Хесен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хесен
Hessen
Застава Грб
Застава Хесена
Застава
Грб Хесена
Грб
Положај
Deutschland Lage von Hessen.svg Берлин Бремен Бремен Хамбург Доња Саксонија Баварска Сарланд Шлезвиг-Холштајн Шлезвиг-Холштајн Бранденбург Саксонија Тирингија Саксонија-Анхалт Мекленбург-Западна Померанија Баден-Виртемберг Хесен Северна Рајна-Вестфалија Рајна-Палатинат
О овој слици
Управа
Главни град Визбаден
Министар-председник Фолкер Буфијер (ЦДУ)
Владајућа странка ЦДУ и ФДП
Последњи избори 18. јануар 2009.
Следећи избори новембар 2013.
Гласова у Савезном савету 5
Основни подаци
Површина 21.114,94 км² (7 у Нем.)
Број становника 6.087.000 (5 у Нем, 2011.)
288 ст./км² (7 у Нем.)
ISO 3166-2 DE-HE
Химна Hessenlied
Службене странице www.hessen.de

Хесен (нем. Hessen) је једна од 16 немачких савезних држава (нем. Bundesländer). Покрива површину од 21.110 km² и броји преко шест милиона становника. Главни град Хесена је Визбаден а главни економски центар је Франкфурт на Мајни.

Географија[уреди]

Хесен се налази у западној и централној Немачкој, и граничи се са немачким државама Северном Рајном-Вестфалијом, Доњом Саксонијом, Тирингијом, Баварском, Баден-Виртембергом и Рајна-Палатинатом. Међу најзначајнијим градовима Хесена су Франкфурт на Мајни, Висбаден, Дармштат, Касел, Гисен, Марбург, Вецлар, Офенбах и Фулда.

Главне реке у северном делу Хесена су Фулда и Лан. Крајолик је планински, са планинским ланцима Рен, Вестервалд, Таунус и Шпесарт.

Највећи број становника живи у јужним деловима Хесена, између река Мајне и Рајне. Рајна чини границу Хесена на југозападу. Планински ланац између Рајне и Мајне зове се Оденвалд.

Хесен је подељен на 21 округ и пет независних градова: Map of Hesse with districts (with numbers).svg

  1. Бергштрасе (нем. Bergstraße) (Хепенхајм, Бенсхајм)
  2. Дармштат-Дибург (нем. Darmstadt-Dieburg) (Дармштат, Дибург)
  3. Грос Герау (нем. Groß-Gerau) (Грос-Герау, Риселсхајм)
  4. Хохтаунускрајс (нем. Hochtaunuskreis) (Бад Хомбург)
  5. Мајн-Кинциг (нем. Main-Kinzig) (Ханау)
  6. Мајн-Таунус (нем. Main-Taunus) (Хофхајм, Бад Зоден)
  7. Оденвалдкрајс (нем. Odenwaldkreis) (Ербах)
  8. Офенбах (нем. Offenbach) (Офенбах)
  9. Рајнгау-Таунус (нем. Rheingau-Taunus) (Идштајн)
  10. Ветераукрајс (нем. Wetteraukreis) (Friedberg, Бад Нојхајм)
  11. Гизен (нем. Gießen) (Гизен)
  12. Лан-Дил (нем. Lahn-Dill) (Вецлар)
  13. Лимбург-Вајлбург (нем. Limburg-Weilburg) (Лимбург, Вајлбург)
  14. Марбург-Бајденкопф (нем. Marburg-Biedenkopf) (Марбург)
  15. Фогелсбергкрајс (нем. Vogelsbergkreis) (Алсфелд, Лаутербах)
  16. Фулда (нем. Fulda) (Фулда)
  17. Херсфелд-Ротенбург (нем. Hersfeld-Rotenburg) (Бад Херсфелд)
  18. Касел (нем. Kassel) (Касел)
  19. Швалм-Едер (нем. Schwalm-Eder) (Фрицлар, Боркен)
  20. Вера-Мајснер (нем. Werra-Meißner) (Eschwege, Виценхаузен)
  21. Валдек-Франкенберг (нем. Waldeck-Frankenberg) (Корбах)

21 област и пет независних градова су груписани у три административна региона (нем. Regierungsbezirke): Касел, Гизен и Дармштат.

Историја[уреди]

У средњем веку, Хесен је био део Тирингије, али је у Рату за тирингијско наслеђе (12471264.) стекао независност унутар Светог римског царства. На кратко је добио велики значај захваљујући великашу Филипу I од Хесена, који је био један од вођа немачког протестантизма. Након Филипове смрти, 1567, територија је подељена између његових пет синова из првог брака (Филип је био бигамиста) у четири линије: Хесен-Касел, Хесен-Дармштат, Хесен-Рајнфелс и претходно постојећи Хесен-Марбург. Како су последње две линије изумрле доста брзо (1583. и 1605, редом), Хесен-Касел и Хесен-Дармштат су представљале језгро унутар земаља Хесена. Неколико другостепених линија се одвојило током векова, као 1622, када се Хесен-Хомбург одвојио од Хесен-Дармштата. У касном 16. веку, Касел је прихватио калвинизам, док је Дармштат остао лутерански и касније су се ове две линије често налазиле на супротним странама у конфликтима, од којих су најзначајнији сукоб око Хесен-Марбурга, и Тридесетогодишњи рат, када се Дармштат борио на страни Цара, док се Касел сврстао са Шведском и Француском.

Хесен-Касел је подигнут на ниво електората 1803, али је ово остало без ефекта, јер је Свето римско царство распуштено 1806. године. Територију је анектирало Краљевство Вестфалија 1806, али је рестарусано у електорат 1813. године. Док су остали електори стекли друге титуле, на пример поставши велике војводе, електор Хесен-Касела је остао на овој анахроној титули. Име је опстало у термину Kurhessen, што описује област око Касела. Пруска га је 1866. анектирала, заједно са независним градом Франкфуртом, Хесен-Хомбургом и војводством Насау.

Хесен-Дармштат је уздигнут на ниво великог војводства 1806. године. У рату 1866., борио се на страни Аустрије, а против Пруске, али је задржао аутономију након пораза, јер је већи део територије био са друге стране Мајне, док Пруска није желела да се шири преко Мајне, да не би испровоцирала Француску. Али делови Хесен-Дармштата северно од Мајне (област око града Гисена, обично називана Оберхесен (Oberhessen)) су инкорпорирани у Севернонемачки савез, чврст савез немачких држава, који је успоставила Пруска 1867. године. Остатак великог војводства се 1871. придружио Немачком царству. Крајем деветнаестог века, Дармштат је био један од центара Југендстила.

Револуцијом 1918. Хесен-Дармштат је постао република, назвавши се званично Народна Држава Хесен (Volksstaat Hessen). Делови Хесен-Дармштата на левој обали Рајне (провинција Рајнхесен) су били под окупацијом француских трупа до 1930. по условима Версајског споразума, којим је званично окончан Први светски рат 1919. године.

Након Другог светског рата територију Хесена лево од Рајне је опет окупирала Француска, док је остатак територије био у америчкој окупационој зони. Француска је одвојила свој део Хесена од остатка државе, и инкорпорирала га у новоосновану државу Рајна-Палатинат (Rhineland-Palatinate). САД су са друге стране формирале нову државу, Велики Хесен (Groß-Hessen) већ 1945, из Хесен-Дармштата, и већег дела бивше пруске провинције Хесен-Насау. Велики Хесен је 4. децембра 1946. званично преименован у Хесен.

Списак премијера Хесена[уреди]

  1. 1945: Лудвиг Бергштресер
  2. 1945—1946: Карл Гајлер
  3. 1946—1951: Кристијан Шток (СПД)
  4. 1951—1969: Георг-Аугуст Цин (СПД)
  5. 1969—1976: Алберт Освалд (СПД)
  6. 1976—1987: Холгер Бернер (СПД)
  7. 1987—1991: Валтер Валман (ЦДУ)
  8. 1991—1999: Ханс Ајхел (СПД)
  9. 1999—2010: Роланд Кох (ЦДУ)
  10. од 2010: Фолкер Буфијер (ЦДУ)

Смртна казна[уреди]

Смртна казна се и даље спомиње у уставу Хесена, јер је овај устав из 1946, када је смртна казна још била део казнене политике Немачке. Како устав Савезне Републике Немачке из 1949. укида смртну казну, а због премоћи устава, одредбе које спомињу смртну казну у уставу Хесена су неважеће и у Хесену, и представљају само историјску заоставштину, без практичног значаја.

Види још[уреди]

Владари Хесена

Спољашње везе[уреди]