Joro
Joro (養老) je ime japanske istorijske ere u Nara periodu. Imenovana je pre Džinki i posle Reiki ere, a obuhvatala je period od novembra 717. do februara 724.[1] Vladajući monarh bila je carica Genšo.[2]
Legenda o nastanku imena ere[uredi | uredi izvor]
Nastanak imena ere može se naći u priči „Izvor koji štiti stare“. Jedan siromašan čovek iz pokrajine Mino, sakupljao je drva kako bi mogao da izdržava svog starog oca. Otac je neprestano tražio vino a sin je zbog te potrebe često odlazio sa tikvom za pojasom kako bi mu isto kupio. Dok je jednog dana sekao drva u planinama, okliznuo se na mahovinom obrasloj steni i pao licem na zemlju. Pridigavši se ugledao je izvor koji je izvirao iz stene i vodu boje vina. Nakon što je otpio gutalj i potvrdio da iz stene izvire vino, svakog dana je dolazio po njega na oduševljenje njegovog oca. Vest o tom izvoru stiže i do carice Genšo koja, devetog meseca 717. godine lično dođe da se uveri u to čudo. Na kraju je došla do zaključka da su bogovi neba i zemlje sigurno uvideli savršenu posvećenost tog čoveka svome ocu i stvorili izvor kao nagradu za njega.
Čovek je imenovan novim guvernerom Minoa a izvor je dobio ime „Joro“ (izvor koji štiti stare) koje dobija i nova era.[3]
Važniji događaji Joro ere[uredi | uredi izvor]
- 717. (Joro 1, treći mesec): Iso kami Maro, dvorski sadaidžin, umire u 78. godini.[4]
- 717. (Joro 1, deveti mesec): Carica Genšo, putujući kroz provinciju Omi, susreće se sa feudalnim gospodarima oblasti Sanindom, Sanjodo i Nankaida. Njoj u čast organizovan je prijem gde je zabavljana pevanjem i igranjem. Odatle se zaputila u provinciju Mino gde su joj gospodari Tokaida, Tosandoa i Hokurukuda pružili isto gostoprimstvo.[5]
- 718. (Joro 2): Izdati su revizija i komentari Taiho kodeksa a unete izmene ostale su poznate kao „Joro kodeks“ (Joro ricurjo -養老律令).[6]
- 721. (Joro 5, peti mesec): Kompletiran je Nihon šoki u trideset tomova i predstavljen carici.[7]
- 721. (Joro 5, peti mesec): Fudživara Fuhito, carev udaidžin, umire u 62. godini života. [8]
- 721. (Joro 5, peti mesec): Bivša carica Genmej umire u svojoj 61 godini života.[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Yōro" in Japan Encyclopedia. str. 1058 na sajtu Gugl knjige
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. str. 65-67; Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō. str. 271-272; Varley 1980, str. 140–141
- ^ Marković 1994, str. 101–102
- ^ Titsingh 1834, str. M1 65
- ^ Titsingh, pp. 65-66.
- ^ Asakawa, Kan'ichi. (1903). The Early Institutional Life of Japan: A Study in the Reform of 645. str. 13.
- ^ Titsingh 1834, str. M1 66
- ^ a b Titsingh 1834, str. M1 67
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Marković, Dejan D. (1994). Priče iz klasičnog Japana. Novi Sad: Svetovi. str. 101—102. ISBN 978-86-7047-182-5.
- Asakawa, Kan'ichi (1903). The Early Institutional Life of Japan. Tokyo: Shueisha. OCLC 4427686.
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Japanski kalendar - ilustracije i dodatne informacije