Пређи на садржај

Жене у пандемији ковида 19

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Жене на глобалном нивоу чине око 70 посто здравствене радне снаге, а многе од њих су на првим линијама борбе са ковидом 19

Жене у пандемији ковида 19 нашле су се прве на удару вируса корона јер чине већинску радну снагу у такозваним помажућим професијама, као што су здравство, образовање, брига о деци и трговина. На основу анализе Светске здравствене организације (СЗО) у 28 земаља откривено је да се у просеку 41 посто случајева ковида 19 односи на жене. Наравно, то се разликује од државе до државе. Бројне студије показале су да се жене мање оболевају од мушкараца јер се чешће придржавају превентивних епидемиолошких мера него мушкарци.[1]

Жене су током пандемије показале и импресивно лидерство у политици и приватном сектору, и може се рећи да су се жене (посебно оне у здравству) максимално мобилисале и у борби против ковида 19 и других здравствених проблема, током ове пошасти.[1]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Жене на глобалном нивоу чине око 70 посто здравствене радне снаге, а многе од њих су на првим линијама борбе с ковидом 19, укључујући медицинске сестре и друге медицинарке раднике.[2]

I националне статистике сведоче да су жене поднеле тежи део терета корона кризе – подаци показују да у сектору здравствене заштите ради и до 79 одсто жена, сектор социјалне заштите запошљава чак 93 процента дама, док у области образовања 73 одсто запослених чине жене.[3]

Утицај епидемије ковида 19 на примеру Данске[уреди | уреди извор]

На примеру Данске можда се најбоље може уочити снажан утицај пандемије на жене у 2020. и 2021. години, јер се она сврстава у ред земаља у кој влада благостање за жене.[3]

Данска је најбоља земља на свету за живот жена и гајење деце, наглашава се у најновијем извештају магазина „У.С неwс & Wорлд репорт”, у коме се наводи да је ова скандинавска земља доспела на врх топ-листе популарности дама широм света, пре свега због високог нивоа родне равноправности и помоћи државе у усклађивању рада и родитељства. Ако је судити по одговорима 10.000 жена широм планете, које су учествовале у истраживању овог магазина, Данска, Шведска, Норвешка, Холандија и Канада су проглашене најбољим земљама за живот, док су се Данкиње старије од 65 година изјасниле као најсрећније жене у Европској унији.

Иако би премијерка ове земље Мете Фредериксен могла да буде задовољна резултатима ове студије, пандемија вируса корона и те како је утицала на квалитет живота жена у овој скандинавској земљи. Истраживање Националне СОС линије за помоћ жртвама насиља „Лев уден волд хотлајн” о утицају ковида 19 на насиље над женама показује да је у периоду од јануара до септембра 3.510 особа окренуло телефон 1888 како би пријавило насиље у породици. Како се наводи у извештају који је руководилац овог истраживања Хелена Олдруп поднела Европском институту за родну равноправност, жене су биле жртве насиља у 91 одсто свих пријављених случајева, а повећан је и број оних које су имале потребу за склоништем од насиља, односно одласком у Сигурну женску кућу.[3]

Наиме према ставу Сигне Гисел Шмит, потпредседница Данског удружења жена, основаног 1871. године, у овој скандинавској земљи дошло је до знатног пораста насиља узрокованог пандемијом ковида 19, и то овако образлаже:

У уобичајеним околностима, 38.000 жена и 19.000 мушкараца годишње пријави насиље у породици, али су ови бројеви много већи од 27. фебруара, када је забележен први случај заразе вирусом корона у Данској. Број жена које су потражиле помоћ због насиља се дуплирао, а склоништа за жртве нису могла да приме све жене којима је била потребна помоћ, па смо морали да тражимо алтернативни смештај за њих. Због тога је Данско удружење жена иницирало отварање ургентног склоништа за жртве породичног насиља, а влада је определила додатну своту новца како би помогла пребијеним женама и деци”,

Образовање[уреди | уреди извор]

Школовање девојчица је кључно за постизање родне равноправности, према новом извештају УНЕСКА. Како се наводи, девојчице су и даље иза дечака по броју оних које се школују. Образовање је још једна област на глобалном нивоу коју је пандемија додатно погоршала. Настава за време пандемије одвија се преко интернет платформи и апликација које су предвиђене за ученике. Платформе омогућавају да ученици ефикасно наставе образовање иако нису у могућности да иду у школу. Недостатак приступа технологији може спречити студенте из руралних области да се образују, што онемогућава да уче ефикасно. Како би се зауставило ширење вируса корона на хиљаде библиотека морало је да се затвори.

Широм света, тренутно 132 милиона девојчица не иде у школу, а велики број њих у неразвијенима срединама нема могућност праћена насраве преко интернета. Ако се има у виду да свака трећа девојчица из најсиромашнијих породица, никада није ни почела школовање, ову статистику у наредним годинама још више че погоршати дуго трајање пандемија ковида 19.[4] На то упућује и истраживање Фонда Малала који је покренула Малала Јусуфза, по коме преко 20 милиона девојчица никада се неће вратити у школу када се пандемија заврши.[4]

Насиље над женама у пандемији ковида 19[уреди | уреди извор]

Насиље у породици глобални је феномен који најчешће погађа жене и дјевојчице широм планете и, као такав, тешко крши уживање људских права.[5][6]

У ванредним ситуацијама, као што је тренутна пандемија ковида 19, породично насиље и насиље према женама веома често се занемарује, јер су сви ресурси у свим земљама света тренутно усмерени на здравство, које је у директној вези са очувањем здравља грађана и грађанки, а потом и на економију.[7]

Међутим, уз доношење мера сузбијања коронавируса и затварања граница, медији на глобалном нивоу извештавају о повећању насиља у породици од почетка пандемије коида 19.[8]

Када су у питању облици испољавања насиља у породици, разликују се:

Физичко насиље — које може бити директно (од нежељеног физичког контакта до убиства) или индциректно (уништавање ствари, бацање ствари у правцу жртве, поред жртве, као и повређивање кућних љубимаца).

Психолошко насиље — укључује претње физичким насиљем, које су најчешће усмерене ка жртви, деци или према себи, као и претње друге врсте, вређање и понижавање.[9]

Сексуално насиље — које је у суштини форма физичког насиља, али има и своју специфичност, па се најчешће посебно и разматра (јер је реч је о нежељеном и недобровољном сексуалном односу који се врши принудом).[10]

Економско насиље — које је често повезано са психолошким насиље, и укључује економску контролу, као што је контролисање жртвиног новца и економских ресурса, ограничење и забрану одласка на посао, забрану запошљавања, доношење одлуке о томе како ће се новац трошити, као и социјалну контролу (забрањивање жртви да виђа пријатеље и рођаке, активно саботирање жртвиних друштвених веза и изолацију од социјалних контаката).[11]

Као посебан облик јавља се прогањање, које је у последње време посебно издваја као прогањање (сталкинг), као и стварно или виртуелно лишавање слободе, што су уствари форме које се могу сврстати у поменуте категорије насиља.[12]

Иако су званични подаци још увек недоступни широј јавности, државе чланице Европске уније пријављују и до 60% повећања хитних позива жена које су биле изложене насиљу својих интимних партнера у априлу 2020. године у односу на 2019.. Пријаве путем интернета повећале су се до пет пута. Светска здравствена организација изразила је дубоку забринутост због извештаја из многих земаља, укључујући Белгију, Француску, Ирску, Руску Федерацију, Шпанију, Уједињено Краљевство и друге о повећању међуљудског насиља – укључујући насиље над женама и мушкарцима, као и насиље усмерено ка деци, због увођења превентивних мера за борбу против коронавируса.[13]

Стање у Србији[уреди | уреди извор]

Слична ситуација је и у Србији у којој је пандемија ковида 19 променила и статистику фемицида, па је тако према речима Вање Мацановић, адвокат Аутономног женског центра.[3]

Од почетка до краја 2020. године 25 жена убијено у породичном насиљу

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оцењује...[3]

да је пандемија толико оголила родну неравноправност у кући, јер су многе жене грцале под теретом дуплих и тродуплих обавеза – осим што су морале да иду на посао, највећи број њих преузео је улогу педагошког асистента својој школској деци, која су морала да прате онлајн наставу, а у трећој „смени” их је чекало кување ручка, прање, пеглање и спремање домаћинства.

„Студија под називом `Мајчинство у доба короне` спроведена од 28. априла до 8. маја на узорку од 1.909 мама у Србијии, такође је показала незадовољавајуће резултате, јер је...[14]

да чак 60 одсто запослених мама није успевало да усагласи пословне обавезе са обавезама око деце и балансирање им је теже пало него иначе. Чак 63 одсто рекло је да су током ванредног стања имале више обавеза, четвртина оцењује да се ништа није променило, а тек је свака десета мама изјавила да има мање обавеза“

Трудноћа и порођај у пандемији ковида 19[уреди | уреди извор]

Порођај у пандемији ковида 19 изводи се у стерилним условима уз примену посебне заштитне опрема за све професионаце који су неопходни у том процесу.
Током царског примењује се посебна заштитна опрема за све професионаце који су неопходни у том процесу, од анестезиолога и анестетичара, бар два гинеколога који раде царски рез, бабице, неонатолог, неонатолошка сестра, сви морају бити максимално заштићени

Трудноћа и порођај у пандемији ковида 19 постао је један од здравствених проблема који од породиља, њихове породице и здравствене служеба захтева неопходну заштиту и оптималну негу.[15] Пандемија ковида 19 присилила је многе болнице да потраже алтернативне приступе редовном начину збријнавања трудница у непланираним ситуацијама.[16][17]

Иако се мало зна о стварним ризицима које ковид 19 представља у трудноћи, искуства с вирусима исте породице (попут САРС-а и МЕРС-а) указују на то да труднице могу бити изложене већем ризику од тешких респираторних болести, након инфекције вирусом узрочником ковида 19.[18]

Отприлике, од око 18 случајева који су до сада описани у литератури за време пандемије ковида 19, и који су углавном из Кине, само је једна трудница због погоршања стања захтевала лечење у интензивној нези.[19]

Изгледи да труднице, у принципу пролазе једнако добро као општа популација у том старосном периоду, и добро се боре са инфекцијом Коовид-19, наводе и неки извори из Србије.[20] Да је то тако указују прелиминарно истраживање британских научника, која су показала да труднице нису подложније озбиљнијим последицама ако оболе од ковида 19 у односу на осталу женски популацију и да се, ако се код њих ипак развије тежи облик болести, то најчешће догоди у каснијим фазама трудноће.[21][22]

Међутим, како су сазнања још недовољна (мали број студија) порођај оболелих трудница захтева посебне процедуре, приликом порођаја било да се ради о царском резу или класичном порођају. Према изјавама српских акушера, у пандемији ковида 19:

Ако се код труднице појаве израженији симптоми ковида 19 или је опоравак од инфекције респираторних путева сличне грипу продужен, то може бити знак да се развиила значајнија инфекцију грудног коша која захтева специјализовану негу.

Побољшање приступа психолошкој терапији, када је у условима изолације код труднице дошло до нарушавања менталног здрваља, мора бити један од елемената социјалне заштите трудница у пандемији ковида 19.

Добра страна пандемије - драстичан пад стопе превремених порођаја:
Током пандемије ковида19, у многим земљама је забележен драстичан пад стопе превремених порођаја, који се кретао од смањења од 20% до пада од 90% у најкрупнијим случајевима. Студије у Ирској и Данској први су приметиле феномен, а потврђен је и другде. Не постоји универзално прихваћено објашњење за овај пад од августа 2020. године. Хипотезе укључују додатни одмор и подршку будућим мајкама да остану код куће, мање загађења ваздуха због искључења и смањених испарења аутомобила и смањену вероватноћу заразе другим болестима и вирусима уопште због вишемесечне физичке изолације.[24]

Орално здравље[уреди | уреди извор]

Када је реч о евентуалној повезаности коронавируса и здравља зуба и усне дупље, за сада још нема адекватних студија о могућим корелацијама, али истраживања се свакако раде.[25]

На стоматолошком факултету у Београду наводе да константно ношење маске током дана, може додатно да исуши оралну слузокожу и да се у том смислу могу изгубити заштитне функције пљувачке.[25] Сува уста, могу пореметити и оралну биофлору што може да доведе до парадонталних обољења код жена у време пандемије.

„Неопходно је време да се установи да ли ће бити последица и какве ће оне бити".[25]

Константно ношење маске током дана, може додатно да исуши оралну слузокожу и да се у том смислу могу изгубити заштитне функције пљувачке

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „СЗО: Похвала женама за храброст и емпатију током борбе против ковида”. Н1 (на језику: српски). 2021-03-04. Приступљено 2021-03-16. 
  2. ^ Лазаревић, Марија (2020). „Анxиетy ин хеалтхцаре wоркерс дуринг тхе ЦОВИД-19 пандемиц”. Медицински Цасопис. 54: 14—17. ИССН 0350-1221. С2ЦИД 229234416. дои:10.5937/мцкг54-27871. .
  3. ^ а б в г д Ђорђевић, Катарина. „Пандемија погоршала живот жена у Србији и Данској”. Политика Онлине. Приступљено 2021-03-16. 
  4. ^ а б „Пандемија погоршала положај девојчица широм света”. Глас Америке (на језику: српски). 11. 10. 2020. Приступљено 2021-03-17. 
  5. ^ Башић, С. (2020), Пандемија ЦОВИД 19 – Родна перспектива, Анализа, Фриедрицх Еберт Стифтунг, стр. 3, доступно на: https://www.fes-bosnia-andherzegovina.org/publikacije/[мртва веза]
  6. ^ Митровић, Љ. (2013). „Насиље у породици према Закону о заштити од насиља у породици Републике Српске из 2012. године“, XXV научни скуп: Криминал, државна реакција и хармонизација са европским стандардима, Палић, стр.231–248.
  7. ^ ОЕБС БиХ (2009), Насиље у породици – одговор надлежних институција и заштита жртава у Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској, Запажања о примјени Закона о заштити од насиља у породици у пракси надлежних институција,Сарајево: ОСЦЕ БиХ. Конвенција о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, Савјет Европе, Истанбул, 11. мај 2011.
  8. ^ Роесцх, Елисабетх; Амин, Авни; Гупта, Јхумка; Гарцíа-Морено, Цлаудиа (2020). „Виоленце агаинст wомен дуринг цовид-19 пандемиц рестрицтионс”. БМЈ. 369: м1712. ПМЦ 7202944 Слободан приступ. ПМИД 32381644. дои:10.1136/бмј.м1712. 
  9. ^ Мушић, С. (2018), „Насиље у породици кроз правни оквир у Босни и Херцеговини“, Зборник радова Правног факултета Свеучилишта у Мостару, бр. XXVI.
  10. ^ „Коронавирус – најновији податци”. www.хзјз.хр (на језику: хрватски). Приступљено 2021-03-16. 
  11. ^ .Митровић, Љ., Грбић Павловић Н. (2020), „Насиље у породици новине у правној регулативи Републике Српске“, Зборник радова Кривично законодавство и превенција криминалитета (норма и пракса), ГрафоМарк Лакташи и Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу Београд
  12. ^ Јовановић, С. (2010), Правна заштита од насиља у породици, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, стр. 43
  13. ^ Др Николина Грбић Павловић, ДЕМОКРАТИЈА I ЉУДСКА ПРАВА НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ Утицај превентивних мјера за корона вирус на насиље у породици у Босни и Херцеговини Сарајево, новембар 2020.
  14. ^ Бегановић, Јасмина. „Мајчинство у доба коороне. Истраживање центра за маме”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2022. г. Приступљено 30. 11. 2022. 
  15. ^ „Цоронавирус дисеасе (ЦОВИД-19): Прегнанцy анд цхилдбиртх”. www.wхо.инт (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  16. ^ „Прегнанцy анд Деливерy Ин:Wхен то Сеек Емергенцy Царе Дуринг тхе ЦОВИД-19”. www.верywеллхеалтх.цом. Приступљено 6. 4. 2020. 
  17. ^ Бергхелла, Винцензо (15. 1. 2021). „Цоронавирус дисеасе 2019 (ЦОВИД-19): Прегнанцy иссуес анд антенатал царе”. www.уптодате.цом. Приступљено 24. 1. 2021. 
  18. ^ „Цоронавирус инфецтион анд прегнанцy”. www.рцог.орг.ук. Роyал Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнаецологистс 2020. Приступљено 6. 4. 2020. 
  19. ^ Замбрано ЛД, Еллингтон С, Стрид П, Галанг РР, Одуyебо Т, Тонг ВТ, Wоодwортх КР, Нахабедиан ЈФ 3рд, Аззиз-Баумгартнер Е, Гилбоа СМ, Меанеy-Делман D, ЦДЦ ЦОВИД-19 Респонсе Прегнанцy анд Инфант Линкед Оутцомес Теам СО ММWР Морб Мортал Wклy Реп. 2020;69(44):1641. Епуб 2020 Нов 6.
  20. ^ Тодоровић, Тома. „У Нишу лече и две заражене труднице”. Политика Онлине. Приступљено 2020-07-16. 
  21. ^ „Како коронавирус утиче на труднице”. Политика Онлине. 12. 5. 2020. Приступљено 3. 6. 2020. 
  22. ^ „Wхен то Сеек Емергенцy Царе Дуринг тхе ЦОВИД-19 Пандемиц”. Верywелл Хеалтх (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  23. ^ „Како изгледа порођај труднице оболеле од Ковида-19”. РТС Београд. Приступљено 6. 4. 2020. 
  24. ^ Престон, Елизабетх (2020-07-19). „Дуринг Цоронавирус Лоцкдоwнс, Соме Доцторс Wондеред: Wхере Аре тхе Преемиес?”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2021-03-23. 
  25. ^ а б в „Упркос пандемији, не заборавите на своје зубе”. www.ртс.рс. 19. 3. 2021. Приступљено 2021-03-19. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Сханафелт, Таит; Рипп, Јонатхан; Троцкел, Мицкеy (2020). „Ундерстандинг анд Аддрессинг Соурцес оф Анxиетy Амонг Хеалтх Царе Профессионалс Дуринг тхе ЦОВИД-19 Пандемиц”. ЈАМА. 323 (21): 2133. ИССН 0098-7484. ПМИД 32259193. С2ЦИД 215411048. дои:10.1001/јама.2020.5893. .
  • „Преваленце оф депрессион, анxиетy, анд инсомниа амонг хеалтхцаре wоркерс дуринг тхе ЦОВИД-19 пандемиц: А сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис”. Браин, Бехавиор, анд Иммунитy. 88: 901—907. 2020-08-01. ИССН 0889-1591. PMID 32437915. Паппа, Софиа; Нтелла, Василики; Гианнакас, Тимолеон; Гианнакоулис, Вассилис Г.; Папоутси, Елени; Катсаоуноу, Параскеви (2020). „Преваленце оф депрессион, анxиетy, анд инсомниа амонг хеалтхцаре wоркерс дуринг тхе ЦОВИД-19 пандемиц: А сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис”. Браин, Бехавиор, анд Иммунитy. 88: 901—907. ПМЦ 7206431 Слободан приступ. ПМИД 32437915. дои:10.1016/ј.бби.2020.05.026. .
  • Гупта, Анооп Крисхна; Мехра, Асеем; Нираула, Абхасх; Кафле, Кхагендра; Део, Сарој Прасад; Сингх, Бабита; Сахоо, Сwапнајеет; Гровер, Сандееп (децембар 2020). „Преваленце оф анxиетy анд депрессион амонг тхе хеалтхцаре wоркерс ин Непал дуринг тхе ЦОВИД-19 пандемиц”. Асиан Јоурнал оф Псyцхиатрy (на језику: енглески). 54: 102260. PMID 32599546. Гупта, Анооп Крисхна; Мехра, Асеем; Нираула, Абхасх; Кафле, Кхагендра; Део, Сарој Прасад; Сингх, Бабита; Сахоо, Сwапнајеет; Гровер, Сандееп (2020). „Преваленце оф анxиетy анд депрессион амонг тхе хеалтхцаре wоркерс ин Непал дуринг тхе ЦОВИД-19 пандемиц”. Асиан Јоурнал оф Псyцхиатрy. 54. ПМЦ 7313505 Слободан приступ. ПМИД 32599546. дои:10.1016/ј.ајп.2020.102260. .
  • Роy, Деблина; Трипатхy, Сарводаyа; Кар, Сујита Кумар; Схарма, Ниведита; Верма, Судхир Кумар; Каусхал, Викас (2020-06-01). „Студy оф кноwледге, аттитуде, анxиетy & перцеивед ментал хеалтхцаре неед ин Индиан популатион дуринг ЦОВИД-19 пандемиц”. Асиан Јоурнал оф Псyцхиатрy. 51: 102083. ИССН 1876-2018. PMID 32283510. Роy, Деблина; Трипатхy, Сарводаyа; Кар, Сујита Кумар; Схарма, Ниведита; Верма, Судхир Кумар; Каусхал, Викас (2020). „Студy оф кноwледге, аттитуде, анxиетy & перцеивед ментал хеалтхцаре неед ин Индиан популатион дуринг ЦОВИД-19 пандемиц”. Асиан Јоурнал оф Псyцхиатрy. 51. ПМИД 32283510. С2ЦИД 215403672. дои:10.1016/ј.ајп.2020.102083. .
  • Луцеñо-Морено, Лоурдес; Талавера-Веласцо, Беатриз; Гарцíа-Албуерне, Yоланда; Мартíн-Гарцíа, Јесúс (30. 7. 2020). „Сyмптомс оф Посттрауматиц Стресс, Анxиетy, Депрессион, Левелс оф Ресилиенце анд Бурноут ин Спанисх Хеалтх Персоннел дуринг тхе ЦОВИД-19 Пандемиц”. Интернатионал Јоурнал оф Енвиронментал Ресеарцх анд Публиц Хеалтх. 17 (15): 5514. PMID 32751624. Луцеñо-Морено, Лоурдес; Талавера-Веласцо, Беатриз; Гарцíа-Албуерне, Yоланда; Мартíн-Гарцíа, Јесúс (2020). „Сyмптомс оф Посттрауматиц Стресс, Анxиетy, Депрессион, Левелс оф Ресилиенце анд Бурноут ин Спанисх Хеалтх Персоннел дуринг тхе ЦОВИД-19 Пандемиц”. Интернатионал Јоурнал оф Енвиронментал Ресеарцх анд Публиц Хеалтх. 17 (15): 5514. ПМИД 32751624. дои:10.3390/ијерпх17155514 Слободан приступ. .
  • Зханг, Wен-руи; Wанг, Кун; Yин, Лу; Зхао, Wен-фенг; Xуе, Qинг; Пенг, Мао; Мин, Бао-qуан; Тиан, Qинг; Ленг, Хаи-xиа (2020). „Ментал Хеалтх анд Псyцхосоциал Проблемс оф Медицал Хеалтх Wоркерс дуринг тхе ЦОВИД-19 Епидемиц ин Цхина”. Псyцхотхерапy анд Псyцхосоматицс (на језику: енглески). 89 (4): 242—250. ИССН 0033-3190. PMID 32272480. Зханг, Wен-руи; Wанг, Кун; Yин, Лу; Зхао, Wен-Фенг; Xуе, Qинг; Пенг, Мао; Мин, Бао-Qуан; Тиан, Qинг; Ленг, Хаи-xиа; Ду, Јиа-лин; Цханг, Хонг; Yанг, Yуан; Ли, Wеи; Сханггуан, Фанг-Фанг; Yан, Тиан-yи; Донг, Хуи-Qинг; Хан, Yинг; Wанг, Yу-Пинг; Цосци, Фиамметта; Wанг, Хонг-Xинг (2020). „Ментал Хеалтх анд Псyцхосоциал Проблемс оф Медицал Хеалтх Wоркерс дуринг тхе ЦОВИД-19 Епидемиц ин Цхина”. Псyцхотхерапy анд Псyцхосоматицс. 89 (4): 242—250. ПМИД 32272480. С2ЦИД 215726068. дои:10.1159/000507639. .
  • Схецхтер, Ари; Диаз, Францхесца; Моисе, Натхалие; Анстеy, D. Едмунд; Yе, Сиqин; Агарwал, Сацхин; Бирк, Јеффреy L.; Бродие, Даниел; Цанноне, Диане Е. (септембар—октобар 2020). „Псyцхологицал дистресс, цопинг бехавиорс, анд преференцес фор суппорт амонг Неw Yорк хеалтхцаре wоркерс дуринг тхе ЦОВИД-19 пандемиц”. Генерал Хоспитал Псyцхиатрy. 66: 1—8. PMID 32590254. Схецхтер, Ари; et al. (2020). „Псyцхологицал дистресс, цопинг бехавиорс, анд преференцес фор суппорт амонг Неw Yорк хеалтхцаре wоркерс дуринг тхе ЦОВИД-19 пандемиц”. Генерал Хоспитал Псyцхиатрy. 66: 1—8. ПМЦ 7297159 Слободан приступ. ПМИД 32590254. дои:10.1016/ј.генхосппсyцх.2020.06.007. .
  • Ислам, Мд. Саифул; Фердоус, Мост. Заннатул; Потенза, Марц Н. „Паниц анд генерализед анxиетy дуринг тхе ЦОВИД-19 пандемиц амонг Бангладесхи пеопле: Ан онлине пилот сурвеy еарлy ин тхе оутбреак”. Јоурнал оф Аффецтиве Дисордерс. 276: 30—37. PMID 32697713. Ислам, Мд. Саифул; Фердоус, Мост. Заннатул; Потенза, Марц Н. (2020). „Паниц анд генерализед анxиетy дуринг тхе ЦОВИД-19 пандемиц амонг Бангладесхи пеопле: Ан онлине пилот сурвеy еарлy ин тхе оутбреак”. Јоурнал оф Аффецтиве Дисордерс. 276: 30—37. ПМЦ 7362838 Слободан приступ. ПМИД 32697713. дои:10.1016/ј.јад.2020.06.049. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Žene_u_pandemiji_kovida_19&oldid=27837701”