Акиф Шеремет
| акиф шеремет | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. септембар 1895. |
| Место рођења | Кладањ,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 19. април 1939. (43 год.) |
| Место смрти | Москва,  Совјетски Савез |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | априла 1919. |
Акиф Шеремет (Кладањ, 1895 − Москва, 19. април 1939) био је босанскохерцеговачки комунистички активиста, познат као црвени професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1899. године у Кладњу. Члан КП Југославије је био од њеног оснутка априла 1919. године. Завршио је Филозофски факултет у Загребу 1919. године (Одсјек за педагогију). Године 1920-1921. био је члан руководства СКОЈ-а на Загребачком универзитету.[1]
Кратко време је предавао по гимназијама у Србији (Прахово, Чачак), а потом 1924. године добио место професора у гимназији у Бањалуци. Дружио се са Веселином Маслешом. Предавао је историју и географију. Због изношења комунистичких ставова је стекао надимак "црвени професор". Својим ђацима је држао предавања "у чисто материјалистичком духу".[2]
Због својих политичких убеђења био је стално прогањан од југословенских власти, те премештан из места у место.[3] Професор Акиф Шеремет и његова жена Нафија су из Бањалуке 1927. године дошли у Госпић, са два кофера.[4] Током 1928. године био је један од главних организатора рада КПЈ у Госпићу.[5] Као способан човек и добар говорник, постао је члан Централног комитета КПЈ 1929. године.[6] Својим ђацима је држао надахнута предавања о буни Матије Гупца, о крсташким ратовима, о развитку младе буржоазије која иде да открива нове земље и да их пљачка и богати се.[7] Убрзо, власти Краљевине СХС су га интернирале у Ливно.
Године 1930. успео је да побегне у Беч. У Бечу је радио у емигрантској комисији ЦК КПЈ и био дописник Телеграфске агенције Совјетског Савеза (ТАСС). Крајем 1931. био је позван у Москву, оптужен за "троцкизам", искључен из КПЈ, а совјетске власти су га протерале у Казахстан, па у Дњепропетровск и Алма Ату. Године 1935. био му је одобрен повратак у Москву, и стављен је на располагање Коминтерни.
Једно време је боравио у Паризу, где се тада налазило седиште КПЈ.[8]
Дана 19. јула 1938. године за време тзв. Велике чистке био је ухапшен у Москви. Стрељан је заједно са другим истакнутим југословенским комунистима, као што су Коста Новаковић, др Сима Марковић и Сима Миљуш, 19. априла 1939. године. Они су после стрељања кремирани у крематоријуму Донског гробља у Москви, где су њихови посмртни остаци сахрањени у колективну гробницу.
Када се његова жена Нафија вратила из Совјетског Савеза, потпуно се променила. "Псује Русију, псује Стаљина!", забележили су тада њени познаници.[9]
Након смрти Стаљина, на иницијативу жене Нафије, Акиф Шеремет рехабилитован је 26. децембра 1963. године према одлуци Војног колегијума Врховног суда СССР.[1]
По њему је названа Основна школа „Акиф Шеремет“ у Кладњу.
Без знања о друштву нема науке о књижевности.[10]
— Акиф Шеремет
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Prilozi - Institut za istoriju radničkog pokreta Sarajevo - Google Books
- ^ Pregled - Google Books
- ^ Požar, Petar (1989). Jugoslaveni--žrtve staljinskih čistki: dokumentarna kronika. Nova knj.
- ^ Akif Šeremet - Google претрага
- ^ Jadranski zbornik - Google Books
- ^ Vila Velebita: nacionalna borba Hrvata u Lici između dva rata - Nikola Bićanić - Google Books
- ^ je držao predavanja o buni Matije Gupca, o križarskim ratovima, o razvitku - Google Search
- ^ Nikšić, Tomo (1982). U svijetu za istinom. Spektar.
- ^ Blažević, Jakov (1986). Brazdama partije. Zagreb.
- ^ Govor dela: studije i ogledi o makedonskoj književnosti - Radomir V. Ivanović - Google Books
Литература[уреди | уреди извор]
- Požar, Petar (1989). Jugoslaveni--žrtve staljinskih čistki: dokumentarna kronika. Nova knj.
- Ravlić, Aleksandar (1974). Banja Luka : razdoblja i stoljeća. Beograd: Mladost. COBISS.SR 158697735