Монтреал

Неки појмови у овом чланку нису транскрибовани. Ако сматрате да можете да довршите чланак, кликните на картицу уреди и транскрибујте речи које су остале у изворном облику.

Монтреал фр. Montréal, енгл. Montreal
Поглед на центар Монтреала
Основни подаци
Држава	Канада
Покрајина	Квебек
Основан	1832.
Становништво
Становништво (2006)	1.620.693
Агломерација (2006)	3.635.571
Густина становништва	4.439 ст./km²
Положај
Координате	45°30′29″N 73°33′18″W
Надморска висина	0-234 m
Површина	363,52 km²
Остали подаци
Градоначелник	Жералд Трембле
Позивни број	514, 438, и 450, 579 (шира зона)
Веб-страна	www.ville.montreal.qc.ca

Монтреал (фр. Montréal, енгл. Montreal) је други по величини град у Канади и највећи град провинције Квебек. Према подацима из 2006. године, град има 1.620.693 становника, а укључујући и околину 3.635.571. Монтреал се налази у југозападном делу Квебека, око 275 километара југозападно од града Квебек (главног града провинције Квебек), 167 километара источно од Отаве (главног града Канаде). Град се налази на острву Монтреал, између реке Сен Лорен и Отаве.

На простору данашњег Монтреала живели су Ирокези, када је до њих 1535. године стигао француски истраживач Жак Картије. Прва европска насеобина на месту данашњег Монтреала подигнута је 1642. Француски досељеници су је назвали Вил Мари де Монреал. Уследила је брза колонизација као последица трговине крзном. Град се предао британским снагама 1760. и са остатком Нове Француске 1763. постао је део Британске Северне Америке. Монтреал је био главни град Канаде од 1844. до 1849.

Данас је Монтреал једна од главних канадских лука и њен главни културни центар. Монтреал је незванична франкофонска престоница Северне Америке и други највећи франкофони град у свету, после Париза. У граду су одржане Летње олимпијске игре 1976.

Географија и положај

Марше Бонсекур у јесен.

Монтреал се налази на југозападу покрајине Квебек, приближно 275 km јужно од града Квебек, седишта покрајине, и 167 km источно од Отаве, главног града Канаде.

Град Монтреал покрива највећи део острва Монтреал на ушћу реке Отаве у реку Сен Лорен. Монтреалска лука лежи на једном крају канала Сен Лорен, који повезује Велика језера и Атлантски океан. Северно од Монтреала протиче Rivière des Prairies.

Источне падине брега Маунт Ројал

Град је добио име по најпознатијој географског одлици острва, брду Маунт Ројал, чији је навиши врх Колин де ла Кроа висок 232 m. Друга два врха су Колин де Утрмон (или Маунт Мари, у кварту Утрмон) висок 211 m и врх Вестмаунт висок 201 m. Брдо је део ланца брда Монтериџијан смештених између Лоренсових и Апалачких планина.

Монтреал је центар монтреалског метрополиса, а граничи се са градовима Лавал на северу, Лонгеј, Сен Ламбер, Бросар и другим општинама на југу, Репентињи на истоку, и општинама Вест Ајланда на западу. Англофоне општине Вестмаунт, Монтреал Запад, Хампстед, Кот Сен Лик, Маунт Ројал и франкофона енклава Монтреал Исток у потпуности су окружене градом Монтреалом.

Маунт Ројал

Даброво језеро на Маунт Ројалу.

На планини се налази Парл Маунт Ројал, једна од највећих зелених површина у Монтреалу. Парк, чији је већи део пошумљен, пројектовао је Фредерик Лау Олмстед, који је такође дизајнирао њујоршки Централ парк, а отворен је 1876.

Парк садржи два видиковаца, од који је познатији видиковац Kondiaronk, са ког се пружа поглед на центар Монтреала. Остале одлике парка су мало вештачко Даброво језеро, кратке ски стазе; врт са статуама, Смитова кућа, музеј сер Џорџу-Етјену Картијеу. У парка се дешавају спортске, туристичке и културне активности.

На планини се налазе два велика гробља, Notre-Dame-des-Neiges (основано 1854) и Маунт Ројал (1852). Гробље Маунт Ројал се простире на 67 ha, на северној падини планине Маунт Ројал у општина Outremont. Гробље Notre-Dame-des-Neiges је много веће, углавном франко-канадског и званично католичко. Више од 900.000 људи је сахрањено овде.

На гробљу Маунт Ројал налази се више од 162.000 гробова и оно је вечно почивалиште за многе познате Канађане. Ту се налази и део за ратне ветеране међу којима је неколико војника који су били награђени највишим војнин одликовање Велике Британије, Викторијиним крстом. На гробљу Маунт Ројал је 1901. отворен први крематоријум у Канади.

Први крст на брду је поставио оснивач града Пол Шомеде де Месонев 1643. као испуњење завета које је дао Богородици када ју је молио да престане велика поплава. Данас је на врху планине постављен осветљени крст висок 31,4 m, који је 1924. године поставило Удружење светог Јована Крститеља, а сада је у власништву града. Крст је осветљен светлима светло црвене, плаве или љубичасте боје, од којих се последња користи као знак жалости између смрти једног папе и избора следећег.

Панорама Монтреала снимљена са Маунт Ројала.

Клима

Поглед на Монтреал из ваздуха током зиме

Монтреал лежи на граници неколико климатских региона. Клима Монтреала се обично класификује као влажна континентална или влажна бореална клима (Кепенова класификација климата Dfb).

Падавине су обилне са просечним снежним падавинама које зими достижу 2,175 годишње. Просечна количина кише износи годишње 763,8 mm. Лето је највлажније доба у години, али такође и најсунчаније.

Најхаладнији месец у години је јануар са максималном дневном температуром од -5,7 °C, а просечна минимална је −14,7 °C. Најтоплији месец је јул са просечном максималном темепратуром од 26,2 °C. Најнижа икада забележена температура била је −37,8 °C 15. јануара 1957, а највиша икада забележена температура износила је 37,6 °C 1. августа 1975. Велика влажност је честа лети, што чини да субјективни осећај температуре буде још виши. У пролеће и јесен, просечна месечна количина падавина износи између 55 mm и 94 mm. Падање снега у пролеће и јесен је нормална појава. Такође, касни топли таласи као и михољска лета су редовне одлике климе Монтреала.

Клима Монтреала
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	13,9	15,0	25,6	30,0	33,9	35,0	36,6	37,6	33,5	28,3	21,7	18,0	37,6
Средњи максимум, °C	−5,8	−4,2	2,0	10,7	18,5	23,4	26,2	24,6	19,8	13,0	5,2	−2,9	10,9
Средња температура, °C	−10,3	−8,8	−2,4	5,7	12,9	18,0	20,8	19,4	14,5	8,3	1,6	−6,9	6,1
Средњи минимум, °C	−14,9	−13,5	−6,9	0,6	7,3	12,5	15,4	14,1	9,3	3,6	−2	−11	1,2
Апсолутни минимум, °C	−37,8	−33,9	−29,4	−15	−4,4	0,7	6,1	3,3	−2,2	−7,2	−19,4	−32,4	−37,8
Количина падавина, mm	63,3	56,4	67,6	74,8	68,3	82,5	85,6	100,3	86,5	75,4	93,4	85,6	939,7
Извор: World Climate, Погода и Климат

Историја

Дрворез Хочелаге (настао између 1556. и 1606. по записима Жака Картијеа

Археолошки налази показују да су различити номадски народи живели на острву Монтреал, најмање 2.000 година пре доласка Европљана . Ирокези су основали село Хочелага у подножју Краљевског брега. Француски истраживач Жак Картије је посетио Хочелагу 2. октобра 1535, присвојивши долину реке Сен Лорен за Француску. Он је проценио да је у селу живело "преко хиљаду" становика.

Седамдесет година касније, француски истраживач Самјуел де Шамплен је известио да су Ирокези и њихова насеља потпуно нестали из долине Сен Лорена, вероватно због међуплеменских ратова, болести које су донели Европљани и одсељавања. Шамплен је 1611. године основао станицу за трговину крзном на острву Монтреал, на месту на почетку названом La Place Royale, на ушћу Petite Rivière у Сен Лорен, где се данас налази Pointe-à-Callière. Године 1639, Jérôme Le Royer de La Dauversière је добио титулу господара острва Монтреал.

Са овлашћењем католичког Société Notre-Dame de Montréal, мисионари Пол Шомеде де Месонев, Jeanne Mance и неколико француских колониста је оновало мисију за покрштавање староседеоца Вил Мари 17. маја 1642. Године 1644. Jeanne Mance је основала прву болницу у Северној Америци северно од Мексика. Пол Шомеде де Месонев је био оснивач и први гувернер колоније. Marguerite Bourgeoys је овде оснивала прве школе у Новој Француској.

Предаја Монтреала Британцима 1760.

Вил Мари је постао центар за трговину крзном и базу за даље француско истраживање у Северној Америци. Дрвени зидови изграђени су 1725. године. Упркос врло јаком земљотресу 7. септембра 1732, град се наставио развијати, а утврђен је око 1740. године. Град је остао у француским рукама све до 8. септембра 1760, када је војвода Levis био присиљен град предати британској војсци под командом лорда Џефрија Амхерста.

Године 1759, у Монтреалу је живело више од 5.000 становника. Након британског освајања 1760, Монтреал је још увијек наликовао француским градовима с већинским француским становништвом, али су богато грађанство највећим делом чинили Енглези. Иако је највећи део становништва говорио француским језиком, највећи део новина, плаката и школовање били су на енглеском.

Монтреал је регистрован као град у 1832. Иако су град погодиле епидемије и велики пожари, у Монтреалу се снажно развила индустрија и трговина којом је највећим делом управљало енглеско грађанство. Град је, као и остатак покрајине, погодила побуна 1837. Отварање Лашинског канала омогућио је бродовима да заобиђу непловне Лашинске брзаке, а изградња моста Викторија је успоставила Монтреал као главни железнички чвор. До 1860их Монтреал је био највећи град Британске Северне Америке и неоспорно привредно и културно средиште Канаде.

Улица светог Доминика из 1866.

Монтреал је био главни град провинције Канаде од 1844. до 1849, али је изгубио свој статус када је група торијеваца запалила зграду Парламента у знак протеста због усвајања Закона о штети због побуне, којим би се вратила права француском становништву. У овом пожару који се проширио и до националне књижнице, уништени су бројни повијесни списи Нове Француске.

После Првог светског рата, политика прохибиције у САД претворила је Монтреалу у рај за Американце који су тражили алкохолна пића. Незапосленост је остала висока у граду, а била је погоршана крахом берзе 1929. и Великом депресијом.

Током Другог светског рата, градоначелник Camillien Houde је протестовавао против регрутације и позвао је Монтреалце да се упишу у регистар свих мушкараца и жена савезне владе. Влада га је због непослушности затворила у логор до 1944. када је била приморана да уведе обавезно служење војног рока.

До 1951. године број становника Монтреала је премашион милион људи. Канал Сен Лорен, који је отворен 1959. године, омогућава бродовима да заобиђу Монтреал, што је временом могло означити крај економске доминације града. Међутим, током 1960-их Монтреал је доживео континуирани раст, изградњом највиших небодера у Канади, нових саобраћајница и Монтреалског метроа.

Градска кућа Монтреала

Следеће деценије је најавила период далекосежних социјалних и политичких промена, које су у великој мери проистекле због забринутости франко-канађанске већине о очувању своје културе и језика, с обзиром на традиционалну превласт на англо-канадске мањине у пословном свету. Октобарска криза и победа суверенистичке Квебечке партије, проузроковала је одлазак многих фирми и људи из града. Године 1976. Монтреал је био домаћин Летњих олимпијских игара.

Током 1980-тих и раних 1990-их, Монтреал је имао спорију стопу привредни раста од многих других великих канадских градова. До краја 1990-их, међутим, економска клима у Монтреалу се побољшала.

Монтреал је спољен са 27 околних општина на острву Монтреал 1. јануара 2002. Спајањем је створен јединствен град Монтреалу који је покривао цели острво Монтреал. Овај потез се показао непопуларним, па је неколико бивших општина, са укупно 13% становништва острва, гласало да напусти тек уједињени град у одвојеним референдумима у јуну 2004. Одвајање је извршено 1. јануара 2006, чиме је на острву остало 15 општина, укључујући и Монтреал.

Општине

Град Монтреал се састоји од 19 великих општина које се даље деле на мање квартове. Општина Монтреала су Ahuntsic-Cartierville, Anjou, Côte-des-Neiges–Notre-Dame-de-Grâce,Lachine, LaSalle, Le Plateau-Mont-Royal, Југоисток, L'Île-Bizard–Sainte-Geneviève, Mercier–Hochelaga-Maisonneuve, Montréal-Nord, Outremont, Pierrefonds-Roxboro, Rivière-des-Prairies–Pointe-aux-Trembles, Rosemont–La Petite-Patrie, Saint-Laurent, Saint Leonard, Verdun, Ville-Marie и Villeray–Saint-Michel–Parc-Extension.

Општина са највише квартова је Виле-Мари, која обухвата центар града, историјски дистрикт Стари Монтреал, Кинеска четврт, Gay Village, Латински кварт, недавно џентрификоване Quartier international и Cité Multimédia, као и Quartier des Spectacles који је транутно у изградњи. Остали квартови од интереса у општини су луксузни Golden Square Mile у подножју Краљевског брега и Shaughnessy Village/Quartier Concordia које су дом хиљадама студената Универзитета Конкордија. Кварт такође обухвата већи део парка Маунт Ројал, острво Света Јелена, као и Île Notre-Dame.

У општини Plateau Mont-Royal традиционално живе припадници франкофоне радничке класе. Највећи кварт је The Plateu, који такође пролази кроз процес значајне џентрификације, а истраживање из 2001. је означило овај кварт као најкреативнији у Канади пошто 8% његовог становништва чине уметници.. Кварт Mile End у северозападном делу града је током историје био брло мултикултуралан део града. Макгил гето се налази у крајњем југозападном делу општине, a његово име је изведено из чињенице да је дом хиљадама студената Универзитета Макгил.

У општини Југоисток је била смештена већина индустрије крајем 19. и почетком 20. века. У општини се налази кварт ирски раднички квартови Грифинтаун, Goose Village и Pointe-Saint-Charles и сиромашнији квартови Saint-Henri и Мала Бургоња.

Остали значајни квартови Монтреала су мултикултурални f Notre-Dame-de-Grâce и Côte-des-Neiges у општини Côte-des-Neiges–Notre-Dame-de-Grâce, Мала Италија у општини Rosemont–La Petite-Patrie и Hochelaga-Maisonneuve, која је дом монтреалском Олимпијском стадиону у општина Mercier–Hochelaga-Maisonneuve.

Становништво

Попису становништва из 2006. град Монтреал је имао 1.620.693 становника. У широј области Монтреала је према попису из 2006. живео 3.635.571 становник, а према попису из 2001. 3.451.027 становника, што представља раст становништва од +1,05% годишње између 2001. и 2006.По попису из 2006, деце до 14 година старости било је 621.695, што чини 17,1% становништва, док је број становника изнад 65 година старости износио 495.685 или 13,6% од укупног становништва. Становници европских етничких група чине највећи скуп етничких група у Монтреалу, и углавном су француског, ирског, италијанског и британског порекла.

Архитектура

Богородичина црква у Старом Монтреалу

Више од века и по, Монтреал је био индустријски и финансијски центар Канаде. Различите врсте зграда, укључујући фабрике, силосе, магацине, млинове, као и рафинерије, данас представљају наслеђе од историјског и архитектонског значаја, посебно у центру града и у области старе луке.

Данас постоје и многе историјске зграде у Старом Монтреалу које су и даље у свом изворном облику: Богородичина црква, пијаца Bonsecours, као и импресивно седиште свих главних канадских банака на Улици светог Јакова из 19. века. Ораторијум светог Јосифа (завршен 1934), главна зграда Универзитета Монтреал коју је пројектовао Ернест Кормије у стилу арт дека, пословна зграда Place Ville-Marie, контроверзни Олимпијски стадион и околне структуре, само су од неких значајних примера архитектуре 20. века.

Насеље Хабитат 67

Павиљони дизајнирани за Светску изложбу 1967, популарно познат као Експо 67, садржи широки спектар архитектонских пројеката. Иако су већина павиљона биле само привремене структуре, неколико преосталих структуре су постале знаменитости Монтреала, укључујући некадашњи амерички павиљон геодетску куполу, која је данас музеј Монтреалска биосфера, као апартманско насеље Хабитат 67 који је пројектовао Моше Сафди.

Монтреалски метро је испуњен обиљем јавних радова неких од највећих имена у квебечке културе. Дизајн и украси сваке станице у система метроа су јединствени.

Монтреал је 2006. проглашен за Унесков град дизајна, једним од три престонице дизајна у свету (друге две су Берлин и Буенос Ајрес).