Istorija računara

Из Википедије, слободне енциклопедије

Istorija računara je duža od istorije računarskog hardvera i modernih računarskih tehnologija i uključuje istoriju metoda koje su bile namenjene olovci i papiru ili tabli i kredi.

19. vek[уреди]

Diferencijalna i analitička mašina za računanje, Kembridž, 1938

Za začetnika informatike smatra se Britanac Čarls Bebidž. On je izmislio diferencijalnu i analitičku mašinu za računanje. Diferencijalna mašina je zamišljena za računanje četiri aritmetičke radnje: sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje. Analitička mašina je zapravo preteča današnjeg računara, zamišljena za nalaženje rešenja bilo kog matematičkog izraza, za koji znamo redosled operacija pomoću kojih taj izraz može biti rešen (danas skup operacija određenog redosleda nazivamo algoritam).

Prvi programer je zapravo žena - Ada Bajron Lavlejs. Ada je bila inspirisana Bebidžovim radom i verovatno je prva osoba koja je pronikla u neverovatne mogućnosti Bebidžove analitičke mašine. Napisala je rad o Bebidžovoj „Analitičkoj mašini“ koji se smatra prvim tekstom koji opisuje proces danas poznat kao kompjutersko programiranje. Ona je predvidela i da će analitičke mašine služiti za komponovanje muzike, doduše za to će biti potrebno da protekne čitav jedan vek.

Rani 20. vek[уреди]

Alen Tjuring je još jedna karika u lancu zahvaljujući kojem je pronađen računar. Tjuring je tokom drugog svetskog rata bio angažovan na problemu dešifrovanja nemačkih tajnih poruka. Njegov pristup tom problemu zasnivao se na iznalaženju mašine koja će biti u stanju da reši svaki problem predstavljen nizom elementarnih operacija, a njena memorija je trebalo da bude dovoljno velika da može da skladišti instrukcije potrebne za račun. On je dao jedan apstraktni model takve mašine znan kao “ Tjuringova mašina”.

Džon von Nojman je dao osnovne principe arhitekture današnjih računara. On je napravio razliku imedju materijalnog dela računara - hardvera i softvera odnosno programskog dela računara. On 1943. počinje sa radom u laboratoriji Los Alamos gde 1944. zajedno sa Džonom Moklijem i Džonom P. Ekertom radi na projektu ENIJAK (ENIAC). Oni su smislili prvi potpuno elektronski računar koji je radio na osnovu unapred zadatog programa.

Literatura[уреди]

  • Steinhaus H. (1999). Mathematical Snapshots (3rd ed.). New York: Dover. стр. 92-95, pp. 301. 
  • Ceruzzi, Paul E. (2003). A History of Modern Computing (second ed ed.). The MIT Press. ISBN 978-0-262-53203-7. 



Spoljašnje veze[уреди]

Викимедија остава
Vikimedija ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Istorija računara