Андијски језици
| Андијски језици | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Дагестан |
| Језичка класификација | Североисточнокавкаски језици
|
| Подподела | |
| Глотолог | andi1254[1] |
Андијски језици су огранак породице сјевероисточних кавкаских језика. Заједно са аварским језиком чине већу језичку подгрупу Аваро-андијску групу језика, а са дидојским језиком формирају Авар-андо-дидојску групу језика која је највећа подгрупа сјеверних кавкаских језика.
Унутрашња подјела[уреди | уреди извор]
Шулц је 2009. године је подијелио групу андијских језика на следећи начин:
- Андијски језик
- Ахвахско - тиндијска група језика
- Ахвахски језик
- Каратинско - тиндијска фрупа
- Каратински језик
- Ботлихско - тиндијска група језика
- Ботлихски језик
- Годеберински језик
- Чамалалски језик
- Багулалско-тиндијска група језика
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Андијци”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.