2-Fosfoglicerinska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
2-Fosfoglicerinska kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi 2PG
Identifikacija
CAS registarski broj 2553-59-5 YesY
PubChem[1][2] 59
ChemSpider[3] 58 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C3H7O7P
Molarna masa 186,06 g/mol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

2-Fosfoglicerinska kiselina (2PG, 2-fosfoglicerat) je glicerinska kiselina koja služi kao supstrat u glikolizi.[4][5] Ona se posredstvom enolaze pretvara u fosfoenolpiruvat (PEP), što je predzadnji korak konverzije glukoze u piruvat.

U glikolizi[уреди]

3-fosfo-D-glicerat Fosfogliceromutaza 2-fosfo-D-glicerat Enolaza fosfoenolpiruvat
3-phospho-D-glycerate.svg   2-phospho-D-glycerate wpmp.png   Phosphoenolpyruvate wpmp.png
H2O
Biochem reaction arrow reversible NNNN horiz med.png Biochem reaction arrow reversible NYYN horiz med.png
H2O
   
  Fosfogliceromutaza   Enolaza

Јedinjenje C00197 u KEGG Metabolički put bazi podataka. Enzim 5.4.2.1 u KEGG Metabolički put bazi podataka. Јedinjenje C00631 u KEGG Metabolički put bazi podataka. Enzim 4.2.1.11 u KEGG Metabolički put bazi podataka. Јedinjenje C00074 u KEGG Metabolički put bazi podataka.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Bailey, Regina. „10 Steps of Glycolysis“. 
  5. ^ Campbell, Neil A.; Brad Williamson; Robin J. Heyden (2006). Biology: Exploring Life. Boston, Massachusetts: Pearson Prentice Hall. ISBN 0-13-250882-6. 

Literatura[уреди]