Готфрид Бем

С Википедије, слободне енциклопедије
Готфрид Бем
Готфрид Бем 2015.
Лични подаци
Датум рођења(1920-01-23)23. јануар 1920.
Место рођењаОфенбах ам Мајн, Вајмарска република
Датум смрти10. јун 2021.(2021-06-10) (101 год.)
Место смртиКелн, Немачка
Уметнички рад
Пољеархитектура
Ханс Ото театар у Потсдаму, 2004/06

Готфрид Бем (нем. Gottfried Böhm; Офенбах ам Мајн, 23. јануар 1920Келн, 9. јун 2021) био је немачки архитекта.[1]

Рад са оцем[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици архитекте у Офенбаху у Хесену. Његов отац, Доменик Бем је саградио неколико цркава у Немачкој. Готфрид је након дипломирања 1946. на Техничком универзитету у Минхену изучавао вајарство на оближњој академији. Од 1947. до очеве смрти 1955. радио је са својим оцем. Током тога периода радио је и под вођством Рудолфа Шварца у Келну. Током 1951. радио је шест месеци и у Њујорку. Током путовања у Америку срео је две највеће инспирације - Валтера Гропијуса и Лудвига Миса ван дер Ројеа.

После очеве смрти 1955.[уреди | уреди извор]

Касније, 1955, преузима очеву фирму. Бем је изградио много грађевина по Немачкој, укључујући цркве, музеје, уреде, куће апартмане. Сматрали су га и експресионистом и архитектом пост-Баухауса.[1] Он себе дефинише као архитекту који спаја прошлост и будућност, између света идеја и физикалног света и између зграда и њихове околине.

Његови рани пројекти су углавном од бетона, а касније више користи челик и стакло. У многим његовим пројектима примећује се његова брига за урбано планирање. Добио је 1986. Прицкерову награду за архитектуру, која се сматра једним од најпрестижнијих светских признања за архитектуру.

Галерија радова[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Gotfrid Bem”. architime. Приступљено 26. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]