Пређи на садржај

Скок удаљ без залета — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 2: Ред 2:
'''Скок удаљ без залета''' је [[атлетика|атлетска]] дисциплина која је била на програму [[Летње олимпијске игре 1900.|Олимпијских игара 1900.]] у [[Париз]]у до [[Летње олимпијске игре 1912.| Игара 1912.]] у Стокхолму.
'''Скок удаљ без залета''' је [[атлетика|атлетска]] дисциплина која је била на програму [[Летње олимпијске игре 1900.|Олимпијских игара 1900.]] у [[Париз]]у до [[Летње олимпијске игре 1912.| Игара 1912.]] у Стокхолму.


Приликом скока удаљ без залета стоји на линији означеној на земљи са обе ноге из мјеста. Џампер стоји на линији означеној на земљи са обе ноге, које су незнатно размакнуте.
Приликом скока удаљ без залета стоји на линији означеној на земљи са обе ноге, које су незнатно размакнуте. Атлетичар махањем са обе руке и савијањем колена покушава се одразити што је даље могуће. Према олимпијсдим правилима за ову дисцуиплину атлетичар скаче три покушаја, а рачуна се најдужи скок.


Први светски рекорд у скоку удаљ без залета поставио је [[Реј Еври]] скоком од 3,47 м [[3. септембра]] [[1904]]. Тренутни рекорд држи [[Норвешка|Норвежанин]] [[Arne Tvervaag]].<ref>[http://www.friidrett.no/files/{4EB9DEBD-54FD-457A-AF91-62590508185D}.htm Norwegian records - men] - Norwegian Athletics Association</ref>


Када су у изграђена борилишта у затвореном простору, скок удаљ без залета је почео да нестаје као атлетска дисциплина. Данас, је [[Норвешка]] једина земља у којој скок удаљ из места је дисциплина на програму националног првенства заједно са [[скок увис без залета|скоко увис без залета]] и одржава се сваке зиме од [[1995.]]<ref>[http://www.friidrett.no/friidrett/statistikk/nm/amut.htm Nr<!-- Bot generated title -->]</ref><ref>[http://www.gbrathletics.com/nc/nori.htm Norwegian indoor championships] - GBR Athletics</ref>


У [[Канада|Канади]], ученици у школским такмичењима у атлетици имају и скок удаљ без залета заједно са осталим дисциплинама.Скок удаљ без залета је такође једна од дисциплина теста физичке кондиције који морају испунити кадети Краљевског војног колеџа Канаде.<ref>[http://www.rmc.ca/athletics/pe/PPT_e.html RMC Physical Performance Test]</ref>.


==Освајачи олимпијских медаља==


{| border="1" cellspacing="0" cellpadding="8" align="center"

|-
! Олимпијске игре
! bgcolor="gold" colspan="2" valign="top"| Злато
! bgcolor="silver" colspan="2" valign="top"| Сребро
! bgcolor=cc9966 colspan="2" valign="top"| Бронза
|-
|[[Летње олимпијске игре 1900.|Париз 1900.]]
| [[Реј Јури]]<br> [[Слика:US 45 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,21 '''ОР'''
| [[Ирвинг Бакстер]]<br> [[Слика:US 45 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,135
| [[Емил Торшбеф]]<br> {{ФРА}}
| 3,03
|-
|[[Летње олимпијске игре 1904.|Сент Луис 1904.]]
| [[Реј Јури]] <br> [[Слика:US 45 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,47 '''ОР'''
| [[Чарлс Кинг]]<br> [[Слика:US 45 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,27
| [[Џон Билер]]<br> [[Слика:US 45 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,25
|-
|[[Олимпијске међуигре Атина 1906|Атина 1906.]]¹
| [[Реј Јури]]<br> [[Слика:US 45 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,30
| [[Мартин Шеридан]]<br> [[Слика:US 45 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,095
| [[Лосон Робертсон]]<br> [[Слика:US 45 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,05
|-
|[[Летње олимпијске игре 1908.|Лондон 1908.]]
| [[Реј Јури]]<br> [[Слика:US 45 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,335
| [[Константинос Циклитирас]]<br> [[Слика:Flag of Greece (1828-1978).svg|20п]] [[Грчка]]
| 3,235
| [[Мартин Шеридан]]<br> [[Слика:US 45 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,23
|-
| [[Летње олимпијске игре 1912.|Стокхолм 1912.]]
| [[Константинос Циклитирас]]<br> [[Слика:Flag of Greece (1828-1978).svg|20п]] [[Грчка]]
| 3,37
| [[Плат Адамс]]<br> [[Слика:US 46 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,36
| [[Бенџамин Адамс]]<br> [[Слика:US 46 Star Flag.svg|20п]] [[САД]]
| 3,28
|}
¹ На десетогодишњицу првих модерних Олимпијских игара одржане су [[1906]] у Атини тзв. Олимпијске међуигре у организацији Међународног олимпијског комитета.
==Напомене==
{{напомене}}

==Види још==
* [[Скок увис без залета]]
* [[Троскок без залета]]





Верзија на датум 5. септембар 2009. у 21:23

Скок удаљ без залета је атлетска дисциплина која је била на програму Олимпијских игара 1900. у Паризу до Игара 1912. у Стокхолму.

Приликом скока удаљ без залета стоји на линији означеној на земљи са обе ноге, које су незнатно размакнуте. Атлетичар махањем са обе руке и савијањем колена покушава се одразити што је даље могуће. Према олимпијсдим правилима за ову дисцуиплину атлетичар скаче три покушаја, а рачуна се најдужи скок.

Први светски рекорд у скоку удаљ без залета поставио је Реј Еври скоком од 3,47 м 3. септембра 1904. Тренутни рекорд држи Норвежанин Arne Tvervaag.[1]

Када су у изграђена борилишта у затвореном простору, скок удаљ без залета је почео да нестаје као атлетска дисциплина. Данас, је Норвешка једина земља у којој скок удаљ из места је дисциплина на програму националног првенства заједно са скоко увис без залета и одржава се сваке зиме од 1995.[2][3]

У Канади, ученици у школским такмичењима у атлетици имају и скок удаљ без залета заједно са осталим дисциплинама.Скок удаљ без залета је такође једна од дисциплина теста физичке кондиције који морају испунити кадети Краљевског војног колеџа Канаде.[4].

Освајачи олимпијских медаља

Олимпијске игре Злато Сребро Бронза
Париз 1900. Реј Јури
САД
3,21 ОР Ирвинг Бакстер
САД
3,135 Емил Торшбеф
 Француска
3,03
Сент Луис 1904. Реј Јури
САД
3,47 ОР Чарлс Кинг
САД
3,27 Џон Билер
САД
3,25
Атина 1906.¹ Реј Јури
САД
3,30 Мартин Шеридан
САД
3,095 Лосон Робертсон
САД
3,05
Лондон 1908. Реј Јури
САД
3,335 Константинос Циклитирас
Грчка
3,235 Мартин Шеридан
САД
3,23
Стокхолм 1912. Константинос Циклитирас
Грчка
3,37 Плат Адамс
САД
3,36 Бенџамин Адамс
САД
3,28

¹ На десетогодишњицу првих модерних Олимпијских игара одржане су 1906 у Атини тзв. Олимпијске међуигре у организацији Међународног олимпијског комитета.

Напомене

Види још

  1. ^ Norwegian records - men - Norwegian Athletics Association
  2. ^ Nr
  3. ^ Norwegian indoor championships - GBR Athletics
  4. ^ RMC Physical Performance Test