Акиф Шеремет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Акиф Шеремет
Akif Seremet.jpg
Датум рођења(1895-09-19)19. септембар 1895.
Место рођењаКладањ
 Аустроугарска
Датум смрти19. април 1939.(1939-04-19) (43 год.)
Место смртиМосква
 Совјетски Савез
Члан КПЈ одаприла 1919.

Акиф Шеремет (Кладањ, 1895 - Москва, 19. април 1939) био је босанскохерцеговачки комунистички активиста, познат као црвени професор.

Биографија[уреди]

Рођен је 1899. године у Кладњу. Члан КП Југославије је био од њеног оснутка априла 1919. године. Завршио је Филозофски факултет у Загребу 1919. године (Одсјек за педагогију). Године 1920-1921. био је члан руководства СКОЈ-а на Загребачком универзитету.[1]

Кратко време је предавао по гимназијама у Србији (Прахово, Чачак), а потом 1924. године добио место професора у гимназији у Бањалуци. Дружио се са Веселином Маслешом. Предавао је историју и географију. Због изношења комунистичких ставова је стекао надимак "црвени професор". Својим ђацима је држао предавања "у чисто материјалистичком духу".[2]

Због својих политичких убеђења био је стално прогањан од југословенских власти, те премештан из места у место.[3] Професор Акиф Шеремет и његова жена Нафија су из Бањалуке 1927. године дошли у Госпић, са два кофера.[4] Током 1928. године био је један од главних организатора рада КПЈ у Госпићу.[5] Као способан човек и добар говорник, постао је члан Централног комитета КПЈ 1929. године.[6] Својим ђацима је држао надахнута предавања о буни Матије Гупца, о крсташким ратовима, о развитку младе буржоазије која иде да открива нове земље и да их пљачка и богати се.[7] Убрзо, власти Краљевине СХС су га интернирале у Ливно.

Године 1930. успео је да побегне у Беч. У Бечу је радио у емигрантској комисији ЦК КПЈ и био дописник Телеграфске агенције Совјетског Савеза (ТАСС). Крајем 1931. био је позван у Москву, оптужен за "троцкизам", искључен из КПЈ, а совјетске власти су га протерале у Казахстан, па у Дњепропетровск и Алма Ату. Године 1935. био му је одобрен повратак у Москву, и стављен је на располагање Коминтерни.

Једно време је боравио у Паризу, где се тада налазило седиште КПЈ.[8]

Дана 19. јула 1938. године за време тзв. Велике чистке био је ухапшен у Москви. Стрељан је заједно са другим истакнутим југословенским комунистима, као што су Коста Новаковић, др Сима Марковић и Сима Миљуш, 19. априла 1939. године. Они су после стрељања кремирани у крематоријуму Донског гробља у Москви, где су њихови посмртни остаци сахрањени у колективну гробницу.

Када се његова жена Нафија вратила из Совјетског Савеза, потпуно се променила. "Псује Русију, псује Стаљина!", забележили су тада њени познаници.[9]

Након смрти Стаљина, на иницијативу жене Нафије, Акиф Шеремет рехабилитован је 26. децембра 1963. године према одлуци Војног колегијума Врховног суда СССР.[1]

По њему је названа Основна школа „Акиф Шеремет“ у Кладњу.

„Без знања о друштву нема науке о књижевности.[10]

— Акиф Шеремет

Референце[уреди]

Литература[уреди]