Пређи на садржај

Влашки језик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Превођење именских простора и/или магичних речи
Ред 12: Ред 12:
==Спољашње везе==
==Спољашње везе==
Види примере дијалектолошких записа:
Види примере дијалектолошких записа:
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/radovi/graiul_romanesc.htm Говор Мунћана из Горњег Пореча]
* [http://www.paundurlic.com/radovi/graiul_romanesc.htm Говор Мунћана из Горњег Пореча]
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/radovi/titanomahija.htm Говор Мунћана из Средњег Пореча и Црне реке]
* [http://www.paundurlic.com/radovi/titanomahija.htm Говор Мунћана из Средњег Пореча и Црне реке]
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/radovi/pesma_o_svecima.htm Говор Унгурјана са Млаве]
* [http://www.paundurlic.com/radovi/pesma_o_svecima.htm Говор Унгурјана са Млаве]
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/forum.vlasi.srbije/ Форум за неговање дијалеката Влаха Србије]
* [http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/ Форум за неговање дијалеката Влаха Србије]


[[Категорија:Језици]]
[[Категорија:Језици]]

Верзија на датум 2. април 2008. у 20:57

Етничка карта Влаха источне Србије
Дакоромански језик

Влашки језик је популарни српски назив за архаичне румунске дијалекте којим, као својим матерњим језиком, говоре Власи источне Србије.

Власи у основи користе два румунска дијалекта: олтенски и банатски. Првим говоре Царани који живе у низијама око Зајечара, Неготина и Кладова, а другим Унгурјани, који насељавају подручја Хомоља, Звижда, Стига, Браничева, Млаве, Ресаве и Мораве. Поречка Река и Црноречје припадају прелазној дијалекатској зони, чије се становништво традиционално звало Мунћани. Говор Мунћана je нека врста прелазне зоне између банатског и олтенског дијалекта, али много је ближи говору Унгурјана, са којима иначе Мунћани имају више сличности него са источним Царанима.

Поред разумљивих лексичких разлика, до којих су довеле две различите економије сточарство и ратарство, најуочљивије су гласовне разлике: Царани имају ч/ћ (č/ć) и џ/ђ (dž/đ), а немају африкату "дз" нити умекшане гласове "ś" и "ź", док Унгурјани у своме говору немају "ч" и "џ", али имају "ћ", "ђ", умекшане гласове "ś" и "ź" и африкату "дз", уместо које се код Царана чује глас "з". За Унгурјане је такође карактеристичан облик предлога "по" и "од": pră/dă, који код Царана и Мунћана има форму: pi/pe/pje односно đi/đe.

Посебну дијалектолошку црту имају говори Буфана у Мајданпеку и Влашких Рома у Бродици код Кучева и Лукову код Бољевца. Буфани су традиционални рудари, који су, почев од пада Баната под турску власт па све до XVIII века, етапно прелазили из Олтеније у банатске руднике, а одавде су, половином XIX века, прешли и у Мајданпек.

Спољашње везе

Види примере дијалектолошких записа: