Пређи на садржај

Шитао

С Википедије, слободне енциклопедије

Шитао
Име по рођењу石涛
Друга именаШи Тао
Датум рођења1642.
Место рођењаЂуенџоу округ, Гуангси
 Кина
Датум смрти1707.
Место смртиКина
ПребивалиштеКина
Држављанствокинеско
Занимањепејзажни сликар

Шитао или Ши Тао (упрошћени кинески: 石涛; традиционални кинески: 石濤; пињин: Схí Тāо; Вејд-Џајлс: Схих-т'ао; 1642–1707), рођен у царском клану Минг династије као Зху Руоји (朱若極), био је кинески пејзажни сликар током ране династије Ћинг (1644–1911).[1]

Павиљон борова непосредно пре пролећа, 1675, колекција Шангајског музеја
Шитао, Господар Ши сади борове, ц. 1674, мастило и боја на папиру. Национални музеј палате у Тајпеју

Рођен у Ђуенџоу округу провинције Гуангси, Шитао је био члан краљевске куће која води порекло од старијег брата Џу Јуенџанга. Он је уско избегао катастрофу 1644. године када је династија Минг пала под инвазијом Манчуса и услед грађанске побуне. Он је игром случаја избегао судбину којој је подлегла његова фамилија.[2] Он је узео име Јуенђи Шитао најкасније до 1651. године, када је постао будистички монах.

Он се преселио из Вучанга, где је започео своје верско подучавање, у Анхуеј током 1660-их. У периоду 1680-их је живео у Нанкингу и Јангџоу, а 1690. преселио се у Пекинг како би пронашао покровитељство ради своје промоције у монашком систему. Фрустриран због тога што није успео да нађе заштитника, Шитао се 1693. преобратио у даоизам[3][3][4] и вратио се у Јангџоу, где је остао до смрти 1707. У касним годинама, како се наводи, поздравио је Канси цара[5][6] у посети Јангџоу. Гејуан башта[7][8] узгаја кинеске варијације бамбуса које је Шитао волео.

Имена[уреди | уреди извор]

Подсећање на Ћин-Хуај уметника Ши Тао, Кливлендски уметнички музеј

Шитао је користио више од десет уметничких псеудонима током свог живота. Попут и за разлику од Бада Шанжен, његови осећаји према својој породичној историји могу се дубоко осетити из њих.[9]

Међу најчешће коришћеним именима су била Шитао (Камени талас - 石涛), Даођи (道濟; Тао-чи), Кугуа Хешанг (Монарх горке диње -苦瓜和尚), Јуан Ји (Порекло спасења - 原濟), Сја Цуенџе (Часни слепац - 瞎尊者, слеп за световне пожуде), Дадици (Очишћени - 大滌子).

Као будистички преображеник, он је исто тако био познат и по монашком имену Јуан Ји (原濟)[10]

Име Да Дици је прихватио кад се Шитао одрекао свог будизма[11][12][13] и прихватио даоизам. То име је такође користио за свој дом у Јангџоу (Да Ди сала - 大滌堂).

Уметност[уреди | уреди извор]

Шитао је један од најпознатијих сликара индивидуалиста раних Чинг година. Уметност коју је он створио била је револуционарна у својим кршењима ригидно кодификованих техника и стилова који су диктирали оно што се сматрало лепим. Имитација је цењена због иновативности, и мада су на њега очито утицали његови претходници (наиме Ни Цан и Ли Јонг), његова уметност је раскидала с њиховом узором на неколико нових и фасцинантних начина.

Његове формалне иновације у приказу укључују скретање пажње на сам лик сликања коришћењем испирања и задебљања, импресионистичких киста, као и интересовањем за субјективну перспективу и употребу негативног или белог простора за сугестију дистанце. Стилске иновације Ши Таоа тешко је сместити у контекст тог раздобља. У колофону[14][15] из 1686. године, Шитао је написао: „У сликарству постоје јужне и северне школе, а у калиграфији методе два Ванга (Ванг Сиџи и његов син Ванг Сјенџи).” Џанг Жунг (443–497) једном напоменуо је: „Не жалим због тога што не делим методе двојице Ванга“, него што два Ванга нису делила моје методе. Ако ме неко пита да ли ја [Шитао] пратим јужну или северну школу или да ли ме следи било која од школа, смејем се из стомака и одговарам: Ја увек користим свој метод!”[16][ноте 1]

Шитао је написао неколико теоријских радова, укључујући Изреке о сликарству Монарха горке диње (Кугуа Хешанг). Он је више пута нагласио употребу „једног потеза кистом” или „примордијалне линије” као корен свих његових слика. Он ову идеју користи у танким згуснутим линијама својих слика. Велике празне површине у његовом раду такође служе за разликовање његовог јединственог стила.[17] Остала важна дела укључују есеј Хуају Лу (Круг дискусија о сликарству) где он понавља и појашњава ове идеје. Он је исто тако поредио поезију са сликарством. Он је желео да употреби боју за пренос поруке зен будизма без употребе речи.[18]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Парапхрасед. Тхе цолопхон wас аддед то а 1667 хангинг сцролл оф Хуанг Схан.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хаy 2001, стр. 1, 84
  2. ^ Хис унцле ремаинед ин Гуилин ас тхе Принце оф Јингјианг анд тоок тхе фате оф цоммиттинг суициде wхен (а траитор оф Минг Цхина) генерал Конг Yоуде ассаултед тхе линеаге'с хомеланд ин тхе наме оф Qинг ин 1650.
  3. ^ а б Елизабетх Поллард; Цлиффорд Росенберг; Роберт Тигнор (16. 12. 2014). Wорлдс Тогетхер, Wорлдс Апарт: А Хисторy оф тхе Wорлд - Фром тхе Бегиннингс оф Хуманкинд то тхе Пресент. W.W. Нортон. стр. 164. ИСБН 978-0-393-91847-2. 
  4. ^ Wоодхеад, Партридге, & Каwанми, Линда, Цхристопхер, & Хироко (2016). Религионс ин тхе Модерн Wорлд. Неw Yорк: Роутледге. стр. 146. ИСБН 978-0-415-85880-9. 
  5. ^ „Емперор Кангxи - Тхе Емперор Wхо Реигнед фор тхе Лонгест Период ин Цхинесе Хисторy”. Цултурал Цхина. Архивирано из оригинала 21. 3. 2013. г. Приступљено 21. 3. 2013. 
  6. ^ „НОВЕМБЕР 9, 2018 БY - Тхе Кангxи Емперор”. Цоломбиа Университy. 9. 11. 2018. 
  7. ^ „Интродуцтион то тхе хисторy оф Геyуан Гарден”. ге-гарден.нет. Архивирано из оригинала 26. 9. 2013. г. Приступљено 17. 1. 2013. 
  8. ^ „Тхе Геyуан Гарден”. Цултурал Цхина. Архивирано из оригинала 15. 11. 2012. г. Приступљено 17. 1. 2013. 
  9. ^ Цолеман 1978, стр. 127
  10. ^ Цхина: фиве тхоусанд yеарс оф хисторy анд цивилизатион. Хонг Конг: Цитy Университy оф Хонг Конг Пресс. 2007. стр. 761. ИСБН 978-962-93-7140-1. 
  11. ^ Сидеритс, Марк (2019). „Буддха”. Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy. Архивирано из оригинала 21. 5. 2022. г. Приступљено 22. 10. 2021. 
  12. ^ "Буддхисм". (2009). Ин Енцyцлопæдиа Британница. Ретриевед 26 Новембер 2009, фром Енцyцлопæдиа Британница Онлине Либрарy Едитион.
  13. ^ Маликов, Аладдин (2022). „Хисторy, Белиефс анд Сецтс оф Буддхисм”. Елм вə Хəyат јоурнал (на језику: азербејџански). дои:10.13140/РГ.2.2.12273.35689. 
  14. ^ Цоwлеy, Јохн Дунцан (1939), Библиограпхицал десцриптион анд цаталогуинг, Лондон: Графтон & Цо., стр. 77, ОЦЛЦ 902053242, хдл:2027/мдп.39015030342920 
  15. ^ Wебер, Давид C. (јесен 1997). Цолопхон: Ан Ессаy он итс Дериватион. Тхе Боок Цоллецтор. стр. 379—391. ОЦЛЦ 1183417315. 
  16. ^ Хаy 2001, стр. 243, 250
  17. ^ Гарднер, Хелен (2005). Гарднер'с арт тхроугх тхе агес. Клеинер, Фред С., Мамиyа, Цхристин Ј. (12тх изд.). Белмонт, ЦА: Тхомсон/Wадсwортх. ИСБН 0-15-505090-7. ОЦЛЦ 54830091. 
  18. ^ „Схитао | Цхинесе паинтер”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-25. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Хаy, Јонатхан (2001). Схитао: Паинтинг анд Модернитy ин Еарлy Qинг Цхина. Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521393423. 
  • Цолеман, Еарле (1978). Пхилосопхy оф Паинтинг бy Схих-Т'Ао: А Транслатион анд Еxпоситион оф Хис Хуа-П'у (Треатисе он тхе Пхилосопхy оф Паинтинг) (Студиес ин Пхилосопхy). Тхе Хагуе (Ноордеинде 41): де Груyтер Моутон. ИСБН 978-9027977564. 
  • Цларк, Сир Кеннетх, Ландсцапе инто Арт, 1949, паге рефс то Пенгуин едн оф 1961
  • Дреикаусен, Маргрет, "Аериал Перцептион: Тхе Еартх ас Сеен фром Аирцрафт анд Спацецрафт анд Итс Инфлуенце он Цонтемпорарy Арт" (Ассоциатед Университy Прессес: Цранбурy, Њ; Лондон; Миссиссауга, Онтарио: 1985) ISBN 0-87982-040-3
  • Гроwтх, Паул Ерлинг Wилсон, Цхрис, Еверyдаy Америца: Цултурал Ландсцапе Студиес Афтер Ј.Б. Јацксон, 2003, Университy оф Цалифорниа Пресс, ISBN 0520229614, 9780520229617, гоогле боокс
  • Хугх Хоноур анд Јохн Флеминг, А Wорлд Хисторy оф Арт,1ст едн. 1982 & латер едитионс, Мацмиллан, Лондон, паге рефс то 1984 Мацмиллан 1ст едн. папербацк. ISBN 0-333-37185-2
  • Инголд, Тим, "Беинг Аливе", 2011, Роутледге, Абингдон
  • Јацксон, Јохн Б., "Тхе Wорд Итселф", ин Тхе Цултурал Геограпхy Реадер, Едс. Тим Оакес, Патрициа Лyнн Прице, 2008, Роутледге, ISBN 1134113161, 9781134113163
  • Паине, Роберт Треат, ин: Паине, Р. Т. & Сопер А, "Тхе Арт анд Арцхитецтуре оф Јапан", Пелицан Хисторy оф Арт, 3рд ед 1981, Пенгуин (ноw Yале Хисторy оф Арт), ISBN 0-14-056108-0
  • Плесу, Андреи, Питторесqуе ет мéланцолие : Уне аналyсе ду сентимент де ла натуре данс ла цултуре еуропéенне, Сомогy éдитионс д'арт, 2007
  • Реитлингер, Гералд; Тхе Ецономицс оф Тасте, Вол I: Тхе Рисе анд Фалл оф Пицтуре Прицес 1760-1960, Баррие анд Роцклиффе, Лондон, 1961
  • Сицкман, Лауренце, ин: Сицкман L & Сопер А, "Тхе Арт анд Арцхитецтуре оф Цхина", Пелицан Хисторy оф Арт, 3рд ед 1971, Пенгуин (ноw Yале Хисторy оф Арт), ЛОЦ 70-125675
  • Силвер, Ларрy, Пеасант Сценес анд Ландсцапес: Тхе Рисе оф Пицториал Генрес ин тхе Антwерп Арт Маркет, Университy оф Пеннсyлваниа Пресс, 2012
  • Сливе, Сеyмоур; Хоетинк, Хендрик Рицхард, "Јацоб ван Руисдаел" (Аббевилле Пресс: Неw Yорк: 1981 ISBN 978-0-89659-226-1
  • Виртуал Ваулт, ан онлине еxхибитион оф Цанадиан хисторицал арт ат Либрарy анд Арцхивес Цанада
  • Wилтон, Андреw; Т Ј Баррингер; Тате Бритаин (Галлерy); Пеннсyлваниа Ацадемy оф тхе Фине Артс.; Миннеаполис Институте оф Артс. Америцан сублиме : ландсцапе паинтинг ин тхе Унитед Статес, 1820-1880 (Принцетон, Њ : Принцетон Университy Пресс, 2002)
  • Wатсон, Wиллиам, Стyле ин тхе Артс оф Цхина, 1974, Пенгуин, ISBN 0140218637
  • Wатсон, Wиллиам, Тхе Греат Јапан Еxхибитион: Арт оф тхе Едо Период 1600–1868, 1981, Роyал Ацадемy оф Артс/Wеиденфелд & Ницолсон
  • Андреw Wилтон & Анне Лyлес, Тхе Греат Аге оф Бритисх Wатерцолоурс, 1750–1880, 1993, Престел, ISBN 3791312545
  • Цхристопхер С Wоод, Албрецхт Алтдорфер анд тхе Оригинс оф Ландсцапе, 1993, Реактион Боокс, Лондон, ISBN 0-948462-46-9
  • American paradise: the world of the Hudson River schoolНеопходна слободна регистрација. New York: The Metropolitan Museum of Art. 1987. ISBN 9780870994968. 
  • Büttner, Nils. "Landscape Painting. A History", New/York/London 2006
  • Fong, Wen C.; et al. (2008). Ландсцапес цлеар анд радиант: тхе арт оф Wанг Хуи (1632-1717). Неw Yорк: Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт. ИСБН 9781588392916. 
  • Тхе Ландсцапе ин Тwентиетх-Центурy Америцан Арт, Селецтионс фром тхе Метрополитан Мусеум оф Арт, Риззоли, НY 1991, ISBN 0-8478-1303-7. Интродуцтион бy Роберт Росенблум, анд ессаyс бy Лоwерy Стокес Симс анд Лиса Мессингер. [1]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Шитао на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šitao&oldid=27676942”