Јоро
Јоро (養老) је име јапанске историјске ере у Нара периоду. Именована је пре Џинки и после Реики ере, a обухватала је период од новембра 717. до фебруара 724.[1] Владајући монарх била је царица Геншо.[2]
Легенда о настанку имена ере[уреди | уреди извор]
Настанак имена ере може се наћи у причи „Извор који штити старе“. Један сиромашан човек из покрајине Мино, сакупљао је дрва како би могао да издржава свог старог оца. Отац је непрестано тражио вино а син је због те потребе често одлазио са тиквом за појасом како би му исто купио. Док је једног дана секао дрва у планинама, оклизнуо се на маховином обраслој стени и пао лицем на земљу. Придигавши се угледао је извор који је извирао из стене и воду боје вина. Након што је отпио гутаљ и потврдио да из стене извире вино, сваког дана је долазио по њега на одушевљење његовог оца. Вест о том извору стиже и до царице Геншо која, деветог месеца 717. године лично дође да се увери у то чудо. На крају је дошла до закључка да су богови неба и земље сигурно увидели савршену посвећеност тог човека своме оцу и створили извор као награду за њега.
Човек је именован новим гувернером Миноа а извор је добио име „Јоро“ (извор који штити старе) које добија и нова ера.[3]
Важнији догађаји Јоро ере[уреди | уреди извор]
- 717. (Јоро 1, трећи месец): Исо ками Маро, дворски садаиџин, умире у 78. години.[4]
- 717. (Јоро 1, девети месец): Царица Геншо, путујући кроз провинцију Оми, сусреће се са феудалним господарима области Саниндом, Санјодо и Нанкаида. Њој у част организован је пријем где је забављана певањем и играњем. Одатле се запутила у провинцију Мино где су јој господари Токаида, Тосандоа и Хокурукуда пружили исто гостопримство.[5]
- 718. (Јоро 2): Издати су ревизија и коментари Таихо кодекса а унете измене остале су познате као „Јоро кодекс“ (Јоро рицурјо -養老律令).[6]
- 721. (Јоро 5, пети месец): Комплетиран је Нихон шоки у тридесет томова и представљен царици.[7]
- 721. (Јоро 5, пети месец): Фуџивара Фухито, царев удаиџин, умире у 62. години живота. [8]
- 721. (Јоро 5, пети месец): Бивша царица Генмеј умире у својој 61 години живота.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Yōro" in Japan Encyclopedia. стр. 1058 на сајту Гугл књиге
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. стр. 65-67; Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō. стр. 271-272; Varley 1980, стр. 140–141
- ^ Марковић 1994, стр. 101–102
- ^ Titsingh 1834, стр. M1 65
- ^ Titsingh, pp. 65-66.
- ^ Asakawa, Kan'ichi. (1903). The Early Institutional Life of Japan: A Study in the Reform of 645. стр. 13.
- ^ Titsingh 1834, стр. M1 66
- ^ а б Titsingh 1834, стр. M1 67
Литература[уреди | уреди извор]
- Марковић, Дејан Д. (1994). Приче из класичног Јапана. Нови Сад: Светови. стр. 101—102. ISBN 978-86-7047-182-5.
- Asakawa, Kan'ichi (1903). The Early Institutional Life of Japan. Tokyo: Shueisha. OCLC 4427686.
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Јапански календар - илустрације и додатне информације