Семити (Семићани ) или семитски народи , су стара група народа сродних по језику, етничком пореклу и антрополошким особинама. Насељавају источне обале Медитеранског басена , земље Блиског и Средњег истока као и северну Африку .
Јевреји живели далеко од своје првобитне отаџбине. Семитска историја и семитска религија (ru ) су се највише удаљиле од својих корена преко хришћанства . Семитска култура је, осим тога, допрла далеко ширењем ислама . Све три западне религије : јудаизам , хришћанство и ислам – имају семитску основу. И света књига Куран и Стари завет су написани на сродним семитским језицима . Из Старог завета има тако исти језички корен као „Алах“, реч коју муслимани користе за бога . Када је реч о хришћанству, ствар је већ другачија. Такође и хришћанство има семитску основу, али је Нови завет написан грчком језику , а када је обликована хришћанска теологија и или веронаука , њу су означили грчки и латински језик и хеленистичка филозофија . Семити су се за разлику од осталих Индоевропљана рано определили за једног бога. То се назива монотеизам . Под семитске народе, кроз историју су се побрајали Акађани (Асирци и Вавилонци ), Арамејци (Сиријци ) и Кананити (Јевреји , Феничани , Моабити и Аморити ). Данас се под Семитима подразумевају углавном савремени Арапи , Јевреји и Малтежани .[тражи се извор
