Ахен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ахен
Aachen

Aachen Cathedral North View at Evening.jpg
Ахенска катедрала, поглед са севера

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Немачке Немачка
Савезна држава Северна Рајна-Вестфалија
Становништво
Становништво 259.269[1]
Густина становништва 1.612 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 50°46′36″N 6°05′01″E / 50.77667, 6.08361
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 173 м
Површина 160,8 км²
Ахен на мапи Немачке
{{{alt}}}
Ахен
Ахен на мапи Немачке
Остали подаци
Градоначелник Марсел Филип (CDU)
Поштански код 52062
Позивни број 0241,02403,02405,02407,02408
Регистарска ознака AC
Веб-страна www.aachen.de


Координате: 50° 46′ 36" СГШ, 6° 05′ 01" ИГД
Ахен (нем. Aachen, фр. Aix-la-Chapelle, хол. Aken, лат. Aquisgranum, локални дијалект: Oche) је је град и бања у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија, на граници са Холандијом и Белгијом, 65 km западно од Келна. Ахен је најзападнији град Немачке.

Историја[уреди]

Населили су га Римљани у 1. веку нове ере. На месту античког насеља Карло Велики је саградио двор и катедралу по (по узору на равенску катедралу Сан Витале) око 800 године. У ној се крунисао његов син Лудвиг I Побожни 813, као и скоро сви цареви Римско-немачког царства до 1513. Био је центар каролиншке културе и други град по величини у царству Карла Великог. После норманских пустошења 881. град је обновњен 983. Цар Фридрих I га је опасао чврстим зидинама, које је још појачао Фридрих II 1215. У време верских ратова у XVI веку град је страдао и почиње да губи свој значај и привилегије, а посебно када су немачки владари изабрали Франкфурт на Мајни, као крунидбени град. Од 1801. припао је Француској, а 1815. Пруској. У II светском рату, као важно упориште на прилазу Руру у дуготрајним и тешким борбама био је готово потпуно разрушен.

Географски и демографски подаци[уреди]

Положај града у округу Регион Ахен

Град се налази на надморској висини од 173 метра. Површина општине износи 160,8 km². У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 259.269 становника. Просечна густина становништва износи 1.612 становника/km². Једно је од 10 општинских средишта округа Регион Ахен. Поседује регионалну шифру (AGS) 5334002, NUTS (DEA21) и LOCODE (DE AAH) код.

У околини има угља и руда гвожђа, бакра и олова. Познат је по индустрији машина, вагона, сапуна, стакла. Поред катедрале Карла Великог, у којој је и сахрањен, ту је и готска већница из XIV. века, музеји и позната бања са термалним супорним изворима.

Ахенски Универзитет (RWTH Aachen), основан 1870, је један од водећих европских универзитета технике, посебно за електротехнику и машинство, али и за информатику и физику. Универзитетска клиника Ахен је највећа европска клиника у једној згради. Велики број софтверских и рачунарских компанија развило се у околини Ахена.

Катедрала у Ахену је од 1978. на листи Светске баштине.


Међународна сарадња[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]