Fruktoza 1,6-bisfosfat
| Fruktoza 1,6-bisfosfat | |
|---|---|
 |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 488-69-7  |
| PubHem | 445557 |
| HemPauk | 393165 |
| MeSH | |
| ChEBI | 40595 |
| ATC | C01 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C6H14O12P2 |
| Molarna masa | 340,116 |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Fruktoza 1,6-bisfosfat (Harden-Jangov estar) je fruktozni šećer koji je fosforilisan na ugljenicima 1 i 6 (i.e. on je fruktozofosfat). β-D-forma ovog jedinjenja se veoma često javlja u ćelijama. Najveći deo glukoze i fruktoze koji ulazi u ćelije se pretvara u fruktozu 1,6-bisfosfat u nekom trenutku.
Садржај |
Fruktoza 1,6-bisfosfat u glikolizi[уреди]
Fruktoza 1,6-bisfosfat je na glikoliznom metaboličkom putu i formira se fosforilacijom fruktoza 6-fosfata. Ona se zatim razlaže u dva jedinjenja: gliceraldehid 3-fosfat i dihidroksiaceton fosfat. Ona je alosterni aktivator piruvatne kinaze.
Izomerizam fruktoza 1,6-fosfata[уреди]
Fruktoza 1,6-fosfat ima samo jedan biološki aktivan izomer, β-D-formu. Postoje mnogi drugi izomeri, koji su analogni izomerima fruktoze.
Helacija gvožđa[уреди]
Fruktoza 1,6-bis(fosfat) takođe ima sposobnost vezivanja i sekvestracije Fe(II), rastvorne forme gvožđa čija oksidacija do nerastvornog Fe(III) može da formira reaktivni kiseonik putem Fentonove hemije. Sposobnost fruktoza 1,6-bis(fosfata) da veže Fe(II) može da spreči takav prenos elektrona, te ona stoga deluje kao antioksidans u telu. Pojedine neurodegenerativne bolesti, kao što su Alchajmerova i Parkinsonova, su povezane sa metalnim naslagama koje sadrže gvožđe, mada nije poznato da li Fentonova hemija ima znatnu ulogu u tim bolestima, i da li fruktoza 1,6-bis(fosfat) može da ublaži te efekte.[1]
Reference[уреди]
- ^ Bajic, Aleksandar; Zakrzewska J, Godjevac D, Andjus P, Jones DR, Spasic M, Spasojevic I (2011). „Relevance of the ability of fructose 1,6-bis(phosphate) to sequester ferrous but not ferric ions“. Carbohydrate Research 346: 416–420.
