Hidronijum

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hidronijum
Stereo, skeletal formula of hydronium with a lone pair of electrons shown
Spacefill model of hydronium
IUPAC ime
Naziv po klasifikaciji Oksidanijum[2] (substitutivno)

Trihidridokiseonik(1+)[2] (aditivno)

Identifikacija
CAS registarski broj 13968-08-6
PubChem[3][4] 123332
ChemSpider[5] 109935 YesY
MeSH Hydronium+ion
ChEBI 29412
Gmelin Referenca 141
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H3O+
Molarna masa 19.0232 g mol-1
Tačna masa 19.018389718 g mol-1
pKa -1.74[6]
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 192.25 J K-1 mol-1

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

U hemiji, hidronijum jon je katjon H3O+. To je tip oksonijum jona proizvedenog protonacijom vode. Ovaj katjon se često koristi za predstavljanje prirode protona u vodenom rastvoru, gde je proton visoko solvatisan (vezan za rastvarač). Realnost je daleko komplikovanija, i proton se vezuje za nekoliko molekula vode, tako da su druge notacije poput H5O2+, H7O3+ i H9O4+ tačniji opisi okruženja protona u vodi.[7] Jon H3O+ je bio detektovan u gasovitoj fazi.[8]

Određivanje pH vrednosti[уреди]

Odnos koncentracije hidronijum jon i hidroksida određuje pH vrednost rastvora. Molekuli u čistoj vodi se disociraju u hidronijum i hidroksilne jone uspostavljajući sledeću ravnotežu:

2 H2O је у еквилибријуму са OH + H3O+

U čistoj vodi, postoji jednak broj hidroksid i hidronijum jona, tako da ona ima neutralni pH od 7. pH vrednost manja od 7 indicira kiseli rastvor, dok je pH iznad 7 svojstven za bazne rastvore. (Treba napomenuti da ovo važi na 25°C, i da je ravnoteža zavisna od temperature).

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  2. ^ а б „oxonium (CHEBI:29412)“. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  4. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  6. ^ Taft, R.W., Wolf, J.F., Beauchamp, J.L., Scorrano, G., Arnett, E.M., J. Am. Chem. Soc., 1978, 100, 1240.
  7. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  8. ^ Begemann M., Gudeman C., Pfaff J., Saykally R. (1983). „Detection of the Hydronium Ion (H_{3}O^{+}) by High-Resolution Infrared Spectroscopy“. Physical Review Letters 51 (7): 554–557. DOI:10.1103/PhysRevLett.51.554. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Викимедија остава
Vikimedija ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Hidronijum