Stagiornale

С Википедије, слободне енциклопедије

Stagiornale
Stagiornale
Типбилингвални часопис о уметности и култури
Формат30x21cm
ИздавачИталијански институт за културу у Београду и Филолошки факултет Универзитета у Београду
Главни уредникЈована Тутић
Оснивањедецембар 2017
Језиксрпско-италијански
СедиштеБеоград
Тираж300
ISSN2560-5275
Веб-сајтзваничан сајт

Stagiornale (срп. Стађорнале) је српско-италијански часопис о уметности и култури чији су основни циљ промоција и вежбање креативног филолошког рада.

О часопису[уреди | уреди извор]

Стађорнале потиче са Катедре за италијанистику на Филолошком Факултету Универзитета у Београду и осмишљен је као позив студентима и професорима на заједничку сарадњу. Постоји од децембра 2017. године, а од фебруара 2018. године организују се отворени сусрети професора, студената и свих оних који на неки начин желе да се укључе и допринесу остваривању часописа. Ови скупови представљају место сусрета и забаве, на којима се одлучује о даљим корацима у креирању и промоцији часописа. За стварање часописа до сада су поред Италијанског института за културу и Филолошког Факултета Универзитета у Београду, показали интерес и ученици Филолошке гимназије у Београду и студенти Универзитета "L'Orientale" у Напуљу. Уметност као универзални дијалог прелама се кроз призме наших језика. Жеља нам је да их Стађорнале споји у једну нову вредност.[1]


Периодичност излажења[уреди | уреди извор]

Часопис излази два пута годишње у штампаном и електронском формату.[2]

Уредништво[уреди | уреди извор]

Главни уредник и оснивач часописа је Јована Тутић.[2]

Редакција[уреди | уреди извор]

У чланове редакције спадају сви они који раде на актуелном броју Часописа (актуелни аутори), уз преводиоце (Милена Комадинић, Маја Пистолић, Ана Недић), као и колеге лекторе на српском језику (Александра Батинић и Александар Секулић). У лектури текстова на италијанском језику помажу нам проф. др Sandor Mattuglia, Maurizio Barbi, Davide Mulas.

Аутори прилога[уреди | уреди извор]

1. број[уреди | уреди извор]

Дуња Јовановић, Јелена Булатовић, Невенка Ного, Јована Тутић, Маријана Ристић, Ивана Новокмет, Катарина Лучић, Срђан Костић, Милица Бошковић, Андреа Кане, Иван Комина, Александра Батинић.

2. број[уреди | уреди извор]

Стефан Стефановић, Бранислав Јевтић, Вудемн, Предраг Шапа, Стеван Јовановић, Maurizio Buio, Paolo Cerruto, Урош Ристановић, Davide Romagnoli, Данијел, Јована Тутић, Александра Батинић.[3]

Теме[уреди | уреди извор]

Поред сталних рубрика, интервјуа[4] и тема из књижевности, скулптуре, сликарства, музике, позоришта, филма, Интернета..., часопис објављује и ауторске радове. Главна тема првог броја била је стрип култура као девета уметност. Главна тема другог броја је фотографија.


Види још[уреди | уреди извор]

  1. Катедра за италијанистику на Филолошком факултету Универзитета у Београду
  2. Филолошка гимназија у Београду

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Impressum”. Stagiornale. Приступљено 03. 10. 2018. 
  2. ^ а б Часопис Стађорнале у Виртуелној бибилотеци СрбијеCOBISS.SR 252357132
  3. ^ „Autori”. Stagiornale. Архивирано из оригинала 03. 10. 2018. г. Приступљено 03. 10. 2018. 
  4. ^ „Intervju”. Stagiornale. Приступљено 03. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. Промоција часописа Стађорнале у Италијанском институту за културу Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2018)