Oksindol
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Preferisani IUPAC naziv
Oxindole | |
| Sistemski IUPAC naziv
2,3-Dihidro-1H-indol-2-on | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| 3DMet | B04450 |
| Bajlštajn | 114692 |
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.000.390 |
| EC broj | 200-429-5 |
| Gmelin Referenca | 637057 |
| KEGG[1] | |
| MeSH | Oxindole |
| RTECS | NM2080500 |
| |
| Svojstva | |
| C8H7NO | |
| Molarna masa | 133,15 g·mol−1 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Oksindol je aromatično heterociklično organsko jedinjenje. On ima bicikličnu strukturu, koja se sastoji od šestočlanog benzenovog prstena kondenzovanog sa petočlanim prstenom koji sadrži atom azota. Struktura oksindola je bazirana na indolinu. Karbonil se nalazi u poziciji 2 petočlanog prstena.[4][5]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
