Шарпланински чај

Шарпланински чај
	Сидеритис сyриаца (иронwорт)
Научна класификација
Царство:	Плантае
Кладус:	Трацхеопхyтес
Кладус:	Ангиоспермае
Кладус:	Еудицотидае
Кладус:	Астеридс
Ред:	Ламиалес
Породица:	Ламиацеае
Род:	Сидеритис; L.

Шарпланински чај (лат. Сидеритис сцардица), љековита биљка из рода железница, породица уснатица. Раширена је по Албанији, Сјеверној Македонији, Србији, Бугарској и Грчкој.^[1] Име је добила по Шар планини. Позната је и као Качанички или Љуботенски чај.^[2]

Биљка је позната још код старих Грка (Диоскорид, Теофраст) који су је користили за љечење рана од металног оружја, а Бугари су овој жутој цветници приписивати својства слична виагри. Позната је и као овчарски чај, пирински чај, планински чај, грчки планински чај, скадарска очист. Традиционално се користи за помоћ пробави, стимулише циркулацију и помаже тијелу да се носи с прехладама и кашљем. Модерна наука подупире чињеницу да њен чај помаже у превенцији остеопорозе и спрјечавању прехладе, грипа и алергија.

Планински чај садржи знатне количине флаваноида, антиоксиданса, танина, жељеза, кобалта, цинка, калијума, магнезијума, натријума и етеричних уља.^[3]