Пређи на садржај

Јован Грос

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Грос
Лични подаци
Датум рођења(1759-09-03)3. септембар 1759.
Место рођењаБезинг,  Хабзбуршка монархија
Датум смрти28. новембар 1839.(1839-11-28) (80 год.)
Место смртиПожун,  Аустријско царство
Научни рад
ИнституцијаКарловачка гимназија

Др Јован Грос (нeм. Johann Gross; свк. Ján Gros; Пезинок код Братиславе, 3. септембар 1759Пожун, 28. новембар 1839) био је словачки професор и први директор Карловачке гимназије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

По националности је био Немац евангеличке вероисповести који је, услед живота у словачкој средини, био словакизиран.[1] Студирао је филозофију у Јени. Након студија дужи период радио је као приватни учитељ у Пожуну.[2]

За директора Карловачке гимназије изабран је у септембру 1791. године по одлуци митрополита Стефана Стратимировића. У Карловце је стигао крајем септембра 1791. Митрополит Стратимировић га је уврстио и у комисију која је имала задатак да изради наставни план школе. Као узор за уређење Карловачке гимназије директору Гросу послужила је Печујска гимназија.[3] Током рада у гимназији Грос је на располагању имао стан од четири собе. Колико се добро адаптирао у новој средини говори чињеница да је обоје деце (сина Јоана и ћерку Милицу) крстио у православној цркви. Породични проблеми (смрт ћерке и болест супруге Јелисавете) натерали су Гроса да напусти Карловачку гимназију 25. јануара 1798. године.

Каријеру наставља у Модри где је 1798-1802. био професор и директор гимназије. Потом је од 1803. па све до смрти 1839. радио као професор и ректор евангеличког Лицеја у Пожуну.[2][4]

Био је почасни члан Латинског друштва у Јени.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ковијанић, Ристо (1973). Српски писци у Братислави и Модри XVIII века. Нови Сад: Матица српска. стр. 50. 
  2. ^ а б в Петровић, Коста (1991). Историја Карловачке гимназије. Нови Сад: Матица српска. стр. 74—77. 
  3. ^ Петровић, Коста (1991). Историја Карловачке гимназије. Нови Сад: Матица српска. стр. 53. 
  4. ^ Kmeć, Jan (1987). Jugoslovensko-slovačke slavističke veze. Novi Sad: Vojvođanska akademija nauka i umetnosti. стр. 162.