Бољевац

Бољевац
Бољевац;
	Колаж слика Бољевца (поглед са Ртња, Црква Светог Илије, Музеј Тимочке буне, Споменик славно палим херојима, центар Бољевца, кућа Добросава Петровића, река Арнаута)
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Бољевац
Становништво
— 2022.	2.894
Географске карактеристике
Координате	43° 49′ 29″ С; 21° 57′ 07″ И / 43.824833° С; 21.951833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	733 m
	Бољевац Бољевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19370
Позивни број	030
Регистарска ознака	ZA

Бољевац је седиште општине Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 2.894 становника.^[1]

Овде се налазе Црква Светог пророка Илије, Стара апсана у Бољевцу и Кућа Добросава Петровића.

Решењем краља од 02. септембра 1885. године насеље је добило статус варошице.

Демографија

Према попису из 2022. у Бољевцу живи 2.894 становника што је за 439 мање (-13,17%) у односу на попис из 2011. када је било 3.333 становника. У насељу има 2.439 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,68 година (43,53 код мушкараца и 47,71 код жена).^[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 1269 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,28, а према попису из 2002. у насељу је било 1300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је био 2,91.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.082
1953.	1.259
1961.	1.400
1971.	2.288
1981.	3.289
1991.	3.926	3.816
2002.	3.784	4.139
2011.	3.333
2022.	2.894

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	3.177	83,95%
Власи	209	5,52%
Роми	157	4,14%
Македонци	20	0,52%
Југословени	16	0,42%
Црногорци	14	0,36%
Хрвати	12	0,31%
Бугари	9	0,23%
Румуни	7	0,18%
Албанци	6	0,15%
Муслимани	3	0,07%
Мађари	1	0,02%
Буњевци	1	0,02%
непознато	11	0,29%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	16	14
80+	19	32
75—79	39	60
70—74	62	74
65—69	80	99
60—64	78	90
55—59	106	100
50—54	147	170
45—49	173	203
40—44	138	158
35—39	141	137
30—34	117	138
25—29	133	119
20—24	126	119
15—19	145	145
10—14	123	119
5—9	113	92
0—4	86	73
Просек :	37,2	39,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	375	423	482	759	1.072	1.258	1.300

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	240	317	280	324	83	39	13	3	0	1	2,91

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.520	459	943	52	58	8
Женски	1.658	364	955	232	106	1
УКУПНО	3.178	823	1.898	284	164	9

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	756	77	2	74	167
Женски	650	40	0	21	88
Укупно	1.406	117	2	95	255

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	13	36	78	24	34
Женски	3	15	122	29	10
Укупно	16	51	200	53	44

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	13	43	80	26	36
Женски	24	39	51	64	112
Укупно	37	82	131	90	148

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	34	0	0	19
Женски	23	1	0	8
Укупно	57	1	0	27