Пређи на садржај

Шизоафективни поремећај

С Википедије, слободне енциклопедије
Шизоафективни поремећај
Специјалностипсихијатрија
Симптоми
Компликације
  • повреда себе или других, друштвена изолација, когнитивни проблеми
Време појаве16–30 година
Типови
  • биполарни тип[1]
  • депресивни тип[2]
  • мешовити тип (укључује и депресивне и биполарне симптоме)
УзроциНепознати[3]
Фактори ризика
  • Генетика
  • хемија мозга и структура стреса
  • употреба лекова[3]
Дијагностички методПсихијатријска процена
Слична обољења
  • Психотична депресија
  • биполарни поремећај са психотичним карактеристикама
  • шизофрениформни поремећај
  • шизофренија
Лекови
ПрогнозаЗависи од појединца, одговора на лекове и доступне терапеутске подршке
Фреквенција0,3%

Шизоафективни поремећај (СЗА, СЗД) је ментални поремећај који карактеришу абнормални мисаони процеси и нестабилно расположење.[4][5] Ова дијагноза захтева симптоме шизофреније (психозе) и поремећаја расположења: или биполарни поремећај или депресију.[4][5] Главни критеријум је присуство психотичних симптома најмање две недеље без икаквих симптома расположења.[5] Шизоафективни поремећај се често може погрешно дијагнозирати[5] када тачна дијагноза може бити психотична депресија, биполарни I поремећај, шизофрениформни поремећај или шизофренија. Ово је проблем јер се лечење и прогноза у великој мери разликују за већину ових дијагноза. Многи људи са шизоафективним поремећајем имају друге менталне поремећаје, укључујући поремећаје анксиозности.[5][6]

Постоје три облика шизоафективног поремећаја: биполарни (или манични) тип (означен симптомима шизофреније и маније), депресивни тип (обележен симптомима шизофреније и депресије) и мешовити тип (обележен симптомима шизофреније, депресије и маније).[4][5][7] Уобичајени симптоми укључују халуцинације, заблуде и неорганизован говор и размишљање.[8] Слушне халуцинације, или „слушање гласова“, су најчешће.[9][10] Почетак симптома обично почиње у адолесценцији или младом одраслом добу.[11] На скали рангирања прогресије симптома у вези са шизофреничним спектром, шизоафективни поремећај спада између поремећаја расположења и шизофреније у погледу тежине.[12]

Генетика (истражена у области геномике); проблеми са неуронским колима; хронични рани, и хронични или краткорочни тренутни стрес животне средине изгледају као важни узрочни фактори.[13][14][15] Није пронађен ниједан изоловани органски узрок, али постоје опсежни докази о абнормалностима у метаболизму тетрахидробиоптерина (БХ4), допамина и глутаминске киселине код људи са шизофренијом, психотичним поремећајима расположења и шизоафективним поремећајем.[16]

Док је дијагноза шизоафективног поремећаја ретка, 0,3% у општој популацији,[17] сматра се уобичајеном дијагнозом међу психијатријским поремећајима.[18] Дијагноза шизоафективног поремећаја заснива се на критеријумима ДСМ-5, који се углавном састоје од присуства симптома шизофреније, маније и депресије, и временских односа између њих.

Главни тренутни третман су антипсихотични лекови у комбинацији са једним или оба стабилизатора расположења и антидепресива. Неки истраживачи су забринути да антидепресиви могу повећати психозу, манију и дуготрајне епизоде расположења у поремећају. Када постоји ризик за себе или друге, обично на почетку лечења, хоспитализација може бити неопходна.[19] Психијатријска рехабилитација, психотерапија и професионална рехабилитација су веома важни за опоравак више психосоцијалне функције. Као група, људи са дијагнозом шизоафективног поремећаја према критеријумима ДСМ-IV и ИЦД-10 (који су од тада ажурирани) имају бољи исход,[4][5] али имају променљиве индивидуалне психосоцијалне функционалне исходе у поређењу са особама са поремећајима расположења, од горег ка истом.[5][20] Исходи за особе са ДСМ-5 дијагнозираним шизоафективним поремећајем зависе од података из проспективних кохортних студија, које још нису завршене.[5] ДСМ-5 дијагноза је ажурирана јер су критеријуми ДСМ-IV довели до прекомерне употребе дијагнозе;[19] то јест, критеријуми ДСМ-IV су довели до тога да је многим пацијентима погрешно дијагнозиран поремећај. Процене преваленције ДСМ-IV биле су мање од једног процента популације, у распону од 0,5–0,8 процената;[21] новије процене преваленције ДСМ-5 још увек нису доступне.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Сцхизоаффецтиве дисордер, биполар тyпе”. www.ицд10дата.цом. 
  2. ^ „Сцхизоаффецтиве дисордер, депрессиве тyпе”. www.ицд10дата.цом. 
  3. ^ а б „Сцхизоаффецтиве Дисордер Овервиеw – Цаусес”. www.нами.орг. 
  4. ^ а б в г „Ф25 Сцхизоаффецтиве дисордерс”. ИЦД-10 Версион:2010. Wорлд Хеалтх Организатион. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з Маласпина D, Оwен МЈ, Хецкерс С, Тандон Р, Трумп D, Сцхултз С, Барцх ДМ, Гаебел W, Гур РЕ, Тсуанг M, Ван Ос Ј, Царпентер W (мај 2013). „Сцхизоаффецтиве дисордер ин тхе ДСМ-5”. Сцхизопхрениа Ресеарцх. 150 (1): 21—5. ПМИД 23707642. С2ЦИД 14770729. дои:10.1016/ј.сцхрес.2013.04.026. 
  6. ^ Каплан, ХИ; Саддоцк, ВА (2007). Сyнопсис оф Псyцхиатрy. Неw Yорк: Липпинцотт, Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 978-0-7817-7327-0. 
  7. ^ „Сцхизоаффецтиве дисордер”. Роyал Цоллеге оф Псyцхиатристс (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-30. 
  8. ^ Браннон, Гуy Е; Биененфелд, Давид; Талавера, Францисцо (9. 9. 2013). „Сцхизоаффецтиве Дисордер”. Медсцапе Другс & Дисеасес. WебМД. 
  9. ^ Мартин ЛФ, Халл МХ, Росс РГ, Зербе Г, Фреедман Р, Олинцy А (децембар 2007). „Пхyсиологy оф сцхизопхрениа, биполар дисордер, анд сцхизоаффецтиве дисордер”. Тхе Америцан Јоурнал оф Псyцхиатрy. 164 (12): 1900—6. ПМИД 18056246. дои:10.1176/аппи.ајп.2007.06010017. 
  10. ^ Стартуп Х, Фрееман D, Гаретy ПА (19. 6. 2006). „Персецуторy делусионс анд цатастропхиц wоррy ин псyцхосис: девелопинг тхе ундерстандинг оф делусион дистресс анд персистенце”. Бехавиоур Ресеарцх анд Тхерапy. 45 (3): 523—537. ПМИД 16782048. дои:10.1016/ј.брат.2006.04.006. 
  11. ^ „Сцхизоаффецтиве Дисордер ин Цхилдрен анд Адолесцентс”. www.миндyра.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-30. 
  12. ^ Вардаxи, Цхрyсоула Цх.; Гонда, Xениа; Фоунтоулакис, Константинос Н. (2018-02-01). „Лифе евентс ин сцхизоаффецтиве дисордер: А сyстематиц ревиеw”. Јоурнал оф Аффецтиве Дисордерс (на језику: енглески). 227: 563—570. ИССН 0165-0327. ПМИД 29172048. дои:10.1016/ј.јад.2017.11.076. 
  13. ^ Кемпф, L. (11. 7. 2009). „Моод дисордер wитх псyцхотиц феатурес, сцхизоаффецтиве дисордер, анд сцхизопхрениа wитх моод феатурес: Троубле ат тхе бордерс”. Интернатионал Ревиеw оф Псyцхиатрy. 17 (1): 9—19. ПМИД 16194767. С2ЦИД 21422704. дои:10.1080/09540260500064959 — преко Таyлор & Францис. 
  14. ^ Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион (2013). Диагностиц анд Статистицал Мануал оф Ментал Дисордерс (на језику: енглески) (Фифтх изд.). Арлингтон, ВА: Америцан Псyцхиатриц Публисхинг. ИСБН 9780890425558. 
  15. ^ Мунк Лаурсен, Тхомас (16. 6. 2009). „Биполар Дисордер, Сцхизоаффецтиве Дисордер, анд Сцхизопхрениа Оверлап: А Неw Цоморбидитy Индеx”. Тхе Јоурнал оф Цлиницал Псyцхиатрy. 70 (10) — преко Псyцхиатрист.цом. 
  16. ^ Арцхибалд, Луке (20. 12. 2019). „Алцохол Усе Дисордер анд Сцхизопхрениа ор Сцхизоаффецтиве Дисордер”. Алцохол Ресеарцх: Цуррент Ревиеwс. 40 (1). ПМЦ 6927747 Слободан приступ. ПМИД 31886105. дои:10.35946/арцр.в40.1.06 — преко НИХ. 
  17. ^ Марнерос, Андреас (30. 6. 2012). „Сцхизоаффецтиве Дисордер”. Кореан Јоурнал оф Сцхизопхрениа Ресеарцх. 15 (1): 5—12. дои:10.16946/кјср.2012.15.1.5 Слободан приступ — преко КореаМед Сyнапсе. 
  18. ^ Јосхи, Крути; Лин, Јаy; Лингохр-Смитх, Мелисса; Фу, Донг-Јинг; Мусер, Ерик (октобар 2016). „Треатмент Паттернс анд Антипсyцхотиц Медицатион Адхеренце Амонг Цоммерциаллy Инсуред Патиентс Wитх Сцхизоаффецтиве Дисордер ин тхе Унитед Статес”. Јоурнал оф Цлиницал Псyцхопхармацологy (на језику: енглески). 36 (5): 429—435. ИССН 0271-0749. ПМЦ 5017269 Слободан приступ. ПМИД 27525965. дои:10.1097/ЈЦП.0000000000000549. 
  19. ^ а б Бецкер, Т.; Килиан, Р. (2006). „Псyцхиатриц сервицес фор пеопле wитх севере ментал иллнесс ацросс wестерн Еуропе: wхат цан бе генерализед фром цуррент кноwледге абоут дифференцес ин провисион, цостс анд оутцомес оф ментал хеалтх царе?”. Ацта Псyцхиатрица Сцандинавица Супплементум. 113 (429): 9—16. ПМИД 16445476. С2ЦИД 34615961. дои:10.1111/ј.1600-0447.2005.00711.x. 
  20. ^ Јäгер M, Боттлендер Р, Страусс А, Мöллер ХЈ (2004). „Фифтеен-yеар фоллоw-уп оф ИЦД-10 сцхизоаффецтиве дисордерс цомпаред wитх сцхизопхрениа анд аффецтиве дисордерс”. Ацта Псyцхиатрица Сцандинавица. 109 (1): 30—7. ПМИД 14674956. С2ЦИД 43303750. дои:10.1111/ј.0001-690x.2004.00208.x. 
  21. ^ Јеффреy, Сусан (26. 5. 2009). „АПА 2009: ДСМ он Трацк фор 2012, Бут Диффицулт Децисионс Лие Ахеад”. Медсцапе Медицал Неwс. WебМД. Приступљено 3. 8. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Мооре, D.П.; Јефферсон, Ј.W. (2004). Хандбоок оф медицал псyцхиатрy (2нд изд.). Пхиладелпхиа: Елсевиер/Мосбy. стр. 126—127. ИСБН 978-0-323-02911-7. 
  • Гоетзт, C.Г. (2003). Теxтбоок оф цлиницал неурологy (2нд изд.). Пхиладелпхиа: W.Б. Саундерс. стр. 48. ИСБН 978-0-7216-3800-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šizoafektivni_poremećaj&oldid=28311798”