Пезинок
| Пезинок Pezinok | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Братиславски |
| Округ | Пезинок |
| Регија | Малокарпатје |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 24 340[1] |
| — густина | 334,54 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 17′ 10″ С; 17° 16′ 08″ И / 48.28620° С; 17.26892° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 152 m |
| Површина | 72,75[2] km2 |
  Пезинок Пезинок на карти Словачке | |
| Поштански број | 029 01 |
| Позивни број | +421-33 |
| Регистарска ознака | PK |
| Веб-сајт | |
| www | |
Пезинок (слч. Pezinok, мађ. Bazin, нем. Bösing) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Братиславског краја.
Географија
[уреди | уреди извор]Пезинок је смештена у југозападном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се свега 20 км југозападно од града.
Рељеф: Пезинок се развио у северозападном ободу Панонске низије, на месту где равничарско тле прелази у брежуљкасто подножје планина Мали Карпати. Надморска висина града је око 150 m.
Клима: Клима у Пезиноку је умерено континентална.
Воде: Пезинок не излази на воде, а најближа река је Дунав (20 км јужно од града).
Историја
[уреди | уреди извор]Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у средином 1208. године, а околина је већ тада била насељена Словацима. 1647. године насеље је добио градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште.
Крајем 1918. године. Пезинок је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, а близина престонице дала полет градској привреди.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година: | 1995. | 2005. | 2015. | 2025. |
|---|---|---|---|---|
| Број људи: | 21 660 | 21 334 | 22 467 | 24 340 |
| Разлика: | -1,50 % | +5,31 % | +8,33 % |
| Година: | 2024. | 2025. |
|---|---|---|
| Број људи: | 24 375 | 24 340 |
| Разлика: | -0,14 % |
Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 24 340 становника.[4]
Етничка припадност
[уреди | уреди извор]| Етничка припадност | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Словаци | 22 682 | 91,09 % |
| непознато | 1797 | 7,21 % |
| Чеси | 277 | 1,11 % |
| Укупно | 24 900 |
Према попису из 2021. у насељу је живело 24 900 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 22 682 као Словац, 1797 као непознато, 277 као Чех, 153 као Мађар, 115 као различите, 89 као Ром, 78 као Русин, 71 као Нијемац, 64 као Рус, 56 као Украјинац, 27 као Вијетнамац, 24 као Бугар, 21 као Румун, 17 као Срб, 16 као Пољак, 15 као Аустријан, 14 као Италијан, 14 као Хрват, 13 као Јеврејин, 12 као Морављан, 8 као Грк, 7 као Кинез, 5 као Ирциац, 4 као Турчин, 4 као канађанaи, 3 као Шлезијац, 3 као Француз, 2 као Албанац, 1 као Корејaц и 1 као Енглезaи.
Напомена о становништву Разлика између броја становника горе и у попису (овде и доле) је у томе што се број становника горе углавном састоји од сталних становника итд.; а попис би требало да назначи место где људи заправо углавном живе.
На пример, студент је грађанин села јер тамо има стално пребивалиште (тамо је живео као дете и има родитеље), али већину времена студира на универзитету у граду.
Религија
[уреди | уреди извор]| Религија | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Латинска црква | 11 402 | 45,79 % |
| Без верске припадности | 9044 | 36,32 % |
| Неоткривено | 1912 | 7,68 % |
| Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести | 1499 | 6,02 % |
| Гркокатолицизам | 268 | 1,08 % |
| Укупно | 24 900 |
У години 2021. је било 24 900 људи по вероисповести: 11 402 Латинска црква, 9044 Без верске припадности, 1912 Неоткривено, 1499 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 268 Гркокатолицизам, 121 Ад хок покрети, 112 Хришћанске цркве у Словачкој, 110 Друго, 103 Православна црква, 59 Будизам, 56 Јеховини сведоци, 50 Друге и неодређене хришћанске цркве, 30 Паганизам и духовност природе, 26 Калвинизам, 21 Баптисти, 19 Црква браће, 16 Ислам, 13 Јевреји, 10 Уједињена методистичка црква, 9 Старокатоличка црква, 6 Апостолска црква, 5 Чехословачка хуситска црква, 3 Хиндуизам, 3 Бахаи вера, 2 Хришћанска адвентистичка црква и 1 Црква Исуса Христа светаца последњих дана.
Делова града
[уреди | уреди извор]- Историјски део Гринава
- Центар
- Историјски део Цајла
- Насељa:
- Панхолец
- Kучишдорфска долина
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 |  | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
- ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомSK-P. - ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.