Pesma o Sidu

Из Википедије, слободне енциклопедије

Pesma o Sidu (šp. Cantar de mio Cid)je nacionalni, kastiljanski ep i jedno od najznačajnijih dela srednjeg veka u Evropi. Nastaje na početku Xlll veka u Burgosu ili njegovoj okolini,koji je bio centar Stare Kastilje. Radi se o zanimljivoj mešavini istorije i mašte koja uključuje skoro dve decenije života glavnog junaka Rodriga Diasa de Vivara.Rodrigo Díaz de Vivar poznat i kao El Cid ili El Campeador- plemeniti vitez koji je živeo izmedju 1040? i 1009. Sid je nacionalni heroj Španije i to naročito zahvaljujući ovom spevu .Tekst nudi mnoge odlike epske poezije ali se javljaju takođe i razlike koje su značajne kada uzmemo u obzir njegovu originalnost i uspeh. Najpre njegove realistične odlike ( „verista“ ) dovode do toga da se neki zapitaju da li poseduje dovoljno odlika epike; istorijski delovi gde tacno navodi imena ljudi i mesta ,precizost i detaljnost je tolika da su neki ovo delo smatrali „rimovanom hronikom“ (cronica rimada). Drugo, deluje da tonu nedostaje umerenost što je i odlika epike a javljaju se još i humoristički delovi. Pridaje se važnost samom životu heroja i njegovom odnosu sa porodicom kako bi se prikazala i njegova nežna i krhka strana. Takođe, ne postoji melodramatični kraj jer Sid umire u miru u svojoj palati. Kastiljanska epika nije kao što su neki verovali u prošlom veku, bleda imitacija francuskih modela ali nije bila ni nezavisna kao što su to smatrali španski kritičari nacionalnih tendencija. Prvo ćemo videti koja je rasprostranjenost epike kao roda. Ako se osvrnemo na sačuvane tekstove onda mozemo reći da je mala. Prvi primer je Poema de mio Cid , koji se javlja u vidu rukopisa ,jedini skoro ceo zavrsen. O Mocedades de Rodrigo postoji tekst koji je prilično nedovršen – oko 1160 stihova - pesme nastale najverovatnije oko 1360. godine koja govori o Sidovoj mladosti. Sačuvano je i oko 100 stihova Cantar de Roncesvalles u dve folije ("folios" tekstovi koji nisu objavljeni) otkrivene u Pamploni 1917. Ovi stihovi su sve što je ostalo od kompletnog, navarskog prevoda, kasnije verzije La Chanson de Roland.


Sid kao istorijska ličnost

Споменик Сиду у Бургосу

Sid ( El Cid ) se rodio 1040. godine u porodici nižeg plemstva ( infanzones ) u mestu Vivar, nekoliko kilometara severno od Burgosa. Tokom vekova, pokušano je da se Sid dovede u srodstvo sa Laín Calvo, jedan od dvojice najznačajnijih “sudija Kastilje” (Jueces de Castilla) s početka desetog veka. Mladi Sid, poslat je na sud da se obrazuje zajedno sa princem Sanćom, naslednikom Kastilje i Leona, Fernanda I. Njegovo prvo učešće u ratu je najverovatnije bila bitka kod Grausa maja 1063.u kojoj je Sanćo sa svojom vojskom, zahvaljujući pomoći Mavara, pobedio Aragon. Nakon smrti Fernanda I, koji je ranije podelio svoje kraljevstvo , Sanćo je proglašen za kralja Kastilje 1065. godine. Prvo su braća Alfonso i Sanćo svrgnuli trećeg brata Garsiju, a onda su međusobno počeli borbu za kraljevski presto. Sid se borio na strani Sanća i iz svih bojeva je izlazio kao pobednik. Zbog toga već u 23. godini dobija nadimak Campeador (Bojovnik). Uz Sidovu pomoć, Sanćo pobeđuje brata Alfonsa , ali uz pomoć sestre Urake, Alfonso, zaverom ubija brata i proglašava se kraljem Kastilje. Kao posledica Alfonsovog dolaska na presto, Sid je do kraja svog života ostao “niži plemic”, nikada nije dobio mesto u sudu ni uživao u dobarima koji su mu i oduzeti tokom njegovog proterivanja iz zemlje. Rodrigo se oženio 1074. Himenom, za koju se dugo smatralo da je ćerka kneza Dijega de Ovijeda i unuka Alfonsa V od Leona, međutim danas se ne može sa sigurnošću tvrditi da je njeno poreklo poznato. U arhivu katedrale u Burgosu (gde je navodno održano venčanje) nalazi se “la carta de arras”, document u kojem muž ostavlja ženi pola svojih dobara . Sid je imao trideset i jednu godinu kada se oženio , a u braku je imao jednog sina koji je mlad poginuo u boju, i dve ćerke; Mariju i Kristinu. 1098. pretvorio je glavnu dzamiju u katedralu koja postaje sedište i imenuje francuza Heronima (Jerónimo) za biskupa. Imao je priliku da vidi udaju svojih ćerki za članove kraljevske porodice Navare i Katalonije. Preminuo je sredinom 1099. godine, veruje se da je umro zadovoljan jer je vodio jedan dostojanstven i ispunjen život.

Struktura[уреди]

Struktura pesme o Sidu,iako na prvi pogled jednostavna, postavlja čitav niz problema. Varijanta Pesme koju poznajemo sastoji se iz tri dela.Ta tri pevanja su prilično jasno razgraničena. Prvo pevanje opisuje Sidov odlazak u zemlju Mavara, njegov život u izgnanstvu, prve okršaje i prve pobede nad nevernicima kao i sukob sa knezom Don Remondom od Barselone. Kraj ovog pevanja nije izričito naglašen. Jedino drugo pevanje predstavlja junačku epsku pesmu u pravom smislu te reči. To pevanje je jasno omeđeno. Treće pevanje predstavlja kompoziciono vrlo dobro zamišljenu priču o udaji Sidovih kćeri i o nevoljama koje će odatle proisteći. Svako pevanje bi moglo da se podeli na manje odlomke koji su sastavljeni po sličnoj šemi; nepoznati pesnik se neizmenicno služi narativnim stilom i direktnim izlaganjem protagonista, dok vrlo retko sam uzima reč da bi komentarisao zbivanje koje opisuje. Gotovo sasvim zanemaruje prelazne delove koji bi eventualno mogli da povežu različite događaje od kojih su mnogi udaljeni i u prostoru i u vremenu. Takvim konstruisanjem pripovedanja dobija se dramatičnost i ritam radnje se ne usporava. Osnovna ideja speva: Sidova uporna borba da povrati bez svoje krivice izgubljenu naklonost svoga suverena i da slomi prezir koji prema njemu pokazuju visoki plemići, razvija se kroz jednu ničim neusporenu gradaciju da bi svoj vrhunac dostigao u sceni zasedanja u Toledu.


Stil[уреди]

Ovaj spev je ispevan krajnje uzdržanim i jednostavnim stilom koji pokazuje mnoge osobenosti usmenog prenošenja epske pesme. Nepoznati pesnik se zadovolja jednostavnim stilom, kao i smirenim prikazivanjem ličnosti i događaja. Smenjuju se naracije i direktno izlaganje protagonista.Stil govora ličnosti u spevu veoma je raznovrstan: svečan i dostojanstven ( tako najčešće govore Sid i kralj Alfonso), neposredan i sažet ( kada govore Sidovi saborci), uzdržan i emotivan (u retkim situacijama kada govori Himena),zajedljiv i dvosmislen ( kada govore kneževići od Kariona i njihovi rođaci), pa čak i humoristički ( dijalog između Sida i mavarskog kralja Bukara). Stilske osobenosti Pesme o Sidu predstavljaju jednu od njenih estetskih vredosti. Česte su stilske inverzije koje stihovima daju živost, poređenja kao i ne tako brojne metafore.


Metrika[уреди]

Metričke odlike ovog speva bile su predmet iscrpnog istraživanja brojnih španskih i stranih naučnika. Iako su o njima iznošena različita mišljenja, ipak postoje neke zajedničke ocene istovetne za većinu stručnjaka. Sadašnja verzija speva sadrži 3.730 stihova. Stihovi u spevu su različite dužine( versos anisosilabicos). Nekad kraći nekad duži, imaju 9-20 slogova. Menendes Pidal* je otkrio 52 vrste stihova u ovom spevu. Svaki stih je podeljen na dva polustiha; pošto mesto cezure nije uvek isto, oni su nekad jednaki a nekad različite dužine. Uočena je pojava da su drugi polustihovi obično duži od prvih. Tako postoji veoma veliki broj kombinacija polustihova ( najcesci su 5+7, 6+7,7+8). Menendes Pidal je došao do zaključka da su najbrojniji polustihovi od 7 slogova. Rima: u citavom spevu korišćena je asonantska rima koja se ponavlja na kraju izvesnog broja stihova. Stihovi ovog speva nisu objedinjeni u strofe, već su podeljeni u grupe koje se nazivaju tirada.


Izdanja i autorstva[уреди]

Jedini postojeći rukopis, koji je prilično neočuvan, trenutno se nalazi u Nacionalnoj biblioteci Madrida. Međutim, poznato je da rukopisu nedostaje prva strana i dve strane u sredini speva. Ove praznine su popunjene odgovarajućim proznim delovima uzetih iz istorijskog dela poznatog pod nazivom La Crónica general, nastalog krajem XIII ili pocetkom XIV veka, tako da se smatra da je u svom potpunom izdanju imao oko 4.000 stihova. Autor ovog dela je nepoznat. Poznato je da ga je zabeležio Per Abat 1307. godine, o kome se nista ne zna, iako se on pojavljuje u tekstovima srednjeg veka. Različita su mišljenja o autoru speva i ona se mogu podeliti u dve grupe. U prvoj se nalazi mišljenje istraživača koji smatraju da je Pesma o Sidu delo jednog pesnika, verovatno obrazovanog, koji je spev napisao ali koji ga je namenio usmenom izvođenju. U drugu grupu možemo staviti mišljenja istoričara književnosti koji pretpostavljaju da je postojao čitav niz epskih pesama, prenošenih usmenim putem, koje su posle mnogih izmena naizad bile zabeležene u ovom sadašnjem obliku. Jedno od najzanimljivijih mišljenja svakako je mišljenje Menendesa Pidala: “ Sida je napisao oko 1140. neki anonimni huglar koji je, po svim indicijama, bio rodom iz Medinaselija, veoma jakog grada, nadavno osvojenog, na granici sa Mavarima. Možda taj huglar nije bio Kastiljanac, vec Mosarapin, odgojen među muslimanima ove oblasti koju su nedavno osvojili hrišćani.” Vremenom je produbljivao svoja znanja tako se menjalo i njegovo mišljenje o autoru. Šezdesetih godina izneo je novu hipotezu ; sada je zastupao uverenje da su u postojala dva autora. Jedan,hronoloski gledano,prvi, poticao je iz San Estebana de Gormasa. On je verovatno svoju verziju napisao u prvoj deceniji XII veka. Tridesetak godina kasnije, drugi pesnik čije ime nije sačuvano, iz Medinaselija, prerađuje delo svog prethodnika i daje mu manje-više onakav oblik u kakvom ga je zabeležio Per Abat i kakav mi danas poznajemo. Spev je prvi put objavljen 1779. godine, a u toku XVIII i XIX veka bio je objavljivan više puta. Rukopis je u pripadnosti Španije od 1960. godine zahvaljujući velikodušnoj fondaciji Juan March. Kod nas kritičko izdanje ovog speva objavio je Vlado Drašković, koji je njegov prvi prevodilac na srpskohrvatski jezik.

Radnja speva i lik glavnog junaka[уреди]

  1. Ramón Menéndez Pidal je tekst podelio na tri dela, na tri pevanja (cantares).
    1. Prvi deo se naziva Sidovo izgnanstvo (El destierro del Cid). Spev počinje opisom Sidovog progonstva, njegove družine koja polazi sa njim, njihov prolazak kroz Burgos,u kome niko ne sme da im ponudi prenoćište jer se plaše kraljevog gneva.Opisuje se i snalažljivost junaka ,koji na ne baš pošten način , dolazi do novca koji im je potreban za opremu. Javljaju se prvi sukobi Sida sa Mavarima,a na kraju pevanja opisan je i napad kneza od Barselone na Sida, Sidova pobeda i zarobljavanje kneza.
    2. Drugo pevanje, Udaja Sidovih kćeri ( Las bodas de las hijas del Cid ) se smatra centralnim delom speva i junačkom epskom pesmom u najpotpunijem smislu te reči. Ovde se uporedo razvijaju tri teme: Sidovo vojevanje po mavarskim oblastima i njegov najveći podvig –osvajanje bogatog grada Valensije,zatim njegovi pokušaji da dobije oproštaj od kralja ,u čije ime vrši sva osvajanja i na kraju udaja Sidovih kćeri za kneževiće od Kariona.
    3. Treće pevanje nosi naziv Uvreda u Korpesu (La afrenta de Corpes ). Ono je posvećeno odnosu Sida i njegovih zetova koji su nadmeni , uobraženi i nečasni ljudi, koji se proširuje posle uvreda surovo nanetim njegovim kćerima u šumi Korpesa. Opisan je i Sidov odnos prema kralju i pripadnicima visokog plemstva koji su pozvani da dele pravdu između njega i njegovih zetova.

Rodrigo Dias ( Rodrigo Díaz ) predstavlja i opisuje jak i nemiran duh Kastilje u doba kada je bilo bogatstva i zemlje za osvojiti. Sid ,jos nazivan i “El Campeador” je heroj čija se jačina ne ogleda samo u fizičkom izgledu već vidimo da on poseduje sposobnost upravljanja vojskom, posvećenost veri , požrtvovanost porodici , velikodušnost , odanost, hrabrost, dostojanstvenost i privrženost. Ceo spev prožet je iskrenim divljenjem prema Sidovoj ličnosti. On je pripadao nižem, vojničkom plemstvu koji je sa mačem u ruci obezbeđvao svoju egzistenciju i štitio granice od mavarskih upada. Sve što je u životu stekao –slavu ,bogatstvo, društveni ugled - Sid je postigao isključivo zahvaljujući svojim sposobnostima.

Rukopis se završava stihovima : ” Sa ovog sveta otide gospodar od Valensije, na dan Duhova bejaše, da Bog da mu dušu oprosti ! I nama svima grešnima,i drugim što su pravedni ! To behu slavni podvizi Bojovnika nam čestitog; i ovde sada prestaje o njemu pesma pevana.”


Epska poezija u Španiji[уреди]

Epska poezija je toliko sveprisutna u prostoru i vremenu da je skoro nemoguće definisati je. Tako,epika predstavlja pripovedni rod poezije namenjen uobličavanju sadržajnih celina;u njoj se ,objektivno i smireno,uz mnoštvo raznovrsnih opisa,pripoveda neki celoviti događaj istorijskog, legendarnog ili religioznog karaktera. Njena tema je sticanje časti savlađivanjem prepreka i opasnosti, a glavni lik je heroj koji ima konkretan cilj ili ideal koji na kraju u potpunosti doseže ,prevazilaženjem odredjenih prepreka. Smatra se da španska srednjevekovna epika nastaje negde u Xl veku da bi počela da odumire u XlV veku,a u XV skoro potpuno ustupila mesto novom rodu španske poezije –romansi. Govoreci o davnim epskim kazivanjima naroda Pirinejskog poluostrva ,Erudita Ramon Menendes Pidal ,uslovno deli ovu epiku na četiri perioda : 1.prvi obuhvata pevanja i kazivanja od primitivnih vremena do 1140. godine (pesme kao što su „Knez don Hulijan“ , „ Knez Fernando Gonsales“) 2.drugi period bi bio od 1140 do 1236.godine (rukopisi „ Hronika mundi“, „Bernardo del Karpio“) 3.treća epoha je kulminacija usmenog kazivanja i pevanja 1236. do 1350. godine 4.četvrta je era dekadencije od 1350. Do 1480. godine ,kada preovladava kratka epsko-lirska pesma i romansa ,pisana uglavnom u osmercima ,sa parnom rimom.Pidal je smatrao da „Pesma o Sidu“ pripada drugom periodu epskog usmenog pevanja i kazivanja. Sva dela koja pripadaju epici delila su se na dve velike grupe :Mester de juglaría i Mester de clerecía .Mester de juglaria je naziv kojim su bili obuhvaceni i anonimni autori junackih epskih pesama i njihovi izvodjaci ,narodni pevaci,poznati pod nazivom juglares. Ova reč oznacava pevača , svirača, zabavljača čiji je posao bio da zabavlja kralja i svitu ali i najšire slojeve naroda. U Španiji se ovaj naziv prvi put pojavljuje 1047. Godine Iako su izvodili i lirske pesme ,ipak izgleda da su epske pesme sačinjavale najznačajniji deo njihovog repertoara. Junačke epske pesme su nazivane cantares de gesta . Sve te pesme imale su neke zajedničke odlike: bile su ispevane na narodnom jeziku (idioma romance),stihova uglavnom dugih s nejednakim brojem slogova.Svaki stih je bio podeljen na dva polustiha,stihovi nisu bili grupisani u strofe vec u rukoveti(tirada). Teme opevane u junackim pesmama obicno su pripadale istorijskoj tradiciji ili legendarnim predanjima poteklim od nekog davnog istorijskog događaja. Najznačajnije delo ove škole je upravo Pesma o Sidu ,ono je takođe i jedno od četiri sačuvana speva španske književnosti .


Reference[уреди]

Smith C, Poema de mio Cid, Catedra Letras Hispánicas, Madrid, 2001. I.S.B.N.84-376-0060-X

Michael I,Poema de mio Cid, Quinta edición, Madrid, 1984. I.S.B.N.84-7039-171-2

Павловић-Самуровић, Љиљана, Солдатић, Далибор, Шпанска књижевност 1: Београд, Сарајево, Нолит, Свјетлост, 1985.

https://en.wikipedia.org/wiki/Cantar_de_Mio_Cid

Ristanović Lj, "Pesma o Sidu" Španski narodni ep, Bagdala, Kruševac, 1991.

Vidi još[уреди]



Spoljašnje veze[уреди]