Albugo candida

Из Википедије, слободне енциклопедије
Albugo candida
Albugo candida на биљци хоћу-нећу
Albugo candida на биљци хоћу-нећу
Систематика
домен(а): Eukaryota
царство: Chromalveolata
тип: Heterokonta
класа: Peronosporomycetes
поткласа: Peronosporomycetidae
ред: Peronosporales
породица: Albuginaceae
род: Albugo
Биномијална номенклатура
Albugo candida
(Pers.) Kuntze
Синоними:

Aecidium candidum Pers. (1797)
Albugo cruciferarum (DC.) Gray (1821)
Cystopus candidus (Pers.) Lév. (1847)
Uredo candida (Pers.) Fr., (1832)
Uredo cruciferarum DC.

Екологија таксона
Животна форма:
паразит

Albugo candida је паразитски протист из царства Chromalveolata, проузроковач биљне болести беле рђе. Најраспрострањенија је врста рода Albugo, а паразитира на самониклим и гајеним биљкама из фамилије купуса (Brassicaceae)[1]. Домаћин могу бити представници 241 врсте из 63 рода[2].

Животни циклус[1][уреди]

Животни циклус врсте Albugo candida обухвата смену једрових фаза, односно полно размножавање по типу оогамије.

Неповољни вегетациони период (зиму) Albugo candida преживљава унутар домаћина, у стадијуму хаплоидне мицелије, или у облику диплоидног зигота (ооспоре). Ооспоре се најчешће налазе на семену биљака. При повољним условима, ооспора клија и мејотички се дели дајући до 60 хаплоидних мејозооспора. Мејозооспоре расту у мицелију, која се може уочити на надземним деловима биљке, где се развија у интерцелуларима, а у ћелије улази хаусторијама, и преко њих се снабдева хранљивим материјама.

Бесполно се мицелија може делити продукцијом бројних спорангија, које се гомилају испод епидермиса биљке док он не пукне. При пуцању, спорангије се распрше у спољашњу средину у виду беле прашкасте масе, а ветром или капима кише разносе се до других биљака. У зависности од влажности средине, на новом домаћину ће се спорангије развити у мицелију или митотичким деобама образовати зооспоре, које ће касније клијати у мицелију.

Полни процес почиње тако што се на мицелији формирају оогоније и/или антеридије, чијим спајањем се дешава оплођење. Зигот настаје у центру оогоније и у зрелом стању (ооспора) окружен је дебелим мрким зидом.

Бела рђа[2][уреди]

Бела рђа је честа, али не и озбиљна болест биљака. Једини економски значајан ефекат има на производњу семена. Симптоми обољења су појава беличастих пустула са спорангијама на лицу листова, стаблима и цветовима, као и мрко-жуте пеге на наличју листова. Системска инфекција ооспорама изазива повећање масе (хипертрофију) и кривљење стабала и стерилност.

Литература[уреди]

  1. ^ а б Vukojević J. 2006. Praktikum iz mikologije i lihenologije (V izdanje). NNK International: Beograd. ISBN 86-83635-49-X
  2. ^ а б Vukojević J, Duletić-Laušević S. 2004. Patogene gljive voća i povrća u Srbiji. NNK International: Beograd. ISBN 86-83635-30-9