Ђорђе Малетић
| Ђорђе Малетић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Георгије Малетиċ |
| Датум рођења | 13. март 1816. |
| Место рођења | Јасеново, Аустријско царство |
| Датум смрти | 13. јануар 1888. (71 год.). |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Георгије - Ђорђе Малетић (Јасеново, 13. март 1816 — Београд, 13. јануар 1888)[1] био је књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Јасенову код Беле Цркве у Војводини 1816. године.[1]
У Сегедину је завршио 1838. године филозофију.[1]Прешао је 1838. године у Кнежевину Србију.[3] Од 1839. године је у Београду професор лицеја, директор гимназије од 1859. године.[1]
Уз професорску катедру радио је и као уредник београдских часописа "Подунавка"[1] и "Родољуб". Од 1844. године се интензивније бави писањем позоришних комада. Вредни пажње су драме: Апотеоза великом Карађорђу(1850), Преодница србске слободе или србски ајдуци(1863), и Смрт цара Мијаила.
Био је други управник Народног позоришта у Београду 1871. године.[4] Постао је 27. децембра 1847. године редован члан Друштва српске словесности у Београду, претече данашње Српске академије науке и уметности.[4]
Познат је по спеву Три побратима. Писао је стручне књиге попут: Риторика (1855, 1856) и Теорија поезије (1864).[4]
Оно по чему је Малетић запамћен је дело „Посмртна слава кнеза Михаила", којим је отворена нова зграда Народног позоришта.[4]
За свој допринос култури, 1878. године добија и Орден Таковског крста III степена.[4] Данас у Јасенову осмогодишња основна школа носи његово име.[5]
Химна Кнежевине Србије
[уреди | уреди извор]Саставио је химну Кнежевине србије бар годину дана пре 1853. године. Маја месеца 1853. године је она и званично постала народна химна. Текст је објављен 15. (3) септембра 1853. године у званичним Српским новинама, и гласио је:[6]
Боже, Књаза нашег храни
Наше љубави свети олтар
Нека ведри греју дани
Твоје руке светли дар!
Из дубине срца лети
Наш усхићени ка теби глас
Преблажени, вечно свети
О, саслушај, Боже, нас!
Нек милости Твоја сила
Живота му роси цвет
Славом сине глава мила
Као мајског јутра цвет
Да му Мудрост дивно цвета,
Да усрећи народ свој,
Благослов га сузом срета,
Са врела чела брише зној
До колена нек Му седи
Искрености савет благ,
Сјајне круне да по среди
I вазда сија, камен драг
Нек му чело ловор кружи,
Љубав цвећем кити пут,
Нек на понос роду служи,
Сваком срећом обасут
Доста су нас тукле стреле
Са намрштеног неба Твог,
I чезнуше прси вреле
За спасењем рода свог!
Сад нас, Боже у Нем спаси,
Да с' по земљи проспе чар
Да му дуго поју гласи:
Живео, живео Господар!
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Стеван Тодоровић - Ђорђе Малетић, Галерија Матице српске -
Насловна страна Споменика Лукијану Мушицком (1845) -
Насловна страна књиге Критически преглед наградом увенчаног дела Краљ Дечански (1846) -
Насловна страна Теорије поезије (1854) -
Насловна страна драме Преодница србске слободе или Србски аидуци (1863)
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 456.
- ^ „ГЕОРГИЈЕ ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ”. Ризница српска. Архивирано из оригинала 05. 01. 2019. г. Приступљено 30. 1. 2019.
- ^ Ђуро Ђурмин: "Повјест књижевности хрвтске и српске", Загреб 1898.
- ^ а б в г д „Ђорђе Малетић: Чаробњак иза позоришне завесе”. 011инфо.цом. Приступљено 3. 2. 2022.
- ^ „Основна школа Ђорђе Малетић”. http://osnovneskole.edukacija.rs/. Приступљено 2. 11. 2016. Спољашња веза у
|wорк=(помоћ) - ^ „Кнажество Србıя”. дигархив.нбс.рс. Српске новине. 3. септембар 1853. стр. 3. Приступљено 20. новембар 2022. „Лева колона”
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
