Швејком Јарослава Хашека, измишљеним војником из Првог светског рата, за чије се вешто избегавање дужности и поткопавање ауторитета понекад сматра да представљају карактеристичне чешке квалитете.

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

Филм је освојио неколико међународних награда:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The 40th Academy Awards (1968) Nominees and Winners”. oscars.org. Приступљено 2011-11-12. 
  2. ^ а б Hames, Peter. The Czechoslovak New Wave. Second Edition, 2005, London and New York, Wallflower Press.
  3. ^ Collective of editors (2004). Český hraný film IV./Czech Feature Film IV. (1961-1970). Prague: Národní filmový archiv. стр. 339—344. ISBN 80-7004-115-3. 
  4. ^ а б в Hames.
  5. ^ Taussig, Pavel (2010-05-07). „Ostře sledované vlaky”. instinkt.tyden.cz (на језику: чешки). Empresa Media. Архивирано из оригинала 2012-03-29. г. Приступљено 2011-07-08. 
  6. ^ „Ostře sledované vlaky”. Česko-Slovenská filmová databáze (на језику: чешки). POMO Media Group. Приступљено 2011-10-07. 
  7. ^ "Closely Watched Trains" Wins Foreign Language Film: 1968 Oscars

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hames, Peter. The Czechoslovak New Wave. Second Edition, 2005, London and New York, Wallflower Press.
  • Škvorecký J. Jiří Menzel and the history of the «Closely watched trains». Boulder: East European Monographs, 1982

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Menzel, Jiri & Hrabal, Bohumil (1971) Closely Observed Trains. (Modern Film Scripts.) London: Lorrimer

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Строго_контролисани_возови&oldid=26550082”