Аднанити
| بنو عدنان | |
|---|---|
 Породично стабло које приказује огранке Аднанита. | |
| Региони са значајном популацијом | |
| предоминантно Блиски исток , Западна Арабија, мањина: Тихама регија.[1] | |
| Језици | |
| Арапски језик | |
| Религија | |
| већина: | |
| Сродне етничке групе | |
| семити |
Према арапској генеалошкој традицији, Аднанити су "Арабизовни Арапи", пореклом из Аднана, који се разликују од "чисто" арапских кахтанитских Арапа у јужној Арабији.
Арапска генеалошка традиција
[уреди | уреди извор]
Арапска генеалошка традиција сматра да су Аднанити "Арабизовани Арапи", пореклом из Аднана.[2] Аднанити су постали Арабизовани када су се преселили на Арабијско полуострво,[3][4] док су Кахтанити из Јужне Арабије чисти Арапи.[5]
Савремена историографија
[уреди | уреди извор]Према неким савремени историчарима, о традиционалној разлици између Аднанита и Кахтанита нема доказа и можда се развила из каснијег борбеног дејства током периода Омејада.[2]
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- The dwelling places and wanderings of the Arabian tribes, by Heinrich Ferdinand Wüstenfeld, in German
- Were the Qays and Yemen of the Umayyad Period Political Parties? Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2018)
Види још
[уреди | уреди извор]Рееференце
[уреди | уреди извор]- ^ al-Bakri, Abdullah. Mu'jam mā ista'jam. 1. стр. 87.
- ^ а б Parolin, Gianluca P. (2009). Citizenship in the Arab World: Kin, Religion and Nation-State. стр. 30. ISBN 978-9089640451. "The ‘arabicised or arabicising Arabs’, on the contrary, are believed to be the descendants of Ishmael through Adnan, but in this case the genealogy does not match the Biblical line exactly. The label ‘arabicised’ is due to the belief that Ishmael spoke Hebrew until he got to Mecca, where he married a Yemeni woman and learnt Arabic. Both genealogical lines go back to Sem, son of Noah, but only Adnanites can claim Abraham as their ascendant, and the lineage of Mohammed, the Seal of Prophets (khatim al-anbiya'), can therefore be traced back to Abraham. Contemporary historiography unveiled the lack of inner coherence of this genealogical system and demonstrated that it finds insufficient matching evidence; the distinction between Qahtanites and Adnanites is even believed to be a product of the Umayyad Age, when the war of factions (al-niza al-hizbi) was raging in the young Islamic Empire."
- ^ Firestone 1990, стр. 72
- ^ Larsson 2003, стр. 170
- ^ Terry 1911, стр. 146
Литература
[уреди | уреди извор]- Parolin, Gianluca P. (2009). Citizenship in the Arab World: Kin, Religion and Nation-State. стр. 30. ISBN 978-9089640451.
- ʻAwaḍ, Luwīs (1987). The Literature of ideas in Egypt, Part 1. Indiana University. стр. 146. ISBN 978-1555400651. Приступљено 4. 2. 2013.
- Terry, Charles Sanford (1911). A Short History of Europe, from the fall of the Roman empire to the fall of the Eastern empire. Taylor & Francis. ISBN 978-1112467356. Приступљено 4. 2. 2013.
- Larsson, Göran (2003). Ibn García's Shuʻūbiyya Letter: Ethnic and Theological Tensions in Medieval al-Andalus. стр. 170.
- Firestone, Reuven (1990). Journeys in Holy Lands: The Evolution of the Abraham-Ishmael Legends in Islamic Exegesis. стр. 72.
- al-Bakri, Abdullah. Mu'jam mā ista'jam. 1. стр. 87.