13. јануар

13. јануар је тринаести дан у години у Грегоријанском календару. 352 дана (353 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 532 — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана.
• 1842 — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу.
• 1847 — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата.
• 1854 — Јапански шогун Токугава Ијесада потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе.
• 1898 — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л'Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.
• 1910 — Емитован је први радио-пренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“.
• 1915 — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи.
• 1935 — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.
• 1953 — Скупштина СФРЈ је усвојила Уставни закон 1953.
• 1963 — У војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.
• 1972 — Војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.
• 1985 — Приликом пада воза у провалију, око 250 km источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.
• 1991 — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа.
• 1991 — На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу.
• 1993 — На основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994.
• 2001 — У земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.
• 2012 — Италијански крузер Коста Конкордија се насукао на гребен код обале острва Изола дел Ђиљо и делимично потонуо.

Рођења

• 1864 — Вилхелм Вин, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1911). († 1928)
• 1869 — Иво Ћипико, српски приповедач. († 1923)
• 1904 — Сава Јеремић, српски фрулаш. († 1989)
• 1925 — Гвен Вердон, америчка глумица, певачица и плесачица. († 2000)
• 1946 — Соња Јауковић, српска глумица.
• 1953 — Радоман Божовић, српски политичар, премијер Србије (1991—1993).
• 1957 — Младен Нелевић, српско-црногорски глумац.
• 1961 — Џулија Луј-Драјфус, америчка глумица, комичарка и продуценткиња.
• 1965 — Андрија Гавриловић, српски кошаркашки тренер.
• 1966 — Патрик Демпси, амерички глумац и аутомобилиста.
• 1967 — Симо Крунић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1968 — Трејси Бингам, америчка глумица и модел.
• 1968 — Ђани Морбидели, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1969 — Сузана Шуваковић Савић, српска оперска певачица. († 2016)
• 1970 — Ивана Михић, српска глумица, продуценткиња и списатељица.
• 1970 — Марко Пантани, италијански бициклиста. († 2004)
• 1976 — Марио Јепес, колумбијски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1976 — Еухенија Силва, шпански модел.
• 1977 — Орландо Блум, енглески глумац.
• 1982 — Рут Вилсон, енглеска глумица.
• 1982 — Гиљермо Корија, аргентински тенисер.
• 1983 — Ендер Арслан, турски кошаркаш.
• 1983 — Рони Туријаф, француски кошаркаш.
• 1988 — Милош Биковић, српски глумац.
• 1994 — Василије Мицић, српски кошаркаш.
• 1997 — Еган Бернал, колумбијски бициклиста.
• 1999 — Изабела Соуза, бразилска глумица, модел и певачица.

Смрти

• 86. п. н. е. — Гај Марије, један од највећих државника и војсковођа Римске републике.(* 157. п. н. е.)
• 888 — Карло III Дебели, цар Светог римског царства и краљ Италије, Немачке и Француске. (* 832)
• 1691 — Џорџ Фокс, оснивач Друштва пријатеља. (* 1624)
• 1906 — Александар Попов, руски физичар и електроинжењер. (* 1859)
• 1941 — Џејмс Џојс, ирски писац. (* 1882)
• 1994 — Горан Ивандић, бубњар групе "Бијело дугме". (* 1955)
• 1998 — Миховил Логар, композитор. (* 1902)
• 2001 — Бранко В. Радичевић, југословенски књижевник. (* 1925)
• 2002 — Грегорио Фуентес, капетан Хемингвејевог брода. (* 1897)
• 2003 — Танасије Младеновић, књижевник, (* 1913)
• 2002 — Антоније Исаковић, српски књижевник. (* 1923)
• 2007 — Александар Бакочевић, председник Скупштине Републике Србије и Скупштине града Београда. (* 1930)
• 2012 — Миљан Миљанић, српски и југословенски фудбалски тренер и функционер.(* 1930)
• 2016 — Захарије Трнавчевић, српски новинар
• 2017 — Мики Јевремовић, српски и југословенски певач забавне музике.(* 1941)
• 2019 — Фил Масинга, јужноафрички фудбалер. (* 1969)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобну Меланију Римљанку
  • Светог праведног Јосифа, цара Давида и Јакова брата Господњег
  • Преподобног мученика Зотика Сиропитатеља
  • Блаженог Теофилакта, архиепископа охридског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума