Hidronijum
| Hidronijum | |
|---|---|
 |
 |
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Naziv po klasifikaciji | Oksidanijum[2] (substitutivno) Trihidridokiseonik(1+)[2] (aditivno) |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 13968-08-6 |
| PubHem | 123332 |
| HemPauk | 109935  |
| MeSH | |
| ChEBI | 29412 |
| SMILES |
|
| Gmelin Referenca | 141 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | H3O+ |
| Molarna masa | 19.0232 g mol-1 |
| Tačna masa | 19.018389718 g mol-1 |
| pKa | -1.74[3] |
| Termohemija | |
| Standardna molarna entropija S |
192.25 J K-1 mol-1 |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
U hemiji, hidronijum jon je katjon H3O+. To je tip oksonijum jona proizvedenog protonacijom vode. Ovaj katjon se često koristi za predstavljanje prirode protona u vodenom rastvoru, gde je proton visoko solvatisan (vezan za rastvarač). Realnost je daleko komplikovanija, i proton se vezuje za nekoliko molekula vode, tako da su druge notacije poput H5O2+, H7O3+ i H9O4+ tačniji opisi okruženja protona u vodi.[4] Jon H3O+ je bio detektovan u gasovitoj fazi.[5]
Садржај |
[уреди] Određivanje pH vrednosti
Odnos koncentracije hidronijum jon i hidroksida određuje pH vrednost rastvora. Molekuli u čistoj vodi se disociraju u hidronijum i hidroksilne jone uspostavljajući sledeću ravnotežu:
- 2 H2O
OH− + H3O+
U čistoj vodi, postoji jednak broj hidroksid i hidronijum jona, tako da ona ima neutralni pH od 7. pH vrednost manja od 7 indicira kiseli rastvor, dok je pH iznad 7 svojstven za bazne rastvore. (Treba napomenuti da ovo važi na 25°C, i da je ravnoteža zavisna od temperature).
[уреди] Literatura
- ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ^ а б „oxonium (CHEBI:29412)“. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK
- ^ Taft, R.W., Wolf, J.F., Beauchamp, J.L., Scorrano, G., Arnett, E.M., J. Am. Chem. Soc., 1978, 100, 1240.
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ Begemann M., Gudeman C., Pfaff J., Saykally R. (1983). „Detection of the Hydronium Ion (H_{3}O^{+}) by High-Resolution Infrared Spectroscopy“. Physical Review Letters 51 (7): 554–557. DOI:10.1103/PhysRevLett.51.554.
[уреди] Vidi još
[уреди] Spoljašnje veze
