Пређи на садржај

Џорџ Ромни

С Википедије, слободне енциклопедије
Џорџ Ромни
Аутопортрет Џорџа Ромнија (Лувр, Париз). Неки стручњаци сматрају да то није његов аутор.
Датум рођења(1734-12-26)26. децембар 1734.
Место рођењаДалтон у ФарнесуВелика Британија
Датум смрти15. новембар 1802.(1802-11-15) (67 год.)
Место смртиКендалУједињено Краљевство
РодитељиJohn Rumney
Ann Simpson

Џорџ Ромни (енгл. George Romney; Далтон у Фарнесу, 26. децембар 1734Кендал, 15. новембар 1802) био је енглески портретиста.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Ема Хамилтон као менада, 1785

Ромни је рођен у Бексајду, у Далтону у Фарнесу, Ланкашир (данас у Камбрији) и када је завршио школу Дендрон са 11 година отишао је да ради код оца као столар.

1757. Ромни је већ био чувени портретиста. За време рада Ромни се разболео, и оздравио док га је неговала Мери Абот, ћерка његовог домаћина.

1762, већ ожењен и са двоје деце, Ромни је отишао у Лондон и остварио успех делом „Смрт генерала Вулфа“, са којим је освојио другу награду Краљевског уметничког друштва. Ромни је одмах постао успешан и тражен портретиста.

И поред његових великих успеха, Ромни никада није добио позив за чланство Краљевске академије, нити је пак некада сам поднео захтев за чланство. Иако је било доста претпоставки у вези његовог односа са академијом, несумњиво се знало да се држао по страни сматрајући да добар уметник треба да успе, а да не постане академик. Његова каријера је подржавала овај став, па је чак и на крају живота показао (али веома мало) покајање за овај став.[1]

1773. је отпутовао у Италију са колегом Озајас Хемфријем, са циљем да учи сликарство у Риму и Парми. 1775. Ромни се вратио у Лондон и наставио да ради у свом атељеу, али на новој локацији. 1782. се упознао са Емом Хамилтон (онда Ема Харт) је постала његова муза. Ромни је насликао више од 60 портрета у разним позама, понекад по угледу на историјске или митолошке личности.[2] Ромни је сликао и своје савременике, међу којима и његова колегеница Мери Мозер. После 40-огодишњег одсуства, у лето 1799. Ромни се вратио својој породици у Кендалу. Тамо га је сачекала његова безусловно верна и одана супруга.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Cross, David A. A Striking Likeness: The Life of George Romney. Ashgate, 2000. 288 стр. ISBN 978-1-84014-671-4.
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2006. г. Приступљено 13. 04. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]