Ахен
| Ахен Aachen |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | |||
| Савезна држава | Северна Рајна-Вестфалија | ||
| Становништво | |||
| Становништво | 259.269[1] | ||
| Густина становништва | 1.612 ст/km² | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 | ||
| Надморска висина | 173 m | ||
| Површина | 160,8 km² | ||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Марсел Филип (CDU) | ||
| Поштански код | 52062 | ||
| Позивни број | 0241,02403,02405,02407,02408 | ||
| Регистарска ознака | AC | ||
| Веб-страна | www.aachen.de | ||
Координате: 50° 46′ 36" СГШ, 6° 05′ 01" ИГД Ахен (нем. Aachen, фр. Aix-la-Chapelle, хол. Aken, лат. Aquisgranum, локални дијалект: Oche) је је град и бања у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија, на граници са Холандијом и Белгијом, 65 km западно од Келна. Ахен је најзападнији град Немачке.
Садржај |
Историја[уреди]
Населили су га Римљани у 1. веку нове ере. На месту античког насеља Карло Велики је саградио двор и катедралу по (по узору на равенску катедралу Сан Витале) око 800 године. У ној се крунисао његов син Лудвиг I Побожни 813, као и скоро сви цареви Римско-немачког царства до 1513. Био је центар каролиншке културе и други град по величини у царству Карла Великог. После норманских пустошења 881. град је обновњен 983. Цар Фридрих I га је опасао чврстим зидинама, које је још појачао Фридрих II 1215. У време верских ратова у XVI веку град је страдао и почиње да губи свој значај и привилегије, а посебно када су немачки владари изабрали Франкфурт на Мајни, као крунидбени град. Од 1801. припао је Француској, а 1815. Пруској. У II светском рату, као важно упориште на прилазу Руру у дуготрајним и тешким борбама био је готово потпуно разрушен.
Географски и демографски подаци[уреди]
Град се налази на надморској висини од 173 метра. Површина општине износи 160,8 km². У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 259.269 становника. Просечна густина становништва износи 1.612 становника/km². Једно је од 10 општинских средишта округа Регион Ахен. Поседује регионалну шифру (AGS) 5334002, NUTS (DEA21) и LOCODE (DE AAH) код.
У околини има угља и руда гвожђа, бакра и олова. Познат је по индустрији машина, вагона, сапуна, стакла. Поред катедрале Карла Великог, у којој је и сахрањен, ту је и готска већница из XIV. века, музеји и позната бања са термалним супорним изворима.
Ахенски Универзитет (RWTH Aachen), основан 1870, је један од водећих европских универзитета технике, посебно за електротехнику и машинство, али и за информатику и физику. Универзитетска клиника Ахен је највећа европска клиника у једној згради. Велики број софтверских и рачунарских компанија развило се у околини Ахена.
Катедрала у Ахену је од 1978. на листи Светске баштине.
Међународна сарадња[уреди]
| Мјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
|---|---|---|---|
| Кострома | Русија | партнерство | 2005. |
| Округ Арлингтон | САД | партнерство | 1993. |
| Нингбо | Кина | партнерство | 1986. |
| Халифакс/Колдердејл | Уједињено Краљевство | партнерство | 1979. |
| Ремс | Француска | партнерство | 1967. |
| Montebourg | Француска | пријатељство | 1960. |
| Толедо | Шпанија | партнерство | 1985. |
| Кејптаун | Јужноафричка Република | партнерство | 2005. |
| Извор[2] | |||
Референце[уреди]
- ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
- ^ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010.
Спољашње везе[уреди]
| Дио Википедије посвећен темама везаним за Њемачку. |
- Званични сајт општине ((de))
- Њем. Савезни завод за статистику ((de))
- Стална конференција градова и општина ((de))
- KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. ((de))
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Галерија слика споменика и других знаменитости града (Franz-Josef Wirtz)
- Ахен јуче и сутра
- Ахен на туристичком водичу ВикиПутовања
- Фото путопис Ахен
|
|||||