Ruskе arhitektе emigranti u Nišu
Rusке arhitektе emigranti u Nišu su živeli i radili već od 1918. godine, ubrzo nakon Oktobarske revolucije. Značajno su doprineli razvoju arhitekture Niša između dva rata.
Arhitektura Niša između dva rata[уреди | уреди извор]
Arhitektura Niša između dva rata obuhvata razdoblje od preko dve decenije stvaralaštva, koje se karakteriše periodom obnove starih stilova (1918-1932) i periodom novih stremljenja orijentisanih ka savremenom, modernom, arhitektonskom izrazu (1932-1941).[1]
Upravo je ovo period kada su se u arhitekturi Niša desile velike promene.
Grad Niš u svom višemilenijumskom postojanju nije imao dinamičniji, kvantitativniji i kvalitativniji razvoj arhitekture i graditeljstva kao u periodu između dva rata,[2] koji je ujedno i period usvajanja stilskih i konstriktivnih aspekata modernizma.
Veliki doprinos u razvoju arhitekture Niša u ovom razdoblju postigle su ruske arhitekte - emigranti. Politika Aleksandra Karađorđevića ovome je dosta doprinela, prihvatajući ih kao iskusne stvaraoce, dajući im mogućnost kreiranja na pozicijama ruskog akademizma[1] u Kraljevini SHS.
Kao što je arhitektura Niša između dva rata podeljena na dva perioda, tako se i ruske arhitekte dele na predstavnike starije i mlađe generacije.
Predstavnici starije generacije[уреди | уреди извор]
Predstavnici starije generacije ruskih arhitekata arhitektonsku školu završili su u Rusiji i mogu se podeliti na one starije koji su u Rusiji radili u struci i one mlađe koji, pre emigracije, nisu imali vremena da u svojoj zemlji steknu praktično iskustvo[3].
Predstavnici starije generacije, u Nišu, a koji su projektovali u duhu akademizma i elekticizma:
- Julijan Djupon (рус. Юлиан Людвигович Дюпон), 1881-1935, kao najznačajniji, pa zatim
- Aleksandar Gercenovič (рус. Александр Герценович),
- Georgij Beljina (рус. Георгий Белина),
- Pavel Ljiler (рус. Павел Лилер).[4][5]
Predstavnici mlađe generacije[уреди | уреди извор]
U periodu od 1935-1941. u Nišu stvaraju i predstavnici mlađe generacije ruskih emigranata, koji su diplomirali u Beogradu[6] i Zagrebu[3][7] i bili pod jakim uticajem beogradske moderne arhitekture.
Mlađoj generaciji arhitekata pripadaju:
- Aleksandar Ivanovič Medvedev (рус. Медведевы Александр Иванович), 1900-1984, kao najznačajniji predstavnik mlađe generacije,
- Ignat Кravčenko (рус. Игнат Кравченко),
- Aleksandar Slastenka (рус. Александр Сластенка),
- Vsevolod Tatarinov (рус. Всеволод Александрович Татаринов),
U Nišu je u ovom periodu živelo i radilo oko dvadesetak arhitekata i inženjera ruske emigracije.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б Istorija Niša II – Od oslobođenja 1878. do 1941. godine, Gradina i prosveta, Niš, 1984. pp. 489
- ^ A. Keković, Z. Čemerikić, Moderna Niša 1920-1941., Društvo arhitekata Niša, Niš, 2006. pp. 236
- ^ а б С. С. Левошко - Европейская и дальневосточная ветви русской архитектурной эмиграции:параллели и контрасты, Архитектурное наследие, Санкт-Петербург, http://www.artrz.ru/download/1804836099/1804856792/33, pp. 315
- ^ http://cpit.com.ua/2013/06/russkie-arxitektory-starshego-pokoleniya/[мртва веза]
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2014. г. Приступљено 07. 09. 2014.
- ^ Istorija Niša II – Od oslobođenja 1878. do 1941. godine, Gradina i prosveta, Niš, 1984. pp. 490
- ^ http://lenkoplestina.com/data/files/AF90-4generation.pdf, Lenko Palestina, Izlaganje je održano …XI. 2009. prigodom svečanog obilježaanja 90. godišnjice Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu, pp. 28 – Prvih 100 diplomiranih