Кучево

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Кучево (вишезначна одредница).
Кучево
Zapis-0016-Kucevo 20150204 051.jpg
Црква Светог Вазнесења Господњег, сакрални објекат
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Кучево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3.944
Положај
Координате 44°28′23″ СГШ; 21°40′07″ ИГД / 44.473166° СГШ; 21.668666° ИГД / 44.473166; 21.668666 Координате: 44°28′23″ СГШ; 21°40′07″ ИГД / 44.473166° СГШ; 21.668666° ИГД / 44.473166; 21.668666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 156 m
Кучево на мапи Србије
Кучево
Кучево
Кучево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 12240
12241
Позивни број 012
Регистарска ознака PO

Кучево је град[тражи се извор од 08. 2016.] у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 3.944 становника.

Крак Лу Јордан, археолошко место

Географске одлике[уреди]

Погрешно се сматра срцем Хомоља јер се налази у Звижду, невеликој равници у долини реке Пек. Хомоље је суседна планинска област, са центром у Жагубици. Према последњем попису из 2002. године, Кучево има 4.506 становника. За педесет година у другој половини XX века, број становника се повећао за 1.330 (на попису из 1948. године евидентирано је 3.176 становника). Становништво је етнички мешовито, а на последњем попису било је 4.199 Срба, 143 Влаха, 7 Југословена, 5 Рома, 15 Румуна, а 86 становника се није изјаснило у погледу етничке припадноси.

Кроз ово мало место које краси чист планински ваздух, пошто се налази на висини од 700 метара, врло често туристи из удаљених крајева долазе на краћи одмор. У близини је пећина Церемошња и висораван Кисела вода. У августу месецу сваке године се одржава смотра изворног народног стваралаштва источне Србије, „Хомољски мотиви“.[1]

Историја[уреди]

Некада су стари љубитељи злата испирали у долини Пека злато које се сливало са врха Мајданпечке висоравни.

У 15. веку Турци су протерали сав српски живаљ који је био стопроцетни у оближњу Румунију.

Након 300-350 година из Румуније су се вратили на дедовину староседеоци Хомољског краја задржавши романизовани дијалект румунског језика. Данас се они називају Власима и чине етно групу са паганским неишчишћеним српским обичајима и претежно су настањени у селима око Кучева, а и шире.

Овде се налазе Црква Светог Вазнесења у Кучеву, Воденица Мишића у Кучеву и Родна кућа народног хероја Слободана Јовића у Кучеву.

Демографија[уреди]

У насељу Кучево живи 3637 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,4 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 1622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.176
1953. 3.751
1961. 3.956
1971. 4.441
1981. 5.051
1991. 4.846 4.454
2002. 5.302 4.506
2011. 3.944
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
4.199 93,18 %
Власи
  
143 3,17 %
Црногорци
  
17 0,37 %
Румуни
  
15 0,33 %
Хрвати
  
8 0,17 %
Југословени
  
7 0,15 %
Бугари
  
6 0,13 %
Роми
  
5 0,11 %
Муслимани
  
5 0,11 %
Мађари
  
5 0,11 %
Македонци
  
4 0,08 %
Бошњаци
  
3 0,06 %
Руси
  
2 0,04 %
непознато
  
49 1,08 %


Познати Кучевци[уреди]

Референце[уреди]

  1. Данас почињу 46. Хомољски мотиви („Вечерње новости“, 26. август 2013)
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]