5. септембар

5. септембар (5.9.) је 248. дан у години по грегоријанском календару (249. у преступној години). До краја године има још 117 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 5. септембар

• 1514. — Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији.
• 1600. — Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском потконтиненту.
• 1774. — У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775.
• 1800. — Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији.
• 1864. — Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце.
• 1905. — Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји.
• 1939. — САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима „Cash and Carry“ (Плати па носи) и „Leand-Lesa Act“, (Закон о зајму и најму) помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур.
• 1960. — Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу.
• 1972. — Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац.
• 1977. — Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској.
• 1990. — Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953.
• 1995. — Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију.
• 2001. — Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих.
• 2008. — Томислав Николић поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС у Скупштини Србије, након што је Председнички колегијум странке одлучио да СРС гласа против Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

Рођења

• 1568. — Томазо Кампанела, италијански филозоф, доминиканац, заступник утопијске филозофије.
• 1791. — Јакоб Либман Бер, немачки композитор познат као Ђакомо Мајербер. (†1864.)
• 1888. — Сарвепали Радакришнан, индијски филозоф и државник.
• 1940. — Ракел Велч, америчка глумица.
• 1946. — Фреди Меркјури, британски рок музичар, фронтмен и певач групе Queen. (†1991.)
• 1948. — Ефраим Зуроф је израелски историчар америчког порекла, који игра важну улогу у откривању нациста
• 1969. — Никола Којо, српски глумац.
• 1973. — Роуз Макгауан, америчка тв и филмска глумица.

Смрти

• 1857. — Огист Конт, француски филозоф и математичар. (*1798.)
• 1876. — Мајор Михаило Илић, српски војсковођа, ратник, војни писац, научник и преводилац, погинуо у борбама на Јавору код Ивањице у Првом српско-турском рату
• 1899. — Јован Ристић, српски државник и историчар.(*1831.)
• 1997. — Мајка Тереза, мисионарка која је живот посветила сиромашним и болесним, нобеловка. (*1910.)
• 2000. — Славко Леовац, председник Академије наука и уметности Републике Српске.

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученик Иринеј Лионски
  • Свети мученик Луп (Оданије Успенија)

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар