Fraj Oto
| Fraj Oto | |
|---|---|
| Ime po rođenju | Frei Paul Otto |
| Datum rođenja | 31. maj 1925. |
| Mesto rođenja | Sigmar Nemačka |
| Datum smrti | 5. mart 2015. (89 god.) |
| Mesto smrti | Varmbron Nemačka |
.jpg)
Fraj Oto (nem. Frei Paul Otto, Sigmar, 31. maja 1925. – Varmbron, 9. marta 2015) nemački je arhitekt i građevinski inženjer.[1][2] Bio je poznat po upotrebi laganih konstrukcija, posebno napregnutih i membranskih konstrukcija.[3][4][5][6] Dizajnirao je krov olimpijskog stadiona u Minhenu,[7][8][9] koji je izgrađen za Letnje olimpijske igre 1972.[10][11][12] Dobio je Kraljevsku zlatnu medalju RIBA 2006. i Prickerovu arhitektonsku nagradu 2015.
Biografija[уреди | уреди извор]
Oto se rodio u Sigmaru u Nemačkoj, a odrastao u Berlinu. Studirao je arhitekturu u Berlinu pre nego što je pozvan u Lufvafe kao lovački pilot u poslednjim godinama Drugog svetskog rata. Interniran je u logoru za ratne zarobljenike blizu Šartra, gde je s obukom avijacijskog inženjera i uz nedostatak materijala te hitnom potrebom za stambenim prostorom počeo da eksperimentiše sa šatorima radi podizanja skloništa.[13] Posle rata nakratko je studirao u SAD i posetio Eriha Mendelsona, Misa van der Roa, Ričarda Nojtra i Frenka Lojda Rajta.
Karijera[уреди | уреди извор]
Privatnu praksu počeo je 1952. u Nemačkoj. Prvu značajnu pažnju stekao je svojim sedlolikim kabalskomrežastim muzičkim paviljonom na Saveznoj vrtnoj izložbi (nem. Bundesgartenschau) u Kaselu. Doktorat u napregnutim konstrukcijama stekao je 1954. godine.[13]
Oto se specijalizovao u laganim napregnutim i membranskim konstrukcijama, a pionirske napretke napravio je u konstrukcijskoj matematici i građevinarstvu.[13] Institut za lagane konstrukcije na Univerzitetu u Štutgartu osnovao je 1964. i na njegovom se čelu nalazio sve do odlaska u penziju kao univerzitetski profesor.[13] Njegova glavna dela uključuju zapadnonemački paviljon na Montrealskom ekspu 1967. i krov arene za Minhenske olimpijske igre 1972. godine.[14]
Sve do svoje smrti Oto je ostao aktivan kao arhitekt i inženjer te kao konsultant svog štićenika Mahmouda Boda Raša na mnogim projektima na Bliskom istoku. Jedan od njegovih poslednjih projekata bio je rad sa Šigerom Banom na japanskom paviljonu na Ekspu 2000, čija je krovna konstrukcija bila u potpunosti izrađena od papira, a zajedno sa SL Rašom dizajnirao je konvertibilni krov za venecijanski paviljon.[14] U nastojanju da već 2002. komemoriše napade 11. septembra i njihove žrtve, Oto je zamislio dva otiska zgrada Svetskog trgovačkog centra prekrivena vodom i okružena drvećem; njegov plan uključuje kartu sveta uklopljenu u park na kojoj su zemlje u ratu označene svetlima te ploču koja se neprestano ažurira, a pokazuje broj ljudi poginulih u ratu od 11. septembra 2001. do danas.[15]
Oto je umro 9. marta 2015. Dve nedelje kasnije, 23. marta je trebalo da bude objavljeno da je dobio Prickerovu nagradu 2015., ali njegova je smrt navela odbor da objavi dobitnika nagrade 10. marta.[16][17] Izvršna predsednica odbora Marta Torne prethodno je rekla Otu da je dobio nagradu. Zabeleženo je da je rekao: „Nikada nisam učinio ništa da bih dobio ovu nagradu. Osvajanje nagrade nije cilj mog života. Pokušavam pomoći siromašnim ljudima, ali šta da kažem, nego da sam veoma sretan.”[17]
Popis građevina[уреди | уреди извор]
Ovo je delimični popis građevina koje je dizajnirao Oto:[17]
- 1967. – zapadnonemački paviljon na Ekspu 67, Montreal
- 1972. – krov za Olimpijski stadion u Minhenu
- 1985. – palata Tuvajk u Saudijskoj Arabiji, sa firmom BuroHappold Engineering
- 2000. – krovna konstrukcija japanskog paviljona na Ekspu 2000, Hanover, Nemačka (pružio inženjersku asistenciju s BuroHappold Engineering i arhitektonsku saradnju sa Šigerom Banom).
Nagrade[уреди | уреди извор]
- 1974. – Medalja Tomasa Džefersona za arhitekturu[18]
- 1980. – Počasni doktorat nauka na Univerzitetu u Batu[19]
- 1996./1997. – Vulfova nagrada za arhitekturu[19]
- 2005. – Kraljevska zlatna medalja za arhitekturu RIBA[20]
- 2006. – Premijum imperijal za arhitekturu[14]
- 2015. – Prickerova arhitektonska nagrada[16][17]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Civil engineering”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 9. 8. 2007.
- ^ Oakes, William C.; Leone, Les L.; Gunn, Craig J. (2001). Engineering Your Future. Great Lakes Press. ISBN 978-1-881018-57-5.
- ^ plc, Collinson. „Tensile Fabric Structures: The Ultimate Guide (New For 2018)”. info.collinson.co.uk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 03. 2019. г. Приступљено 2018-07-02.
- ^ „Sprung”. Army Technology.
- ^ Quagliaroli, M.; Malerba, P. G.; Albertin, A.; Pollini, N. (2015-12-01). „The role of prestress and its optimization in cable domes design”. Computers & Structures (на језику: енглески). 161: 17—30. ISSN 0045-7949. doi:10.1016/j.compstruc.2015.08.017.
- ^ Albertin, A; Malerba, P; Pollini, N; Quagliaroli, M (2012-06-21), „Prestress optimization of hybrid tensile structures”, Bridge Maintenance, Safety, Management, Resilience and Sustainability, CRC Press, стр. 1750—1757, ISBN 978-0-415-62124-3, doi:10.1201/b12352-256, Приступљено 2020-06-30
- ^ Thomas Schmidt (22. 3. 2012). „Olympiastadion: Abschied vom echten Grün”. www.merkur.de (на језику: немачки). Приступљено 23. 2. 2023.
- ^ „Olympiastadion München – Sportstätte mit viel Historie”.
- ^ „Olympiapark München :: Olympic Stadium :: Olympiapark München GMBH, Events, Konzerte, Sport, Gesundheit, Wellness, Spaß, Action, Fitness, Tennis, Wassersport, Walking, Kondition, Entspannung, Vereinssport, Musik, Fun, Training, Freizeit, Krafttraining, Muskelaufbautraining, Bodystyling, Lauftreff”.
- ^ „Factsheet - Opening Ceremony of the Games of the Olympiad” (PDF) (Саопштење). International Olympic Committee. 9. 10. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 8. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2018.
- ^ „Ein Geschenk der Deutschen an sich selbst”. Der Spiegel (на језику: немачки) (35/1972). 21. 8. 1972. стр. 28—29. „… für die versprochene Heiterkeit der Spiele, die den Berliner Monumentalismus von 1936 vergessen machen und dem Image der Bundesrepublik in aller Welt aufhelfen sollen”
- ^ Digitized version of the Official Report of the Organizing Committee for the Games of the XXth Olympiad Munich 1972 (Volume 2) (на језику: немачки). proSport GmbH & Co. KG. München Ed. Herbert Kunze. 1972. стр. 22. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2018. г. Приступљено 13. 2. 2015. „… the theme of the "cheerful Games"…”
- ^ а б в г „Biography: Frei Otto”. The Hyatt Foundation. Приступљено 11. 03. 2015.
- ^ а б в „Frei Otto”. Praemium Imperiale. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 11. 03. 2015.
- ^ Fong, Mei (11. 01. 2002). „From Parks to Twisted Towers, Designs for a Memorial Multiply”. Wall Street Journal.
- ^ а б „Frei Otto, 2015 Laureate”. Pritzker Architecture Prize. 10. 03. 2015. Приступљено 11. 03. 2015.
- ^ а б в г Pritzker Prize for Frei Otto, German Architect, Announced After His Death, Robin Pogrebin, The New York Times, 10. marta 2015.
- ^ Cramer, James P.; Yankopolus, Jennifer Evans (2005). Almanac of Architecture & Design 2006.
Greenway Communications,. стр. 720. ISBN 9780975565421. - ^ а б Barnes, Michael; DIckson, Michael (01. 11. 2000). Widespan Roof Structures. ICE Publishing. стр. 19. ISBN 978-0727728777.
- ^ The man with the golden pen, Building.co.uk, 2005. izd. 08
Literatura[уреди | уреди извор]
- Conrad Roland: Frei Otto – Spannweiten. Ideen und Versuche zum Leichtbau. Ein Werkstattbericht von Conrad Roland. Ullstein, Berlin, Frankfurt/Main und Wien 1965.
- Winfried Nerdinger (Hrsg.): Frei Otto. Complete Works. Lightweight Construction – Natural Design. Birkhäuser Verlag für Architektur, Basel, Boston, Berlin, Architekturmuseum der Technischen Universität München. 2005. ISBN 978-3-7643-7231-6.
- Frei Otto, Bodo Rasch: Finding Form: Towards an Architecture of the Minimal. 1996. ISBN 978-3-930698-66-0.
- Philip Drew (1976). Frei Otto; Form and Structure. ISBN 978-0-258-97053-9.
- Philip Drew (1979). Tensile Architecture. ISBN 978-0-258-97012-6.
- "The Nijni-Novgorod exhibition: Water tower, room under construction, springing of 91 feet span", "The Engineer", № 19.3.1897, P.292-294, London, 1897.
- Horst Berger, Light structures, structures of light: The art and engineering of tensile architecture (Birkhäuser Verlag, 1996) ISBN 3-7643-5352-X
- Alan Holgate, The Art of Structural Engineering: The Work of Jorg Schlaich and his Team (Books Britain, 1996) ISBN 3-930698-67-6
- Elizabeth Cooper English: "Arkhitektura i mnimosti": The origins of Soviet avant-garde rationalist architecture in the Russian mystical-philosophical and mathematical intellectual tradition", a dissertation in architecture, 264 p., University of Pennsylvania, 2000.
- "Vladimir G. Suchov 1853–1939. Die Kunst der sparsamen Konstruktion.", Rainer Graefe, Jos Tomlow und andere, 192 S., Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart, 1990, ISBN 3-421-02984-9.
- Conrad Roland: Frei Otto – Spannweiten. Ideen und Versuche zum Leichtbau. Ein Werkstattbericht von Conrad Roland. Ullstein, Berlin, Frankfurt/Main und Wien 1965.
- Frei Otto, Bodo Rasch: Finding Form - Towards an Architecture of the Minimal, Edition Axel Menges, 1996, ISBN 3930698668
- Nerdinger, Winfried: Frei Otto. Das Gesamtwerk: Leicht Bauen Natürlich Gestalten, 2005, ISBN 3-7643-7233-8
- Uhrig, Klaus (20. 3. 2014). „Die gebaute Utopie: Das Münchner Olympiastadion”. Bayerischer Rundfunk. Архивирано из оригинала 13. 2. 2015. г. Приступљено 13. 2. 2015.
- Digitized version of the Official Report of the Organizing Committee for the Games of the XXth Olympiad Munich 1972 (Volume 2). proSport GmbH & Co. KG. München Ed. Herbert Kunze. 1972. стр. 22. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2018. г. Приступљено 13. 2. 2015. „… the theme of the "cheerful Games"…”
- „Ein Geschenk der Deutschen an sich selbst”. DER SPIEGEL 35/1972. 21. 8. 1972. „… für die versprochene Heiterkeit der Spiele, die den Berliner Monumentalismus von 1936 vergessen machen und dem Image der Bundesrepublik in aller Welt aufhelfen sollen”
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Fraj Oto u bazi podataka archINFORM-a
- Službeno mrežno mesto Fraja Ota
- Japan Pavilion Expo 2000 – About the roof structure
- SL Rasch GmbH
- Frei Otto: Spanning The Future Documentary film's official Website
- Last recorded interview with Frei Otto, about his life and receiving the Pritzker Prize
- Uncube Nr. 33 Frei Otto – by uncube magazine
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
