Монтреал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Монтреал
фр. Montréal, енгл. Montreal

VuedeMontreal.jpg
Поглед на центар Монтреала

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Канаде Канада
Покрајина Застава Квебека Квебек
Основан 1832.
Становништво
Становништво (2011) 1.649.519
Агломерација (2006) 3.635.571
Густина становништва 4.517,6 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°30′29″N 73°33′18″W / 45.508056, -73.555
Надморска висина 0-234 м
Површина 365,13 км²
Монтреал на мапи Канаде
{{{alt}}}
Монтреал
Монтреал на мапи Канаде
Остали подаци
Градоначелник Мајкл Еплбаум
Позивни број 514, 438, и 450, 579 (шира зона)
Веб-страна www.ville.montreal.qc.ca

Монтреал (фр. Montréal, енгл. Montreal) је други по величини град у Канади и највећи град провинције Квебек. Према резултатима пописа 2011. у граду је живело 1.649.519 становника, а на ширем подручју града 3.635.571 (2006). Монтреал се налази у југозападном делу Квебека, око 275 километара југозападно од града Квебек, 167 километара источно од главног града Отаве. Град се налази на острву Монтреал, између река Сен Лорен и Отава.

На простору данашњег Монтреала живели су Ирокези, када је до њих 1535. године стигао француски истраживач Жак Картје. Прва европска насеобина на месту данашњег Монтреала подигнута је 1642. Француски досељеници су је назвали Вил Мари де Монреал. Уследила је брза колонизација као последица трговине крзном. Британске снаге су заузеле град 1760. који је 1763, са осталим деловима Нове Француске, постао део Британске Северне Америке. Монтреал је био главни град Канаде од 1844. до 1849.

Данас је Монтреал једна од главних канадских лука и њен најважнији културни центар. Монтреал је незванична франкофонска престоница Северне Америке и после Париза највећи франкофони град у свету. [a] У граду су 1976. одржане Летње олимпијске игре 1976.

Географија и положај[уреди]

Монтреал се налази на југозападу покрајине Квебек, приближно 275 km јужно од града Квебек, седишта покрајине, и 167 km источно од Отаве, главног града Канаде.

Град Монтреал покрива највећи део острва Монтреал на ушћу реке Отаве у реку Сен Лорен. Монтреалска лука лежи на једном крају реке Сен Лорен, која повезује Велика језера и Атлантски океан. Северно од Монтреала протиче река Ривјер де Прери.

Источне падине брега Мон Роајал

Град је добио име по најпознатијој географског одлици острва, брду Мон Роајал (Mont Réal на средњовековном француском, односно фр. Mont Royal на савременом француском), чији је највиши врх Колин де ла Кроа (232 m).[1] Друга два врха су Колин де Утремон (или Маунт Мари, у кварту Утремон) висок 211 m и врх Вестмаунт висок 201 m. Брдо је део ланца Монтережијских брда (Монтериџијских на енглеском) смештених између Лоренсових и Апалачких планина.

Монтреал је центар монтреалског метрополиса, а граничи се са градовима Лавал на северу, Лонгој, Сен Ламбер, Бросар и другим општинама на југу, Репентињи на истоку и општинама Вест Ајланда на западу. Англофоне општине Вестмаунт, Монтреал Запад, Хампстед, Кот Сен Лик, Мон Роајал и франкофона енклава Монтреал Исток у потпуности су окружене градом Монтреалом.

Мон Роајал[уреди]

Даброво језеро на Мон Роајалу.

На брду изнад града је парк Мон Роајал, једна од највећих зелених површина у Монтреалу. Парк, чији је већи део пошумљен, пројектовао је Фредерик Ло Олмстед, (дизајнер њујоршког Сентрал парка), а отворен је 1876.[2]

У парку су два видиковаца, од који је познатији Кондјарон, са ког се пружа поглед на центар Монтреала. У парку је и мало вештачко Даброво језеро, затим кратке ски-стазе, врт са статуама, Смитова кућа и музеј Жорж-Етјена Картјеа. У парка се одржавају спортске, туристичке и културне активности.

На планини се налазе два велика гробља, Нотр Дам де Неж (основано 1854) и Мон Роајал (1852). Гробље Мон Роајал, са површином од 67 ha, смештено је на северној падини планине Мон Роајал, у општина Утремон. Гробље Нотр Дам де Неж је много веће, франкоканадско и католичко.[3] На њему је сахрањено преко 900.000 људи.[4]

На гробљу Мон Роајал има 162.000 гробова и на њему су сахрањени многи познати Канађани. У делу за ратне ветеране сахрањено је и неколико војника, носиоца највишег војног одликовања Велике Британије, Викторијиног крста. На гробљу је 1901. отворен први крематоријум у Канади.[5]

Први крст на брду је поставио оснивач града Пол Шомеде де Мезонев као испуњење завета које је дао Богородици када ју је молио да престане велика поплава. Данас се на врху брда истиче осветљени крст, висок 31,4 m, који је 1924. године поставило Удружење светог Јована Крститеља. Крст је данас у власништву града. Крст је осветљен светлоцрвеном, плавом или љубичастом бојом (љубичаста светлост се користи само као знак жалости у периоду од смрти једног папе и до избора другог).

Панорама Монтреала снимљена са Мон Роајала.
Панорама Монтреала снимљена са Мон Роајала.

Клима[уреди]

Поглед на Монтреал из ваздуха током зиме

Монтреал лежи на граници неколико климатских региона. Клима Монтреала се обично класификује као влажна континентална или влажна бореална клима (Кепенова класификација климата Dfb).[6]

Падавине су обилне са просечним снежним падавинама од 2,175 mm годишње (највише зими). Просечна количина кише износи годишње 763,8 mm. Лето је највлажније доба у години, али такође и најсунчаније.[7]

Најхаладнији месец у години је јануар са максималном дневном температуром од -5,7 °C, а просечна минимална је −14,7 °C.[8] Најтоплији месец је јул са просечном максималном темепратуром од 26,2 °C. Најнижа икада забележена температура била је −37,8 °C (15. јануара 1957), а највиша икада забележена температура износила је 37,6 °C (1. августа 1975).[8] Лети је честа велика влажност ваздуха, па је због тога субјективни осећај температуре буде још виши. У пролеће и јесен, просечна месечна количина падавина износи између 55 mm и 94 mm. Снежне падавине у пролеће и јесен су нормална појава. Такође, касни топли таласи као и михољска лета су редовне одлике климе Монтреала.[9]


Клима Монтреала
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 13,9 15,0 25,6 30,0 33,9 35,0 36,6 37,6 33,5 28,3 21,7 18,0 37,6
Средњи максимум, °C −5,8 −4,2 2,0 10,7 18,5 23,4 26,2 24,6 19,8 13,0 5,2 −2,9 10,9
Средња температура, °C −10,3 −8,8 −2,4 5,7 12,9 18,0 20,8 19,4 14,5 8,3 1,6 −6,9 6,1
Средњи минимум, °C −14,9 −13,5 −6,9 0,6 7,3 12,5 15,4 14,1 9,3 3,6 −2 −11 1,2
Апсолутни минимум, °C −37,8 −33,9 −29,4 −15 −4,4 0,7 6,1 3,3 −2,2 −7,2 −19,4 −32,4 −37,8
Количина падавина, mm 63,3 56,4 67,6 74,8 68,3 82,5 85,6 100,3 86,5 75,4 93,4 85,6 939,7
Извор: World Climate, Погода и Климат


Историја[уреди]

Дрворез Хочелаге (настао између 1556. и 1606. по записима Жака Картијеа

Археолошки налази показују да су различити номадски народи живели на острву Монтреал, најмање 2.000 година пре доласка Европљана [10]. Ирокези су основали село Хочелага у подножју Краљевског брега.[11] Француски истраживач Жак Картије је посетио Хочелагу 2. октобра 1535, присвојивши долину реке Сен Лорен за Француску.[12] Он је проценио да је у селу живело „преко хиљаду“ становика.[11]

Седамдесет година касније, француски истраживач Самјуел де Шамплен је известио да су Ирокези и њихова насеља потпуно нестали из долине Сен Лорена, вероватно због међуплеменских ратова, болести које су донели Европљани и одсељавања[11]. Шамплен је 1611. године основао станицу за трговину крзном на острву Монтреал, на месту на почетку названом La Place Royale, на ушћу Petite Rivière у Сен Лорен, где се данас налази Pointe-à-Callière.[13] Године 1639, Jérôme Le Royer de La Dauversière је добио титулу господара острва Монтреал.

Са овлашћењем католичког Société Notre-Dame de Montréal, мисионари Пол Шомеде де Месонев, Jeanne Mance и неколико француских колониста је оновало мисију за покрштавање староседеоца Вил Мари 17. маја 1642. Године 1644. Jeanne Mance је основала прву болницу у Северној Америци северно од Мексика.[14] Пол Шомеде де Месонев је био оснивач и први гувернер колоније. Marguerite Bourgeoys је овде оснивала прве школе у Новој Француској.

Предаја Монтреала Британцима 1760.

Вил Мари је постао центар за трговину крзном и базу за даље француско истраживање у Северној Америци. Дрвени зидови изграђени су 1725. године. Упркос врло јаком земљотресу 7. септембра 1732, град се наставио развијати, а утврђен је око 1740. године. Град је остао у француским рукама све до 8. септембра 1760, када је војвода Levis био присиљен град предати британској војсци под командом лорда Џефрија Амхерста.

Године 1759, у Монтреалу је живело више од 5.000 становника. Након британског освајања 1760, Монтреал је још увијек наликовао француским градовима с већинским француским становништвом, али су богато грађанство највећим делом чинили Енглези. Иако је највећи део становништва говорио француским језиком, највећи део новина, плаката и школовање били су на енглеском.

Монтреал је регистрован као град у 1832.[15] Иако су град погодиле епидемије и велики пожари, у Монтреалу се снажно развила индустрија и трговина којом је највећим делом управљало енглеско грађанство. Град је, као и остатак покрајине, погодила побуна 1837. Отварање Лашинског канала омогућио је бродовима да заобиђу непловне Лашинске брзаке[16], а изградња моста Викторија је успоставила Монтреал као главни железнички чвор. До 1860их Монтреал је био највећи град Британске Северне Америке и неоспорно привредно и културно средиште Канаде.[17]

Улица светог Доминика из 1866.

Монтреал је био главни град провинције Канаде од 1844. до 1849, али је изгубио свој статус када је група торијеваца запалила зграду Парламента у знак протеста због усвајања Закона о штети због побуне, којим би се вратила права француском становништву.[18] У овом пожару који се проширио и до националне књижнице, уништени су бројни повијесни списи Нове Француске.[19]

После Првог светског рата, политика прохибиције у САД претворила је Монтреалу у рај за Американце који су тражили алкохолна пића.[20] Незапосленост је остала висока у граду, а била је погоршана крахом берзе 1929. и Великом депресијом.

Током Другог светског рата, градоначелник Camillien Houde је протестовавао против регрутације и позвао је Монтреалце да се упишу у регистар свих мушкараца и жена савезне владе. Влада га је због непослушности затворила у логор до 1944.[21] када је била приморана да уведе обавезно служење војног рока.[22]

До 1951. године број становника Монтреала је премашион милион људи.[23] Канал Сен Лорен, који је отворен 1959. године, омогућава бродовима да заобиђу Монтреал, што је временом могло означити крај економске доминације града.[24] Међутим, током 1960-их Монтреал је доживео континуирани раст, изградњом највиших небодера у Канади, нових саобраћајница и Монтреалског метроа.

Градска кућа Монтреала

Следеће деценије је најавила период далекосежних социјалних и политичких промена, које су у великој мери проистекле због забринутости франко-канађанске већине о очувању своје културе и језика, с обзиром на традиционалну превласт на англо-канадске мањине у пословном свету. Октобарска криза и победа суверенистичке Квебечке партије, проузроковала је одлазак многих фирми и људи из града.[25] Године 1976. Монтреал је био домаћин Летњих олимпијских игара.

Током 1980-их и раних 1990-их, Монтреал је имао спорију стопу привредни раста од многих других великих канадских градова. До краја 1990-их, међутим, економска клима у Монтреалу се побољшала.

Монтреал је спољен са 27 околних општина на острву Монтреал 1. јануара 2002. Спајањем је створен јединствен град Монтреалу који је покривао цели острво Монтреал. Овај потез се показао непопуларним, па је неколико бивших општина, са укупно 13% становништва острва, гласало да напусти тек уједињени град у одвојеним референдумима у јуну 2004. Одвајање је извршено 1. јануара 2006, чиме је на острву остало 15 општина, укључујући и Монтреал.

Општине[уреди]

Град Монтреал се састоји од 19 великих општина које се даље деле на мање квартове. Општина Монтреала су Аентсик-Картјевил, Анжу, Кот де Неж Нотр Дам де Грас, Лашин, Ласал, Ле Плато Мон Роајал, Југоисток, Л'Ил Бизар Сент Женевјев, Мерсје-Ошлага-Мезонев, Монтреал-Север, Утремон, Пјерфон-Роксборо, Ривјер де Прери Поент о Трембл, Розмон-Ла Пти-Патри, Сен Лоран, Сен Ленар, Верден, Вил Мари и Вилре-Сен Мишел-Парк-Екстансион.

Општина са највише квартова је Вил Мари, која обухвата центар града, историјски дистрикт Стари Монтреал, Кинеска четврт, Gay Village, Латински кварт, недавно џентрификоване Quartier international и Cité Multimédia, као и Quartier des Spectacles који је транутно у изградњи. Остали квартови од интереса у општини су луксузни Golden Square Mile у подножју Краљевског брега и Shaughnessy Village/Quartier Concordia које су дом хиљадама студената Универзитета Конкордија. Кварт такође обухвата већи део парка Маунт Ројал, острво Света Јелена, као и Île Notre-Dame.

У општини Plateau Mont-Royal традиционално живе припадници франкофоне радничке класе. Највећи кварт је The Plateu, који такође пролази кроз процес значајне џентрификације, а истраживање из 2001. је означило овај кварт као најкреативнији у Канади пошто 8% његовог становништва чине уметници.[26] Кварт Mile End у северозападном делу града је током историје био брло мултикултуралан део града. Макгил гето се налази у крајњем југозападном делу општине, a његово име је изведено из чињенице да је дом хиљадама студената Универзитета Макгил.

У општини Југоисток је била смештена већина индустрије крајем 19. и почетком 20. века. У општини се налази кварт ирски раднички квартови Грифинтаун, Goose Village и Pointe-Saint-Charles и сиромашнији квартови Saint-Henri и Мала Бургоња.

Остали значајни квартови Монтреала су мултикултурални f Notre-Dame-de-Grâce и Côte-des-Neiges у општини Côte-des-Neiges–Notre-Dame-de-Grâce, Мала Италија у општини Rosemont–La Petite-Patrie и Hochelaga-Maisonneuve, која је дом монтреалском Олимпијском стадиону у општина Mercier–Hochelaga-Maisonneuve.

Становништво[уреди]

Према резултатима пописа становништва из 2011. у граду је живело 1.649.519 становника, што је за 1,8 % више у односу на попис из 2006. када је регистровано 1.620.693 житеља.[27]

Кретање броја становника
2006. 2011.
1.620.693 1.649.519

Попису становништва из 2006. град Монтреал је имао 1.620.693 становника.[28] У широј области Монтреала је према попису из 2006. живео 3.635.571 становник, а према попису из 2001. 3.451.027 становника, што представља раст становништва од +1,05% годишње између 2001. и 2006.[29] По попису из 2006, деце до 14 година старости било је 621.695, што чини 17,1% становништва, док је број становника изнад 65 година старости износио 495.685 или 13,6% од укупног становништва.[28] Становници европских етничких група чине највећи скуп етничких група у Монтреалу, и углавном су француског, ирског, италијанског и британског порекла.[30]

Религија[уреди]

Архитектура[уреди]

Више од века и по, Монтреал је био индустријски и финансијски центар Канаде. Различите врсте зграда, укључујући фабрике, силосе, магацине, млинове, као и рафинерије, данас представљају наслеђе од историјског и архитектонског значаја, посебно у центру града и у области старе луке.

Данас постоје и многе историјске зграде у Старом Монтреалу које су и даље у свом изворном облику: Богородичина црква, пијаца Bonsecours, као и импресивно седиште свих главних канадских банака на Улици светог Јакова из 19. века. Ораторијум светог Јосифа (завршен 1934), главна зграда Универзитета Монтреал коју је пројектовао Ернест Кормије у стилу арт дека, пословна зграда Place Ville-Marie, контроверзни Олимпијски стадион и околне структуре, само су од неких значајних примера архитектуре 20. века.

Насеље Хабитат 67

Павиљони дизајнирани за Светску изложбу 1967, популарно познат као Експо 67, садржи широки спектар архитектонских пројеката. Иако су већина павиљона биле само привремене структуре, неколико преосталих структуре су постале знаменитости Монтреала, укључујући некадашњи амерички павиљон геодетску куполу, која је данас музеј Монтреалска биосфера, као апартманско насеље Хабитат 67 који је пројектовао Моше Сафди.

Монтреалски метро је испуњен обиљем јавних радова неких од највећих имена у квебечке културе. Дизајн и украси сваке станице у система метроа су јединствени.

Монтреал је 2006. проглашен за Унесков град дизајна, једним од три престонице дизајна у свету (друге две су Берлин и Буенос Ајрес).

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Култура[уреди]

Монтреал се сматра културном престоницом Квебека, и уопште целе франкофонске Северне Америке. Град је средиште Канаде што се тиче телевизијске продукције, казалишта, филма, издаваштва и медија на француском језику.

Фестивали и догађања[уреди]

Там-тамс ду монт Роyал
Фестивал у ботаничком врту

У Монтреалу се годишње одржава велики број фестивала, од којих се већина одвија љети. Неки од најпознатијих су Монтреалски међународни фестивал џеза, FrancoFolies de Montréal и фестивал Само за смех. За време фестивала џеза, многе улице у центру града затворене су за саобраћај, те се на њима одвијају бројне бесплатне представе. Уз музичке, овде се одржавају и многи филмски фестивали. Због бројних активности које нуди, многи сматрају Монтрéал најбољим градом за разоноду у Канади.

Tam-tams du mont Royal је догађање које се спонтано организује лети сваке сунчане недеље, а обухвата бројне међукултурне и музичке сусрете. Ово окупљање на Монт Ројалу је врло популарно међу младима.

Музеји и позориште[уреди]

Градски уметнички центар је Place des Arts који је културни комплекс у којем се налази Музеј савремене уметности, те неколико казалишта. Овде је и седиште Монтрéалске опере и Монтреалског симфонијског оркестра.

Међу многим музејима у граду важно је споменути Историјски и археолошки музеј, Музеј умјетности и Музеј Само за смијех. Од многих позоришта у граду, међу познатијим су Театар Сен Дени, Théâtre du Rideau Vert и Théâtre du Nouveau Monde.

Споменици[уреди]

Споменик Жоржу Етјену Картјеу

Споменици који се налазе широм града, односе се обично посебно на франкофону или англофону заједницу града. Друштву које је основало Ville-Marie (Société Notre-Dame de Montréal), подигнут је обелиск на тргу Youvillea. Главном градском оснивачу, Паулу Цхомедеyу де Маисоннеувеу, подигнут је споменик на Плаце д'Армес.

У граду се налазе и двије очуване куће познатих француских истраживача, Антоинеа Лаумета, који је основао град Детроит (САД), те Ренéа Роберта Цавелиера де Ла Саллеа, истраживача Мисисиппија. Једна од важнијих повијесних локација у граду је и музеј у дворцу Рамезаy.

Раздобље британске власти обиљежено је Нелсоновим ступом. Тај споменик, који се налази на тргу Јацqуес-Цартиер, је један од најконтроверзнијих споменика у граду будући да га многи сматрају симболом британског империјализма, једнако као и кип краљице Викторија, Викторије на тргу Вицториа. Споменик Жоржу Етјену Картјеу, једном од оснивача канадске конфедерације, налази се на уласку у парк Монт-Роyал.

Будући да је католичанство дио идентитета франкофоне заједнице, овдје се налази и одређени број религијских споменика. Ла Пиетà из 1855., која се налази у маузолеју Ла Пиетà на гробљу Нотре-Даме-дес-Неигес, направљена је по узору на Микеланђелову Пијету у базилици св. Петра у Ватикану.

Зелене површине[уреди]

У граду се налази неколико стотина паркова и осталих зелених површина. Најважнија и најознатија земела површина у Монтрéалу је парк Монт-Роyал. Овај парк је 1876. дизајнирао амерички пејзашни архитект Фредерик Ло Олмстед који је дизајнирао и Сентрал парк у Њујорку. Парк Монт Ројал има површину од око 2 км². Остале важније зелене површине у Монтреалу су:

Источна страна Монт Роyала
Језеро у парку Лафонтен
  • Важнији паркови :
    • Парк Монт-Роyал (1,90 км²)
    • Парк Јеан-Драпеау (2,09 км²)
    • Парк Ренé-Лéвесqуе (0,14 км²)
    • Околишни комплекс Саинт-Мицхел (1,92 км²)
  • Важнији урбани паркови :
    • Парц дес Рапидес (0,30 км²)
    • Парк Јаррy (0,36 км²)
    • Променаде Беллериве (0,22 км²)
    • Парк Лафонтаине (0,36 км²)
    • Парк Ангригнон (0,97 км²)
    • Парк Маисоннеуве (0,63 км²)
  • Паркови природе :
    • Цап Саинт-Јацqуес (2,88 км²)
    • Îле-де-ла-Виситатион (0,34 км²)
    • Поинте-ауx-Праириес (2,61 км²)
    • Îле Бизард (2,01 км²)
    • Боис-де-Лиессе (1,59 км²)
    • Ансе-à-л’Орме (0,88 км²)

Међународна сарадња[уреди]



Напомене[уреди]

  1. ^ Киншаса и Абиџан имају више становника од Монтреала, али њихово становништво претежно прича локалним језицима, док се француски језик користи у администрацији и пословању.

Референце[уреди]

  1. ^ „Island of Montreal“. Geographical Names of Canada. Natural Resources Canada. 17. 9. 2007. Приступљено 20. 5. 2008.. 
  2. ^ Berryman, Tom. „Short History of Mount Royal“. Les amis de la montagne Приступљено 26. 2. 2009.. 
  3. ^ „Notre-Dame-des-Neiges Cemetery Mission“. Cimetierenddn.org Приступљено 1. 9. 2009.. 
  4. ^ „The cemeteries of Mount Royal“. Les amis de la montagne Приступљено 26. 2. 2009.. 
  5. ^ „Mount Royal Crematorium“. Mount Royal Cemetery. 2003 Приступљено 26. 2. 2009.. [мртва веза од October 2013]
  6. ^ „Canadian Climate Normals 1971-2000“ Приступљено 18. 12. 2006.. 
  7. ^ „Weather in Montreal, Canada“. TopSightSeeing.com Приступљено 26. 2. 2009.. 
  8. ^ а б „Canadian Climate Normals 1971-2000“ Приступљено 18. 12. 2006.. 
  9. ^ „Average Weather for Montreal, QC — Temperature and Precipitation“. Weather.com Приступљено 16. 9. 2009.. 
  10. ^ „Place Royale and the Amerindian presence“. Société de développement de Montréal. September 2001 Приступљено 9. 3. 2007.. 
  11. ^ а б в Tremblay, Roland (2006). The Saint Lawrence Iroquoians. Corn People.. Montréal, Qc: Les Éditions de l'Homme. 
  12. ^ „Jacques Cartier: New Land for the French King“. Pathfinders & Passageways Приступљено 3. 10. 2009.. 
  13. ^ Marsan, Jean-Claude (1990). Montreal in evolution. An historical analysis of the development of Montreal's architecture.. Montréal, Qc: Les Éditions de l'Homme. 
  14. ^ Bates, Christina; Dodd, Dianne Elizabeth; Rousseau, Nicole (2005). On All Frontiers: Four Centuries of Canadian Nursing. University of Ottawa Press. стр. 57-. ISBN 978-0-7766-0591-3. 
  15. ^ „Montreal :: Government“. Student's Enclyclopedia. Encyclopaedia Britannica Приступљено 29. 3. 2009.. 
  16. ^ „Lachine Canal National Historic Site of Canada“ (PDF). Parks Canada. p. 3 Приступљено 29. 3. 2009.. 
  17. ^ „Visiting Montréal, Canada“. International Conference on Aquatic Invasive Species Приступљено 29. 3. 2009.. 
  18. ^ „Walking Tour of Old Montreal“. Vehicule Press Приступљено 30. 1. 2008.. 
  19. ^ Une Histoire du Québec, Jacques Lacoursière, pp. 109, Septentrion 2002.
  20. ^ Arnold, Kathy (3. 6. 2008.). „Montreal: a thrilling collision of cultures“. Daily Telegraph Приступљено 29. 3. 2009.. 
  21. ^ „Camillien Houde“. City of Montreal Приступљено 29. 3. 2009.. 
  22. ^ „Conscription for Wartime Service“. Mount Allison University. 2001. Archived from the original on 26. 2. 2009. Приступљено 29. 3. 2009.. 
  23. ^ „THE EMERGENCE OF A MODERN CITY 1945-1960“. Montreal Archives Portal. City of Montreal Приступљено 29. 3. 2009.. 
  24. ^ Joshua A. Fishman; Andrew W. Conrad; Alma Rubal-Lopez (1 January 1996). Post-imperial English: Status Change in Former British and American Colonies, 1940-1990. Walter de Gruyter. стр. 206–. ISBN 978-3-11-014754-4. 
  25. ^ Bowen, Arabella; Watson, John Shandy (January 2004). The Rough Guide to Montréal. Rough Guides. стр. 272–. ISBN 978-1-84353-195-1. 
  26. ^ „Artists by neighbourhood in Canada“ (PDF). Canada 2001 Census. Hill Strategies. October 2005. p. 3 Приступљено 25. 3. 2009.. [мртва веза од October 2013]
  27. ^ „Population and dwelling counts, for Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), 2011 and 2006 censuses (Quebec)“. Statistics Canada. 8. 2. 2012. Приступљено 24. 11. 2012.. 
  28. ^ а б „Population and dwelling counts, for Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), 2006 and 2001 censuses – 100% data“. Statistics Canada, 2006 Census of Population. 13. 3. 2007. Приступљено 13. 3. 2007.. 
  29. ^ „Population and dwelling counts, for census metropolitan areas and census agglomerations, 2006 and 2001 censuses – 100% data“. Statistics Canada, 2006 Census of Population. 13. 3. 2007. Приступљено 13. 3. 2007.. 
  30. ^ „Ethnocultural Portrait of Canada, Highlight Tables, 2006 Census: Montreal (CMA)“. Statistics Canada Приступљено 2. 4. 2008.. 
  31. ^ Ville de Montréal. „Déclaration d'intention d'amitié et de coopération entre les Villes de Montréal et le Gouvernorat du Grand Alger (mars 1999)“ Приступљено 2. 7. 2009.. 
  32. ^ „Busan News-Efforts increased for market exploration in N. America“. Community > Notice. Busan Dong-Gu District Office. 4. 6. 2007.. Archived from the original on 21. 5. 2008. Приступљено 25. 6. 2008.. 
  33. ^ а б в „Liste – Protocoles et Ententes Internationales Impliquant La Ville de Montréal“. 
  34. ^ „Sister City: The City of Montreal“. International Relations Division, International Peace Promotion Department. The City of Hiroshima. 2001 Приступљено 25. 6. 2008.. 
  35. ^ mastindia.com. „Little India Montreal!“ Приступљено 17. 2. 2008.. [мртва веза од October 2013]
  36. ^ „Partner cities of Lyon and Greater Lyon“. Ville de Lyon Приступљено 25. 6. 2008.. 
  37. ^ „Manila-Montreal Sister City Agreement Holds Potential for Better Cooperation“. The Republic of the Philippines. 24. 6. 2005.. Archived from the original on 5. 12. 2009. Приступљено 2. 10. 2009.. 
  38. ^ Mairie de Paris. „Les pactes d'amitié et de coopération“ Приступљено 14. 10. 2007.. 
  39. ^ „Window of Shanghai“. Humanities and Social Sciences Library. McGill University. 2008. Archived from the original on 22. 5. 2008. Приступљено 25. 6. 2008.. 
  40. ^ „Sister Towns — MONTREAL“. International Cooperation. Yerevan Municipality Приступљено 25. 6. 2008.. 

Литература[уреди]

  • Bates, Christina; Dodd, Dianne Elizabeth; Rousseau, Nicole (2005). On All Frontiers: Four Centuries of Canadian Nursing. University of Ottawa Press. стр. 57-. ISBN 978-0-7766-0591-3. 
  • Marsan, Jean-Claude (1990). Montreal in evolution. An historical analysis of the development of Montreal's architecture.. Montréal, Qc: Les Éditions de l'Homme. 
  • Tremblay, Roland (2006). The Saint Lawrence Iroquoians. Corn People.. Montréal, Qc: Les Éditions de l'Homme. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 45° 30' 29" СГШ, 73° 33' 18" ЗГД