13. јануар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 532. — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана.
- 1842. — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу.
- 1847. — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата.
- 1854. — Јапански шогун Токугава Ијесада потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе.
- 1898. — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л'Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.
- 1910. — Емитован је први радио-пренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“.
- 1915. — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи.
- 1935. — на плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.
- 1963. — у војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.
- 1972. — војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.
- 1985. — приликом пада воза у провалију, око 250 km источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.
- 1991. — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа.
- 1991. — На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу.
- 1993. — на основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994.
- 2001. — у земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.
- 2012. — Италијански крузер Коста Конкордија се насукао на гребен код обале острва Изола дел Ђиљо и делимично потонуо.
Рођења[уреди]
- 1806. — Јован Стерија Поповић, српски комедиограф († 1856.)
- 1864. — Вилхелм Вин, немачки физичар. († 1928.)
- 1869. — Иво Ћипико, српски приповедач († 1923.)
- 1897. — Васа Чубриловић, историчар, професор Филозофског факултета у Београду, академик. († 1990.)
- 1904. — Сава Јеремић, српски фрулаш. († 1989.)
- 1943. — Милка Стојановић, српска оперска певачица.
- 1946. — Соња Јауковић, српска позоришна, филмска и ТВ глумица.
- 1948. — Радивоје Вицан Вицановић, фоторепортер. († 2003.)
- 1969. — Сузана Шуваковић Савић, српска оперска певачица (сопран). († 2016.)
- 1970. — Ивана Михић, српска глумица.
- 1977. — Орландо Блум, британски филмски глумац.
- 1982. — Гиљермо Корија, аргентински тенисер.
- 1988. — Милош Биковић, српски глумац.
Смрти[уреди]
- 86. п. н. е. — Гај Марије, један од највећих државника и војсковођа Римске републике.(* 157. п. н. е.)
- 888. — Карло III Дебели, цар Светог римског царства и краљ Италије, Немачке и Француске. (* 832.)
- 1691. — Џорџ Фокс, оснивач Друштва пријатеља. (* 1624.)
- 1906. — Александар Попов, руски физичар и електроинжењер. (* 1859.)
- 1941. — Џејмс Џојс, ирски писац. (* 1882.)
- 1994. — Горан Ивандић, бубњар групе "Бијело дугме". (* 1955.)
- 1998. — Миховил Логар, композитор. (* 1902.)
- 2001. — Бранко В. Радичевић, југословенски књижевник. (* 1925.)
- 2002. — Грегорио Фуентес, капетан Хемингвејевог брода. (* 1897.)
- 2003. — Танасије Младеновић, књижевник, (* 1913.)
- 2002. — Антоније Исаковић, српски књижевник. (* 1923.)
- 2007. — Александар Бакочевић, председник Скупштине Републике Србије и Скупштине града Београда. (* 1930.)
- 2012. — Миљан Миљанић, српски и југословенски фудбалски тренер и функционер.(* 1930.)
- 2016. — Захарије Трнавчевић, српски новинар
- 2017. — Мики Јевремовић, српски и југословенски певач забавне музике.(* 1941.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
