Скок удаљ без залета

Скок удаљ без залета је атлетска дисциплина која је била на програму Олимпијских игара 1900. у Паризу до Игара 1912. у Стокхолму.

Приликом скока удаљ без залета стоји на линији означеној на земљи са обе ноге, које су незнатно размакнуте. Атлетичар махањем са обе руке и савијањем колена покушава се одразити што је даље могуће. Према олимпијским правилима за ову дисциплину атлетичар скаче три покушаја, а рачуна се најдужи скок.

Први светски рекорд у скоку удаљ без залета поставио је Реј Јури скоком од 3,47 м 3. септембра 1904. Тренутни рекорд држи Норвежанин Arne Tvervaag.

Када су у изграђена борилишта у затвореном простору, скок удаљ без залета је почео да нестаје као атлетска дисциплина. Данас, је Норвешка једина земља у којој скок удаљ из места је дисциплина на програму националног првенства заједно са скоком увис без залета и одржава се сваке зиме од 1995.

У Канади, ученици у школским такмичењима у атлетици имају и скок удаљ без залета заједно са осталим дисциплинама. Скок удаљ без залета је такође једна од дисциплина теста физичке кондиције који морају испунити кадети Краљевског војног колеџа Канаде..

Освајачи олимпијских медаља

Олимпијске игре		Резултат		Резултат		Резултат
Париз 1900. детаљи	Реј Јури САД	3,21 ОР	Ирвинг Бакстер САД	3,135	Емил Торшбеф Француска	3,03
Сент Луис 1904. детаљи	Реј Јури САД	3,47 ОР	Чарлс Кинг САД	3,27	Џон Билер САД	3,25
Атина 1906.¹ детаљи	Реј Јури САД	3,30	Мартин Шеридан САД	3,095	Лосон Робертсон САД	3,05
Лондон 1908. детаљи	Реј Јури САД	3,335	Константинос Циклитирас Грчка	3,235	Мартин Шеридан САД	3,23
Стокхолм 1912. детаљи	Константинос Циклитирас Грчка	3,37	Плат Адамс САД	3,36	Бенџамин Адамс САД	3,28

¹ На десетогодишњицу првих модерних Олимпијских игара одржане су 1906. у Атини тзв. Олимпијске међуигре у организацији Међународног олимпијског комитета.

Види још

• Скок увис без залета
• Троскок без залета