Шаблон:ИЧ-Џорџ Шолти

Џорџ Шолти

Џорџ Шолти (енгл. Georg Solti; 21. октобар 1912 — 5. септембар 1997), рођен као Ђерђ Штерн (мађ. Stern György), био је мађарско-британски оркестрални и оперски диригент, најпознатији по наступима са оперским компанијама у Минхену, Франкфурту и Лондону и као дугогодишњи музички директор Чикашког симфонијског оркестра. Рођен је у Будимпешти, где је студирао код Бела Бартока, Леа Вајнера и Ерна Дохнаја. Тридесетих година 20. века био је репетитор у Мађарској државној опери и радио је на Салцбуршком фестивалу за Артура Тосканинија. Његова каријера је прекинута порастом утицаја нациста на мађарску политику, а будући да је био јеврејског порекла, побегао је од све оштријих мађарских антијеврејских закона 1938. После дириговања сезоне руског балета у Краљевској опери у Лондону пронашао је уточиште у Швајцарској, где је и остао током Другог светског рата. Због забране дириговања, зарађивао је за живот као пијаниста.

После рата, Шолти је 1946. године постављен за музичког директора Баварске државне опере у Минхену. Године 1952. се преселио у Франкфурт, где је остао на челу девет година. Западнонемачко држављанство узео је 1953. Године 1961. постао је музички директор оперске компаније Covent Garden у Лондону. Током свог десетогодишњег мандата, увео је промене које су подигле стандарде на највише међународне нивое. Као музички директор омогућио је компанији статус Краљевске опере. Године 1972. је постао почасни грађанин Кастиљоне дела Пескаја.

Године 1969. је постао музички директор Чикашког симфонијског оркестра, а ту функцију је обављао 22 године. Са оркестром је дириговао вишеструким снимањима и међународним турнејама високог профила. Шолти се 1991. године одрекао те функције и постао лауреат музичког директора оркестра, а ту функцију је обављао до своје смрти. Као осми музички директор Чикашког симфонијског оркестра, радио је и као музички директор Париског оркестра од 1972. до 1975. и главни диригент Лондонске филхармоније од 1979. до 1983. године.

Познат у раним годинама по интензитету музицирања, сматрало се да је Шолти у каснијим годинама постао диригент. Снимио је многа дела два или три пута у различитим фазама каријере и био плодан сниматељ, направивши више од 250 снимака, укључујући 45 комплетних оперских поставки. Најпознатији од његових снимака је Decca Records комплет Вагнеровог Прстен Нибелунга, направљен између 1958. и 1965. Два пута је проглашен за најуспешнијег сниматеља икада, у анкетама за часопис Gramophone 1999. и BBC Music Magazine 2012. године. Шолти је у више наврата награђиван током своје каријере од сниматељске индустрије, укључујући 31 награду Греми.