Звижд
.jpg)
Звижд је географска и историјска област у источној Србији, између огранака Хомољских планина, Шомрађе, Старице и Ракобарског виса. Језгро Звижда и његов привредно најразвијенији део је Звишка котлина, по најзначајнијем месту такође позната и као Кучевска котлина. Кроз Звишку котлину тече река Пек, која даље низводно отиче ка суседној Каонској котлини, на граници Звижда према Браничеву. Административно и привредно средиште Звижда је општинско место Кучево.
На подручју Звижда рударило се већ у римско доба, а потом и у средњем веку (Крушевица). Поред мрког угља (Ракова бара), на подручју Звижда постоје и знатне резерве руда обојених и племенитих метала. До бржег развоја Звижда долази после изградње пруге Београд—Пожаревац—Кучево—Бродица—Мајданпек.
Током средњег века, стара жупа Звижд налазила се у саставу државе краља Драгутина и потоњих српских владара све до средине 15. века, када је потпала под османску власт. У појединим средњовековним повељама забележена су и нека звишка места која су припадала разним српским манастирима. Током раног периода османске власти, звишка област је спадала у нахију Звижд, која се налазила у саставу Смедеревског санџака. Полазећи од назива места Кучева као најзначајнијег звишког насеља, у старијој историографији се претпостављло да је Звижд био средиште историјске области зване Кучево, али новија истраживања су показала да се средњовековна област Кучево налазила западно од Велике Мораве, тако да упркос сличности имена није истоветна са звишким местом Кучевом.[1][2][3][4][5][6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Миљковић-Бојанић 2003, стр. 123-138.
- ^ Крстић 2003, стр. 139-162.
- ^ Крстић 2005, стр. 165-194.
- ^ Крстић 2006, стр. 95-113.
- ^ Крстић 2014, стр. 23-39.
- ^ Ивановић 2019, стр. 43-55.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ивановић, Милош Б. (2019). „Значај Подунавља у држави кнеза Лазара” (PDF). Смедеревски крај и Подунавље кроз историју. Нови Сад-Смедерево: Филозофски факултет; Историјски архив. стр. 43—55.
- Крстић, Александар Р. (2003). „Кучево и Железник у светлу османских дефтера” (PDF). Историјски часопис. 49 (2002): 139—162. Архивирано из оригинала 07. 10. 2025. г. Приступљено 10. 04. 2026.
- Крстић, Александар Р. (2005). „Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и јужне Угарске у 15. и првој трећини 16. века” (PDF). Историјски часопис. 52: 165—194. Архивирано из оригинала 27. 11. 2025. г. Приступљено 10. 04. 2026.
- Крстић, Александар Р. (2006). „Први османски дефтери као извор за историјску географију средњовековног Браничева”. Браничевски гласник. 3—4: 95—113.
- Крстић, Александар Р. (2014). „Подунавље и Посавина Србије у позном средњем веку: Историјско-географски аспекти истраживања” (PDF). Историја и географија: Сусрети и прожимања. Београд: Институт за новију историју Србије; Географски институт Јован Цвијић; Институт за славистку РАН. стр. 23—39. Архивирано из оригинала 08. 06. 2024. г. Приступљено 10. 04. 2026.
- Миљковић-Бојанић, Ема (2003). „О значају османских пописних књига као историјских извора - на примеру дефтера Смедревског санџака” (PDF). Историјски часопис. 49 (2002): 123—138. Архивирано из оригинала 07. 10. 2025. г. Приступљено 10. 04. 2026.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за географију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |