Ерих Менделсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ерих Менделсон

Erich Mendelsohn
Erich Mendelsohn

Информације
Датум рођења 21. март 1887.
Место рођења Аленштајн (Немачко царство)
Датум смрти 15. септембар 1953.
Место смрти Сан Франциско (САД)
Дела
Ајнштајнова кула у Постдаму

Ерих Менделсон (нем. Erich Mendelsohn; 21. март 1887., Аленштајн, Источна Пруска15. септембар 1953, Сан Франциско, Калифорнија) био је познати немачки архитекта присталица генерације експресионизма и органске архитектуре који је реализовао тип незаевисне архитектуре коју је презентирао на грађевинама најме робних кућа, административних зграда и фабрика.

Биографија[уреди]

Унутрашњост Херманове шеширџиске фабрике у Лукенвалду
Зграда Мосе у Берлину
Поглед на Ајнштајнов опсерваторијски торањ у Постдаму
Детаљ робне куће Петерсдорф у Вроцлаву
Робна кућа Шокен у Хеминсу

Родио се 1887. године у граду Аленштајну у Источној Пруској (данас је то Пољска) и жидовског је порекла. Отац је радио у трговинској радњи а мајка у шеширџиници. Средњу школу-хуманистичку гимназију завршио је у родном граду и наставио је студиј у Берлину а 1906. године је почео студиј економије на универзитету у Минхену. 1809. је почео са студијем архитектуре на техничком универзитету у Берлину и након две године прешао је на универзитет у Минхену где је свој студиј архитектуре завршио 1912. године. У минхену је био под утицајем Теодора Фишера чије је стварање било под утицајем неокласицизма и сецесије а затим је дошао у дотицај са експресионистички оријентисаним архитектима из групе „Der Braue Reiter“ и „Die Brücke“.

Од 1912. до 1914. и радио је као независан архитекта у Минхену. 1915. године се оженио са Луис Мас. Добри односи са познатим људима помогли су Менделсону. Посредством супруге срео је Херберта Фројндлиха заступника директора института за физикалну хемију и електрохемију. Саградио је 1921. године за институт астрофизичку опсерваторију у којој је требао да буде простор у којем би се оверавала Ајнштајнова теорија релативности позната под иманом Ајнштајнова кула у Постдаму. Концепција је изведена из концепција решења из доба после Првог светског рата, а објекат је најзначајније остварење пројеката грашевина хетерогених облика, који су у та времена сматрани утопијама и остајали су у већини на папиру као неостварена дела и његова ваљкаста целина објекта подсећа на особине аеродинамичких возила.[1] Даља грађевина је била шеширџиска творница у Лукенвалду.

Током 1924. године био је учесник у оснивању прогресивне архитектонске групе „Die Ring“ скупа са познатим архитектима Лудвиг Мис ван дер Рое и Валтер Гропијусом и његова следећа фаза је била јако успешна и стварао је у Европи скупа са Ле Корбизијеом и даљим познатим архитектима са којима је допринео и развоју совијетске архитектура.

Године 1933., због наступа антижидовских и антисемитских тенденција, емигрирао је у Енглеску.[2] Његова имовина је припала нацистима и био је искључен из списка Немачке архитектонске уније и из Пруске академије уметности. У Енглеској је сарађивао са Сергејом Хермајефом и пројектовао је и серију зграда за Палестину.

Од 1941. године живео у САД са новим иманом Ерик и предавао на Универзитету Беркли. Године 1945. трајно се населио у Сан Франциску где је до конца живота посветио пројектима јеврејске заједнице.

Филозофија[уреди]

Менделсонова основна филозофија која је произашла из првих искустава из експресионизма био је динамизам. Овај правац је презентирао архитектонску мисао која је била веома лична а његов део архитектонског стваралаштва је одвођен из романтичког симболизма док је последња фаза његовог стваралаштва била већ много линеарнија.

Дело[уреди]

  • Хала за Херманову шеширџиницу у Лукенвалду (1919. – 1920.)
  • Ајнштајнова кула у Постдаму (1920. – 1921.зграда, 1921. – 1924. техничка опремљеност)
  • Кућа Мосе – преградња канцеларије и штампарије Рудолфа Моса (1921. – 1923.)
  • Робна кућа Шокен у Нирнбергу (1925. – 1926.)
  • Текстилна фабрика у Петрограду (1926.)
  • Доградња и преградња робне куће у Дуисбургу (1925. – 1927.)
  • Робна кућа Шокен у Штутгарту (1923. – 1928.)
  • Изложбени павиљон за Рудолфа Моса (1928.)
  • Вога комплекс и универзум- биоскоп, Берлин (1925. – 1931.)
  • Робна кућа Шокен у Кеминцу (1927. – 1930. )
  • Лична вила у Берлину (1928. – 1930. )
  • Кућа Колумбус у Берлину (1928. – 1932. )
  • Жидовски омладински центар у Есену (1930. – 1933. )
  • Павиљон „The De La Warr, Bexhill – on – Sea“ Сусекс (1934. )
  • „Cohen House, Chelsea“, Лондон (1934. – 1936. )
  • Вила Ваицман Реховот (Израел) (1935. – 1936. )
  • Универзитет у Јерузалиму (1934. – 1940. )
  • Синагога „B'Nai Amoona“ (данас центар креативне уметности), Универзитетски град- Мисури (1946. – 1950. )

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Savremena arhitektura, Udo Kulterman Novi Sad 1971.
  2. ^ Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1971.

Литература[уреди]

  • Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha, 1966.
  • H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd, 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд, 1972.
  • Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1971.
  • Истоимени чланак у словачкој Википедији

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ерих Менделсон