13. јануар
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
13. јануар је тринаести дан у години у Грегоријанском календару. 352 дана (353 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 532 — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана.
- 1842 — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу.
- 1847 — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата.
- 1854 — Јапански шогун Токугава Ијесада потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе.
- 1898 — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л'Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.
- 1910 — Емитован је први радио-пренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“.
- 1915 — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи.
- 1935 — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.
- 1953 — Скупштина СФРЈ је усвојила Уставни закон 1953.
- 1963 — У војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.
- 1972 — Војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.
- 1985 — Приликом пада воза у провалију, око 250 km источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.
- 1991 — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа.
- 1991 — На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу.
- 1993 — На основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994.
- 2001 — У земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.
- 2012 — Италијански крузер Коста Конкордија се насукао на гребен код обале острва Изола дел Ђиљо и делимично потонуо.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1864 — Вилхелм Вин, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1911). (прем. 1928)
- 1869 — Иво Ћипико, српски приповедач. (прем. 1923)
- 1904 — Сава Јеремић, српски фрулаш. (прем. 1989)
- 1925 — Гвен Вердон, америчка глумица, певачица и плесачица. (прем. 2000)
- 1946 — Соња Јауковић, српска глумица.
- 1953 — Радоман Божовић, српски политичар, премијер Србије (1991—1993).
- 1957 — Младен Нелевић, српско-црногорски глумац.
- 1959 — Мерима Исаковић, југословенска глумица.
- 1961 — Џулија Луј Драјфус, америчка глумица, комичарка и продуценткиња.
- 1965 — Андрија Гавриловић, српски кошаркашки тренер.
- 1966 — Патрик Демпси, амерички глумац и аутомобилиста.
- 1967 — Симо Крунић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.
- 1968 — Трејси Бингам, америчка глумица и модел.
- 1968 — Ђани Морбидели, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1.
- 1969 — Сузана Шуваковић Савић, српска оперска певачица. (прем. 2016)
- 1970 — Ивана Михић, српска глумица, продуценткиња и списатељица.
- 1970 — Марко Пантани, италијански бициклиста. (прем. 2004)
- 1976 — Марио Јепес, колумбијски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1976 — Еухенија Силва, шпански модел.
- 1977 — Орландо Блум, енглески глумац.
- 1982 — Рут Вилсон, енглеска глумица.
- 1982 — Гиљермо Корија, аргентински тенисер.
- 1983 — Ендер Арслан, турски кошаркаш.
- 1983 — Рони Туријаф, француски кошаркаш.
- 1988 — Милош Биковић, српски глумац.
- 1989 — Јована Пајић, српска певачица.
- 1994 — Василије Мицић, српски кошаркаш.
- 1997 — Еган Бернал, колумбијски бициклиста.[1]
- 1999 — Изабела Соуза, бразилска глумица, модел и певачица.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 86. п. н. е. — Гај Марије, један од највећих државника и војсковођа Римске републике. (рођ. 157. п. н. е.)
- 888 — Карло III Дебели, цар Светог римског царства и краљ Италије, Немачке и Француске. (рођ. 832)
- 1691 — Џорџ Фокс, оснивач Друштва пријатеља. (рођ. 1624)
- 1906 — Александар Попов, руски физичар и електроинжењер. (рођ. 1859)
- 1941 — Џејмс Џојс, ирски писац. (рођ. 1882)
- 1994 — Горан Ивандић, бубњар групе "Бијело дугме". (рођ. 1955)
- 1998 — Миховил Логар, композитор. (рођ. 1902)
- 2001 — Бранко В. Радичевић, југословенски књижевник. (рођ. 1925)
- 2002 — Грегорио Фуентес, капетан Хемингвејевог брода. (рођ. 1897)
- 2003 — Танасије Младеновић, књижевник, (рођ. 1913)
- 2002 — Антоније Исаковић, српски књижевник. (рођ. 1923)
- 2007 — Александар Бакочевић, председник Скупштине Републике Србије и Скупштине града Београда. (рођ. 1930)
- 2012 — Миљан Миљанић, српски и југословенски фудбалски тренер и функционер.(рођ. 1930)
- 2016 — Захарије Трнавчевић, српски новинар
- 2017 — Мики Јевремовић, српски и југословенски певач забавне музике.(рођ. 1941)
- 2019 — Фил Масинга, јужноафрички фудбалер. (рођ. 1969)[2]
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ „Tour de France 2019 | Results”. www.procyclingstats.com. Приступљено 2020-08-31.
- ^ Phil Masinga: Ex-Leeds and South Africa striker dies aged 49