Кучево

Координате: 44° 28′ 42″ С; 21° 40′ 07″ И / 44.47844° С; 21.66860° И / 44.47844; 21.66860
С Википедије, слободне енциклопедије

Кучево
Црква Светог Вазнесења Господњег, сакрални објекат
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаКучево
Становништво
 — 2011.Пад 3.944
Географске карактеристике
Координате44° 28′ 42″ С; 21° 40′ 07″ И / 44.47844° С; 21.66860° И / 44.47844; 21.66860
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина156 m
Кучево на карти Србије
Кучево
Кучево
Кучево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број12240
12241
Позивни број012
Регистарска ознакаPO
Крак Лу Јордан, археолошко место

Кучево је градско насеље и седиште истоимене општине у Браничевском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 3.944 становника.

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Погрешно се сматра срцем Хомоља јер се налази у Звижду, невеликој равници у долини реке Пек. Хомоље је суседна планинска област, са центром у Жагубици. Према последњем попису из 2002. године, Кучево има 4.506 становника. За педесет година у другој половини XX века, број становника се повећао за 1.330 (на попису из 1948. године евидентирано је 3.176 становника). Становништво је етнички мешовито, а на последњем попису било је 4.199 Срба, 143 Влаха, 7 Југословена, 5 Рома, 15 Румуна, а 86 становника се није изјаснило у погледу етничке припадности.

Кроз ово мало место врло често туристи из удаљених крајева долазе на краћи одмор. У близини је пећина Церемошња и висораван Кисела вода. У августу месецу сваке године се одржава смотра изворног народног стваралаштва источне Србије, „Хомољски мотиви“.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Некада су стари љубитељи злата испирали у долини Пека злато које се сливало са врха Мајданпечке висоравни.

Пруга Пожаревац-Кучево је отворена 12. марта 1939.[2]

Овде се налазе Црква Светог Вазнесења у Кучеву, Стадион Миодраг Мики Станојевић, Воденица Мишића у Кучеву и Родна кућа народног хероја Слободана Јовића у Кучеву.
Овде се налази Запис липа код цркве (Кучево).

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кучево живи 3637 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,4 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 1622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.176
1953. 3.751
1961. 3.956
1971. 4.441
1981. 5.051
1991. 4.846 4.454
2002. 4.506 5.302
2011. 3.944
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.199 93,18%
Власи
  
143 3,17%
Црногорци
  
17 0,37%
Румуни
  
15 0,33%
Хрвати
  
8 0,17%
Југословени
  
7 0,15%
Бугари
  
6 0,13%
Роми
  
5 0,11%
Муслимани
  
5 0,11%
Мађари
  
5 0,11%
Македонци
  
4 0,08%
Бошњаци
  
3 0,06%
Руси
  
2 0,04%
непознато
  
49 1,08%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Кучевљани[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Данас почињу 46. Хомољски мотиви („Вечерње новости“, 26. август 2013)
  2. ^ "Време" 13. март 1939. стр. 1 и 5. digitalna.nb.rs
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]